U atmosferi dobrodošlice vernici lagano ulaze u rusku pravoslavnu crkvu, pritajenu u neupadljivoj uličici izrovanoj rupčagama u prestonici Centralnoafričke Republike (CAR).
Na prvi pogled, nema ničeg neobičnog u ovom jutarnjem nedeljnom prizoru u pretežno hrišćanskoj zemlji.
Ali crkva Svetog Andreja Prvozvanog, koja se nalazi na oko 20 minuta vožnje kolima od centra Bangija, za pojedine predstavlja simbol prijateljskih odnosa između Rusije i CAR-a-
Otac Sergej Vojemava, koji je na čelu jedine ruske pravoslavne crkve u zemlji, odeven je u belu odoru do poda i kitnjasti zlatni ogrtač.
Šetajući po hramu izgovora molitve i kadi, a vernici pomno prate svaki njegov pokret.
Zidove skromnog zdanja, sa betonskim podom i aluminijumskim krovom poduprtim drvenim gredama, krase ručno oslikani likovi svetaca, a na drvenom oltaru gore sveće.
Otac Vojemava se u početku dvoumio da li da nas primi.
Naša poseta usledila je nekoliko meseci posle smrti šefa Vagnera Jevgenija Prigožina u avgustu, kada je uveden pojačan nadzor, a i porasla je zabrinutosti zbog rastućeg uticaja Rusije u CAR-u, naročito zbog prisustva plaćeničke grupe.
Skoro 200 ruskih vojnih instruktora je stiglo u CAR nakon što je predsednik Fosten-Aršanž Tuadera 2018. godine zatražio pomoć za obračun sa pobunjeničkim grupama.
Prema izveštaju istraživačke grupe The Sentry, Vagner je tada iskoristio slabe institucije i slabu vojsku da usavrši „plan za zarobljavanje države“.
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
- Šef Vagnera: „Učinićemo Afriku slobodnijom“
- Šta će biti sa Vagnerom posle Prigožinove smrti
- Rusija gradi nuklearnu elektranu u Burkini Faso
„Videli smo da su se usredsredili na četiri stuba države: politički, ekonomski, informacioni, dezinformacioni i propagandni, i vojni“, Natalija Duken, viša istraživačica grupe The Sentry i dugogodišnja dopisnica iz zemlji, kaže za BBC.
„Oni prodiru u ove sektore i ugrožavaju ih zarad njihovih finansijskih i ekonomskih interesa.
„U sektoru rudarstva, Vagner koristi nacionalnu vojsku za sopstvene potrebe i neutralisanje nekih oružanih grupa koje su kontrolisale pojedina područja od interesa“.
Duken kaže da plaćenici vode „kampanju terora“ i da su odgovorni za rasprostranjeno kršenje ljudskih prava i zločine kao što su vansudska pogubljenja, mučenja i silovanja.
Ranije ove godine, Velika Britanija je tu mrežu proglasilo terorističkom grupom, a Sjedinjene Države su je označile kao „ozbiljnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju“.
Međutim, posle decenije građanskog rata, mnogi Centralnoafrikanci sagledavaju situaciju malo složenije.
Otac Vojemava naglašava da je sa Rusijom održavao odnose i pre dolaska Vagnera.
Sredstva za izgradnju crkve počeo je da prikuplja 2010. godine, a radovi su počeli pet godina kasnije.
Jasno je zašto ne voli da razgovara o politici: „Naš odnos sa Moskvom je verske prirode“.
Ipak, otkriva mi koliko su se stvari promenile od dolaska Vagnera.
„Mi Centralnoafrikanci smo mnogo srećni što su Rusi danas ovde i u pogledu bezbednosti, pa mirno je.
„U Centralnoafričkoj Republici vlada mir.
„Već pet godina živimo u miru, bez rata“.
Ovakvo osećanje je sada ovekovečeno u centru Bangija, gde je postavljena skulptura ruskih vojnika koji štite ženu i njenu decu.
Kod skulpture i dalje stoje položeni uveli buketi cveća iz avgusta ove godine na kojima je ispisana poruka „našem najboljem prijatelju Jevgeniju Prigožinu“.
Prorusko osećanje nedavno se proširilo na zapadnu i centralnu Afriku, gde je bilo osam vojnih udara od 2020. godine.
Neke zemlje, među kojima su Mali, Niger i Burkina Faso odbacuju bivšu kolonijalnu silu Francusku, koja, kako kažu, nije uspela da odgovori na bezbednosne izazove.
To je mišljenje mnogih Centralnoafrikanaca.
„Potrebno nam je partnerstvo koje je na dobrobit obe strane.
„Zato su Rusi ovde… da bi ova zemlja takođe mogla da ima korist o budućeg razvoja“, kaže Emeri Brajs Gonzaleis, poslovni čovek iz Centralnoafričke Republike koji se posle dve decenije života u Francuskoj nedavno vratio u Bangi.
„Ako bi u Africi Rusi primenili istu politiku kao Francuska, to ne bi uspelo“.
Bambari, prestonica prefekture Ouake koja se nalazi oko 400 kilometara od Bangija, bio je poprište nekih od najgorih vrsta nasilja počinjenih tokom sukoba, a sada je pokazatelj kako se bezbednost polako poboljšava.
Jedini način da se stigne u grad je avionom pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN) koji leti tri puta nedeljno.
Vožnja kolima nije preporučljiva, a i trajala bi danima jer su putevi prilično loši ili ih uopšte nema.
To je primer koji neumoljivo dočarava izazove sa kojima se zemlja suočava.
Još jedan pokazatelj tih izazova je prisustvo brojnih pripadnika mirovne misije UN-a, koja je poznata pod skraćenicom MINUSCA (Multidimenzionalna integrisana misija UN-a za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici).
Prepoznatljivi su po plavim šlemovima i belim vozilima i raspoređeni su svuda po gradu.
Od 2014. godine MINUSCA ima važnu ulogu u zaštiti civilnog stanovništva i radu sa vlastima, ali nema ovlašćenja da zauzima stranu ili preuzima ofanzivne akcije.
Pre dve godine, Bambari je bio pod kontrolom pobunjenika, ali je sada živahan i užurban grad, mada su još primetni ostaci izgorelih zgrada.
Zahvaljujući relativnom miru, petnaestogodišnja Đovani Renemeja, koja je kao i hiljade druge dece bila regrutovana u naoružane grupe, može da se nada boljoj budućnosti.
Nju i njenu baku su uhvatili pobunjenici i odveli ih u radni logor.
„Dugo sam imala traume“, izgovara tiho Đovani.
Prepričava užasno fizičko zlostavljanje koje je pretrpela i kako je za dlaku izbegla prinudnu udaju za jednog od pobunjenika.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Posle godinu dana u radnom logoru, ona i njena baka uspele su da pobegnu kada su otišle po vodu.
Kasnije je sa roditeljima počela da se bavi uzgojem svinja da uštedi novac, jer sanja da postane lekarka.
Viktor Bisekoin, guverner Ouake, smatra da povratak normalnom životu ne bi bio moguć bez intervencije Vagnerovih boraca.
„Kada smo zatražili oružje i podršku od međunarodne zajednice, uveli su nam sankcije“, kaže za BBC.
„Rusi su ovde stigli 2021. godine i u naredne dve godine pomogli su nam da uspostavimo kontrolu u celoj zemlji, osim u pojedinim malim džepovima duž granica sa nekim državama.
„Kada vam gori kuća i zapomažete: ‘Požar! Požar!’ nije vas briga da li je voda kojom ga gasite slatka ili slana.
„Jedino o čemu razmišljate je kako da ugasite požar“.
Predsednik Tuadera opravdava prisustvo Vagnerovaca u njegovoj zemlji.
„Govorilo se da su naoružane grupe okupirale 80 odsto teritorije zemlje.
„Danas, zahvaljujući ovoj saradnji ove brojke su potpuno obrnute“, predsednik kaže u razgovoru za BBC koji je odobren tek posle nekoliko dana pregovaranja.
Održan je u predsedničkoj palati u Bangiju.
Šezdesetšestogodišnji Tuadera, čiji predlog za ukidanje ograničenja broja predsedničkih mandata je dobio spornu podršku na referendumu održanom ranije ove godine, često je okružen borcima Vagnera.
To je bio prvi put da plaćenike vidimo izbliza.
Grupa njih u vojničkim uniformama i baklavama na glavi užurbano ulazi i izlazi iz palate.
Tokom razgovora, predsednik priznaje da još ima izazova kojima se treba pozabaviti.
„Obučavamo naše odbrambene snage da postanu profesionalni vojnici koji će biti sposobni da zaštite stanovništvo“.
Na pitanje o tvrdnjama da su plaćenici Vagnera počinili ozbiljne povrede ljudskih prava, među kojima su mučenje, silovanje i vansudska pogubljenja, odgovorio je da je obrazovan istražni komitet koji proverava te navode.
Neistomišljenici su sumnjičavi.
„To je veoma opasno, jer je Vagner umešan u privredu, bezbednost, politiku, a sada i vodi zemlju“, bivši predsednik vlade Martin Zigajli kaže za BBC.
U početku je podržavao zahtev za ruskom pomoći, ali se razočarao kada su im poslali plaćenike iz Vagnera, „kriminalne grupe“.
„Imaju potpunu slobodu da rade šta hoće, da idu gde hoće i da odlučuju kako hoće“, naglašava on.
Predsednik Tuadera odbija da kaže kada bi Vagner mogao da napusti zemlju, naglašavajući da je mir na prvom mestu.
Dukan tvrdi da je to deo Vagnerove strategije da svuda pusti korene i tako učini zemlju zavisnom.
Verovalo se da će Vagnerova moć u Africi oslabiti posle Prigožinove neuspele pobune protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, a zatim i posle njegove smrti, ali grupa nije raspuštena i njeni borci tek treba da se u potpunosti integrišu u redovnu Rusku vojsku.
„Oni se reorganizuju, premeštaju njihove ljude i opremu“, dodaje Dukan.
„U početku su neki te aktivnosti tumačili kao odlazak, ali nisu bili u pravu.
„To je samo reorganizacija“.
I čini se da je sve to uobičajeno u Centralnoafričkoj Republici.
To potvrđuje i prizor u predsedničkoj palati. Naime, dvojica Rusa bez maski na licu hitro su uvedena kod predsednika dok smo mi čekali na razgovor sa njim.
Jedan od njih je visoki zvaničnik Vagnera Dmitrij Siti, koji je bio sa Prigožinom u poslednjem objavljenom videu pre njegove smrti.
Priča se da je on novi šef grupe.
Drugi pokazatelj su reklame za novo rusko pivo Africa Ti L’Or, koje su postavljene svuda po Bangiju.
U bangijskom baru Pećina (Cave), jasno je da je agresivna marketinška kampanja već urodila plodom.
„Voleo bih da ga ima više u Centralnoafričkoj Republici“, kaže Maks Frenklin dok pijucka pivo Africa Ti L’Or, koje se smatra jačim od domaćeg i isplativije je jer se prodaje u većim bocama.
Dodatno izveštavanje Efrem Gabrib.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
