Rusi u Srbiji: „Proterani smo“, zašto ruska porodica pakuje kofere

Mali stan u Beogradu, sa pogledom na zidove okolnih zgrada, više od godinu i po je bio dom dvoje Rusa i njihova dva psa.

Međutim, Elizabet i Jevgenij Iržanski ovih dana pakuju kofere za Crnu Goru pošto su izgubili pravo da borave u Srbiji.

„Proterani smo, i to je veliki udarac za našu porodicu – i ljudski, i finansijski, i u svakom drugom smislu“, kaže Jevgenij, jedan od trojice ruskih državljana koji su nedavno proglašeni „pretnjom po nacionalnu bezbednost“, za BBC na srpskom.

• Jesu li ruski antiratni aktivisti „pretnja po nacionalnu bezbednost“ Srbije
• Ruskom antiratnom aktivisti posle dva dana zadržavanja na aerodromu dozvoljeno da uđe u Srbiju
• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada

Osim Iržanskog, u dva zasebna slučaja, „pretnjom“ su proglašeni Pjotr Nikitin i Vladimir Volokhonski iz Ruskog demokratskog društva (RDD), udruženja koje okuplja rusku dijasporu. Dok su Nikitin i Volokhonski osnivači organizacije, Iržanski je simpatizer.

Sva trojica su od početka ruske invazije u Srbiji organizovali proteste, koncerte i književne večeri, čiji su učesnici izrazili ili podržali antiratni stav – više o tome pročitajte u tekstu BBC-ja.

MUP i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) za sada nisu javno obrazložili zašto trojicu Rusa smatraju „pretnjom“, niti su do objavljivanja teksta odgovorili na upit BBC novinara.

Jevgenij i Elizabet

Jevgenij ima 41, a Elizabet 37 godina.

On se bavi marketingom i prodajom, a ona ilustracijom i dizajnom. Oboje su iz Sankt-Peterburga, grada na severozapadu Rusije, na ušću reke Neve u hladno Baltičko more.

Tamo su se i upoznali 2014. godine, u kafe-galeriji u koju je on svraćao, a ona radila za šankom i crtala.

„Nije prošlo ni godinu dana, a ja sam je zaprosio, a onda smo se preselili u Moskvu, gde je bilo više prilika za posao“, kaže Jevgenij.

Elizabet kaže da se u Rusiji čitav život osećala kao marginalka.

Ona je polu-Afrikanka, a njen otac, poreklom iz Malija, došao je u Peterburg kao student.

„Iako sam se rodila u Rusiji, sredina mi nije dozvolila da se osetim kao Ruskinja.

„S vremena na vreme sam se sretala sa rasističkim komentarima, na primer, kako treba da se vratim u Afriku“, priča.

A bilo je, kaže, „i strašnijih stvari“. Pre nekoliko godina, pripiti muškarac joj je na ulici pretio nožem zbog njene boje kože.

Jevgenij priča da je, još pre nego što je upoznao Elizabet, dobijao povremene pretnje batinama.

Ljubitelj je rep muzike, a kao mladić se oblačio u tom stilu. Među omiljenom odećom i danas su mu dugačke majice i vrećaste farmerice.

„Ako si drugačiji, u Rusiji se često dešava da nekom to zasmeta“, kaže.

• Zašto Rusi beže u Crnu Goru
• „Gledaju nas kao da smo vreće novca”: Zašto neki stranci plaćaju „ruske cene” u Srbiji

Elizabet je „oduvek maštala da se odseli“, ali nije mogla da zamisli da će u inostranstvu živeti usred ruske invazije na Ukrajinu.

Sankcije, koje su zapadne zemlje uvele protiv Rusije, zatvorile su mnoga vrata ruskim državljanima.

„A sada, kada sam se konačno odselila, gledaju me kroz ruski pasoš – takva mi je sudbina“, kaže.

Nono i D’Artanjan

Škriputav i mek, zvuk tapkanja po pločicama najavljuje ulazak četvoronožnih članova porodice Iržanski u kuhinju.

Patuljasti jazavičar boje čokolade pozdravlja se sa Elizabet ližući joj potkolenicu.

Zatim sa velikim interesovanjem njuška njenu papuču, pre nego što zarije zubiće u sunđerasti materijal.

„Nono, ne-ne, nemoj“, opominje Elizabet nestašnog psića koji je tugaljivo gleda, kao da kaže: „Nije fer, nikad mi ne daš da grickam papuče“.

Nono ima oko godinu i po dana i najmlađi je član porodice. Pridružio se pre samo nekoliko meseci.

„Videli smo ga na Fejsbuk oglasima – vlasnici su ga izbacili iz kuće u februaru, u sred zime.

„Bio je u privremenom smeštaju u (beogradskom naselju) Ovči, otišli smo da ga upoznamo i od tada je sa nama“, priča Jevgenij, dok Nono žvaće nogu stolice na kojoj sedi njegov vlasnik.

Dum-dum-dum, čuje se udaranje repa o kuhinjska vrata sa kojih nas stidljivo posmatra crno-beli pas.

D’Artanjan, mešanac špica i španijela, nazvan je u čast jednog od junaka romana „Tri musketara“ Aleksandra Dime.

Prilazi Elizabet da se pomazi, a Nono odmah odustaje od žvakanja stolice i ljubomorno joj uskače u krilo.

Darti, kako ga zovu od milošte, povlači se pred mlađim bratom, penje na Jevgenijevu stolicu i gura mu glavu u lice.

I on je bio napušten – pre tri godina, par ga je usvojio iz azila u Malagi.

Epizoda ‘Srbija’

Početak rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine, zatekao ih je u Španiji.

Elizabet je tek završila dvogodišnje studije ilustracije na Fakultetu likovnih umetnosti „San Telmo“ (Escuela de Arte San Telmo), kada joj se Jevgenij pridružio i počeo da radi na daljinu za rusko-ukrajinsku firmu.

Dozvola boravka u Španiji se bližila isteku, a kako su se evropske granice ubrzano zatvarale za Ruse, odlučili su da se presele u Srbiju.

„Nikada pre nismo bili na Balkanu, ali smo čuli da su granice otvorene, lako je osnovati firmu i srediti papire“, priča Jevgenij.

U Srbiju su se doselili na proleće 2022. godine i iznajmili stan na Novom Beogradu, gde su proveli prvih mesec dana.

Spuštajući opušak u improvizovanu pikslu, belu šoljicu za kafu, Elizabet se priseća da je bila „oduševljena i vrlo inspirisana“.

„Tih dana sam često crtala beogradske blokove“, priča dok mi pokazuje mala ulja na platnu i akvarele, nastale u proteklih godinu i po.

Zatim su se preselili u Skadarliju, beogradsku boemsku četvrt načičkanu kafanama, gde u zadimljenim salama svake večeri sviraju tamburaši.

Dok su cene kirija u Beogradu vrtoglavo rasle, mali nenamešten stan u centru grada, koji dugo nije renoviran, ispostavio se kao najjeftinija opcija.

Jevgenij je, kao nekadašnji student menadžmenta, došao na ideju da pokrene sopstveni biznis. Napustio je prethodni posao, osnovao firmu i počeo da se bavi organizacijom događaja.

„U Srbiju se doseljavalo sve više Rusa, a ja sam video priliku na tržištu, da toj novoj publici ponudim kulturne sadržaje“, kaže.

Srbija je od početka rata postala novi dom za hiljade Rusa – prema podacima MUP-a, između februara 2022. i aprila 2023. godine u zemlju je ušlo više od 370.000 ruskih državljana.

Jedna je od zemalja u koje Rusi lako mogu da emigriraju: ne treba im viza, turistički mogu da borave do 30 dana, vizaran se toleriše, a mnogi se registruju kao preduzetnici, kako bi ostvarili pravo na boravak.

U maju 2023, blizu 30.000 Rusa imalo je odobren privremeni boravak u Srbiji, rečeno je tada iz MUP-a za BBC.

Na njegov poziv, ruski muzičari i umetnici, koji su javno izrazili antiratni stav, nastupali su u nekoliko gradova Srbije.

Među njima su bile poznate ruske muzičke grupe Anakondaz i Kasta, kao i pesnici i pisci Viktor Šenderovič, Dmitrij Bikov i Vera Polozkova.

Iržanski su u početku imali malo prijatelja u Beogradu, ali su ubrzo upoznali Pjotra Nikitina, jednog od osnivača Ruskog demokratskog društva (RDD).

„Znao sam da organizuju antiratne proteste, nekoliko puta sam i otišao“, kaže Jevgenij.

Uskoro su aktivisti i simpatizeri RDD-a, pred početak koncerata i književnih večeri koje je Jevgenij organizovao, delili letke, sakupljali novac za pomoć ukrajinskim izbeglicama i obaveštavali zainteresovane o antiratnim protestima koje su od početka ruske invazije redovno organizovali u Beogradu.

Jevgenij je prostor za koncerte i književne večeri iznajmljivao u Domu omladine i Centru za kulturu „Vlada Divljan“ u Beogradu – oba su državne institucije.

Međutim, kada je krajem avgusta proglašen pretnjom po nacionalnu bezbednost, vrata su počela da se zatvaraju.

„Neformalno mi je rečeno da ne možemo da nastavimo saradnju“, kaže Jevgenij, iako su svi zarađivali od prodaje karata.

Pogledajte video: „Pobegla sam od rata u osmom mesecu trudnoće“

Uoči odlaska

Iržanski su juna 2023. godine produžili boravišne dozvole na još godinu dana.

Međutim, već u avgustu, jedan razgovor u policiji promenio je sve.

Odgovarao je na pitanja o firmi, ali i o njegovim kontaktima u Srbiji – sa Ambasadom Rusije, Ruskim domom i pojedincima.

Kaže i da su mu pokazivali „fotografije nekih ljudi“, za koje dodaje da „ne zna ko su“ i da ih „u životu nije video“.

„Na kraju su me obavestili da sam proglašen pretnjom po nacionalnu bezbednost, da je boravak otkazan, dobio sam zabranu ulaska u Srbiju na 12 meseci i rok od 7 dana da napustim zemlju“, dodaje.

Nekoliko dana kasnije, Elizabet je takođe dobila otkaz boravka, ali nije proglašena pretnjom, niti joj je zabranjen ulazak.

Iržanski su uz pomoć advokata uložili žalbu na rešenje MUP-a, a ishod i dalje čekaju.

Dvaput su se obraćali i Upravnom sudu, kako bi tražili odlaganje izvršenja odluke, ali su posle druge odbijenice odlučili da spakuju kofere.

U danima pred selidbu, par rasprodaje nameštaj i neke od Elizabetinih slika.

Preostale stvari planiraju da prevezu u Crnu Goru u prvoj nedelji oktobra.

Većina je već po koferima i kutijama. Na jednoj gomili su pseće igračke.

Nono propinje maleno telo, krade jednu i trči da se poigra sa Dartom.

Dok Elizabet i Jevgenij pakuju preostale torbe, psi se bezbrižno otimaju oko loptice, ne sluteći da ih uskoro čeka novo poglavlje u životu.

*

Vladimir Volokhonski i Pjotr Nikitin takođe su se žalili na odluku MUP-a, kojom su proglašeni pretnjom po nacionalnu bezbednost Srbije.

I oni još uvek čekaju ishod žalbe.

Volokhonski ovih dana pakuje kofere i odlazi u Nemačku. Nikitin, koji u Srbiji ima porodicu i stalni boravak, za sada ostaje u Beogradu.

Poglejdate video: Braća po krvi – unutar srpskog proruskog pokreta

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]