Russian anti-corruption campaigner and opposition figure Alexei Navalny attends a hearing at the Lublinsky district court in Moscow, Russia on 1 August, 2016

Reuters

Najistaknutiji opozicioni lider Rusije u poslednjoj deceniji, Aleksej Navaljni, umro je u zatvoru u udaljenoj oblasti blizu Arktika, javljaju ruske novinske agencije citirajući državnu zatvorsku službu.

Navaljni je bio najoštriji kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina i služio je zatvorsku kaznu od 19 godina za koju mnogi smatraju da je politički motivisana.

Krajem prošle godine je prebačen u zatvorsku koloniju na Arktiku, jednu od najsurovijih u Rusiji.

Navaljni, borac protiv korupcije, dugo je bio najistaknutiji opozicioni aktivista u Rusiji.

Kritikovanje Putinove vladavine nastavilo se uprkos napadima na njega i zatvorskoj kazni.

Njegove blogove su pratili milioni u Rusiji na društvenim mrežama, a desetine hiljada ga je podržavalo na protestima.

Za Putinovu stranku je rekao da je leglo „prevaranata i lopova“, optuživši predsednikov sistem za „isisivanje krvi iz Rusije“.

Zakleo se i da će uništiti „feudalnu državu“ u nastajanju.

Optužio je predstavnike vlasti da su pokušali da ga ubiju koristeći nervni agens novičok u avgustu 2020. godine.

Ali nije uspeo ostvari ono što je možda i njegov najveći san – da bude Putinov protivnik na izborima.

Navaljnom je 2018. zabranjena kandidatura jer je pred ruskim sudom proglašen krivim za malverzacije i ta presuda ga je automatski diskvalifikovala.

On je više puta oštro negirao optužbe, rekavši da iza njih stoji Kremlj kojem smetaju oštre kritike.

Mnogi smatraju da je veliko iznenađenje to što je uopšte mogao slobodno da se kreće.

Dok je prošle godine bio u zatvoru, dijagnostifikovan mu je kontaktni dermatitis – reakcija na koži, koja se javlja nakon izloženosti nekom alergenu ili nadražajnom sredstvu poput hemikalija.


Pogledajte video o prošlogodišnjem izlasku Navaljnija iz zatvora

Aleksej Navaljni pušten iz pritvora
The British Broadcasting Corporation

Preživeo trovanje Novičokom

Njegova borba protiv Vladimira Putina je lična: on je optužio predsednika da je naručio da ga otruju.

Na letu ka Sibiru je kolabirao, pa je hitno prebačen u bolnicu u Omsku.

Pao je u komu, a humanitarna organizacija iz Nemačke ubedila je ruske zvaničnike da dozvole da Navaljni odleti u Berlin na lečenje.

Na kraju je 2. septembra nemačka vlast otkrila da je ispitivanjem ustanovljeno da je Navaljni otrovan Novičkom.

Novičok je hemijsko oružje koje je umalo ubilo ruskog špijuna Sergeja Skripala i njegovu ćerku Juliju u Solsberiju u martu 2018.

Iz Kremlja poriču da država ima ikakvu ulogu u napadu na Navaljnija.

Putin je ipak priznao da je država držala Navaljnija pod nadzorom- tvrdio da je da je to bilo opravdano, jer su američki špijuni pomagali blogeru.

Istraga grupe Belingket otkrila je imena agenata za koje se sumnjalo da su trovali Navaljnog.

On se tada na telefonu predstavio kao ruski službenik i snimio priznanje jednog od njih.

U oktobru je Evropska unija uvela sankcije protiv šest najviših zvaničnika i ruskog centra za istraživanje hemijskog oružja, optužujući ih za trovanje Navaljnog.

Dodatne mere izrečene su u martu.

Bilo je još nekoliko napada na Navaljnija- dva puta su ga gađali antiseptičkom zelenom bojom prilikom čega je zadobio hemijske opekotine oka.


Aleks Navaljni: Osnovni podaci

Rođen je 4. Juna 1976. U Butinu, u moskovskoj oblasti.

Diplomirao je prava na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda 1998.

Na Jejlu se školovao 2010.

Živi u Moskvi sa suprugom Julijom s kojom ima dvoje dece, ćerku Dariju koja studira u Americi i sina Zahara.


Povratak u Rusiju i zatvor

Dok se oporavljao od trovanja novičokom u Nemačkom, Navaljni je insistirao da se vrati u Rusiju čim mu bude bilo bolje, rekavši da ne želi da bude politički izgnanik.

Održao je reč i iz Berlina u Moskvu se vratio 17. januara.

Sletanje aviona u kome je bio, usmeren je na drugi aerodrom u pokušaju vlasti da ograniče broj ljudi koji su hteli da ga dočekaju.

Ipak njegove pristalice su se okupile, kao veliki broj pripadnika policije.

Dok je prolazio pasošku kontrolu, Navaljni je uhapšen.

Tokom njegovog boravka u pritvoru, održali su se jedni od najvećih antivladinih protesta proteklih godina širom Rusije u kojima su učestvovale desetine hiljada ljudi, a hiljade ih je uhapšeno.

Nakon sudskog saslušanja koje su on i njegove pristalice okarakterisali kao „ismevanje pravde“, Navaljni je dobio dve i po godine zatvora zbog kršenja uslovne slobode.

„Nisam imao predstavu da je moguće organizovati koncentracioni logor na 100 kilometara od Moskve“, napisao je na Instagramu posle nekog vremena provedenog u zatvoru.

„Na svakom koraku su video kamere, nadgledaju nas i najmanji prekršaj se prijavljuje“ dodao je.

Navaljni kaže da su ga jedne noći zatvorski čuvari budili na svaka četiri sata, lišavajući ga sna, jer je on navodno visokorizični zatvorenik koji pokušava da pobegne.

Sredinom marta, Navaljni se požalio na probleme sa srcem, imao je bolove u leđima i ruci, a noga je počela da mu trne.

Zatražio je da ga pregleda doktor van zatvora, ali je njegov zahtev odbijen.

Zato je otpočeo štrajk glađu.

Sredinom aprila stotine slavnih ličnosti širom sveta potpisalo je pismo adresirano na Putina, u kome je zahtev da Navaljni dobije potrebnu negu.

Rezultati krvi koje su proverili kvalifikovani lekari pokazali su da je njegovo zdravlje ozbiljno ugroženo.


Uticajni bloger

Iako predstavlja trn u oku Kremlja, Navaljni ima protivnike i među nekim opozicionim grupama zbog, kako tvrde, nacionalističih stavova.

Kada su ga u intervjuu za radio Eho Moskve 2014. pitali šta misli o Putinovoj aneksiji poluostrva Krim koje je pripadalo Ukrajini, Navaljni je rekao da je to kršenje međunarodnog prava, ali „da je realnost sada takva da je Krim deo Rusije“.

„Krim je naš“, istakao je on.

Njegov politički uspon počeo je 2008. kada je počeo da piše blog o navodnim zloupotrebama i korupciji u nekim od velikih državnih kompanija.

Jedna od njegovih taktika bila je da postane manjinski akcionar u velikim naftnim kompanijama i bankama, a onda bi postavlja pitanja o nepravilnostima u državnim finansijama.

Način na koji je koristio društvene mreže da širi poruke najbolje opisuju njegov stil političke borbe.

Pokušavao je da dopre uglavnom do mlađih ljudi koristeći oštru terminologiju i ismevajući establišment veran predsedniku Putinu, a prvi čovek Rusije uvek je odbijao da pominje ime Navaljnog.

Lopovi i protuve

Borba protiv korupcije u državnim preduzećima odvela je Navaljnog pravo „na crtu“ vladajućoj partiji, Jedinstvenoj Rusiji.

Uoči parlamentarnih izbora 2011, na kojima nije kandidat, Navaljni je pozvao čitaoci bloga da glasaju za bilo koga osim Jedinstvene Rusije, koju je nazvao strankom „lopova i protuva“.

I taj izraz je preživeo do danas.

Jedinstvena Rusija je pobedila na tim izborima, ali ne sa većinom koju je prethodno imala.

A senku na pobedu bacile su brojne optužbe za krađu glasova koje su dovele do protesta u Moskvi i drugim velikim ruskim gradovima.

Navaljni je 5. decembra 2011, posle prvog protesta uhapšen i proveo je 15 dana u zatvoru.

Ipak, govorio je na velikom mitingu u Moskvi 24. decembra na kojem je bilo oko 120.000 ljudi.

Putin je kasnije ponovo pobedio na izborima, a onda je moćni ruski Istražni komitet pokrenuo istragu o aktivnostima Navaljnog u prošlosti, čak dovodeći u pitanje i validnost njegove advokatske licence.

Kada je u julu 2013. Navaljni nakratko boravio u zatvoru zbog optužbi za malverzacije u gradu Kirovu, mnogi su na presudu o petogodišnjoj kazni gledali kao na političku odluku.

Ali njemu je, potpuno neočekivano, bilo dozvoljeno da izađe iz zatvora i učestvuje u izbornoj trci za mesto gradonačelnika Moskve.

Zauzeo je drugo mesto sa 27 odsto glasova, iza Putinovog saradnika Sergeja Sobjanjina.

Taj rezultat su mnogi videli kao veliki uspeh, s obzirom da Navaljni nije dobio prostor na državnoj televiziji i oslanjao se uglavnom na internet i direktan kontakt „licem u lice“ sa biračima.

Vrhovni sud Rusije na kraju je poništio presudu nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava koji je saopštio da Navaljni nije imao fer saslušanje.

Na ponovljenom suđenju 2017, Navaljni je drugi put osuđen i dobio je uslovnu kaznu od pet godina zatvora.

On je ceo proces nazvao farsom, rekavši da je to pokušaj da mu se onemogući kandidatura na predsedničkim izborima 2018.

Nastavak borbe u Rusiji

Iako Navaljni nikada nije bio toliko uticajan i poznat kao Mihail Hodorovski, oligarh koji je odslužio zatvorsku kaznu, logično je bilo da u nekom trenutku počnu da se povlače paralele između njihovih slučajeva.

Hodorovski je proveo deceniju u ruskim zatvorima, a kada je 2010. osuđen drugi put, ta odluka je saopštena 30. decembra kada je većina Rusa bila koncentrisana na proslavu Nove godine i zimske odmore.

Za razliku od Hodorovskog koji se sada nalazi u Švajcarskoj, Navaljni je odlučio da nastavi da se bori u Rusiji.

Police officers detain protest leader Alexei Navalny outside Zamoskvoretsky district court in Moscow, on 24 February 2014

AFP
Navaljni je više puta hapšen tokom protesta

Tokom 2017. uhapšen je tri puta jer nije imao dozvole za organizaciju protesta protiv Putina, a na kratko je bio u zatvoru i početkom 2018.

U razgovoru za BBC, Navaljni je kazao da bi najbolja stvar koje zapadne države mogu da urade za građane Rusije bila obračun sa „prljavim novcem“.

„Želim da ljudima koji su uključeni u korupciju i progon aktivista budu zabranjen ulazak u te zemlje, da im se ne izdaju vize“.

Kada je Navaljni bio zatvoren 2013., rekao je sudiji da će nastavi da se bori sa kolegama kako bi „uništili državu u nastajanju u Rusiji, kao i sistem u kojem se 83 odsto nacionalnog bogatstva nalazi u rukama pola odsto stanovništva“.

Suočavanje sa kritičarima

Navaljni je govorio na ultranacionalističkim skupovima, što je zabrinulo liberale.

Ruski nacionalisti su takođe bili zabrinuti zbog njegovih veza sa Amerikom nakon što je 2010. proveo jedan semestar na Jejl univerzitetu.

Ali kada je opozicija birala sopstvene lidere u oktobru 2012, Navaljni je pobedio ispred Garija Kasparova, bivšeg svetskog prvaka u šahu, mada je samo 81.801 birača učestvovao u tom glasanju.

Ruska aneksija Krima i podrška pro-ruskim separatistima u istočnoj Ukrajini predstavljaju problem za opoziciju.

Ankete pokazuju da stanovnici Rusije u velikoj meri podržavaju ove odluke, mada Kremlj negira umešanost u sukobe u Ukrajini.

Navaljni je poznat kao političar koji se zalaže za uvođenje sankcija ljudima bliskim Putinu, ali pitanje koji i dan-danas visi u vazduhu: Da li ima podršku stanovništva van Moskve i drugih velikih gradova.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari