Devetnaestogodišnji Iljnaz Galjavjev je 11. maja pucao u 175. gimnaziji u Kazanju.
Ubio je devet ljudi, od kojih su sedam bila deca i ranio još 21.
Pušku je kupio sasvim legalno, a upotrebnu dozvolu dobio je dve nedelje uoči nesreće, 28. aprila.
Posle tragedije, predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je pooštravanje pravila trgovine i posedovanja oružja.
- Pucnjava u školi u Rusiji, ubijena deca – napadač bivši učenik
- Pucnjava u Kazanju, dan kasnije: Cveće, plišane igračke, „zašto“ i pitanje kako do oružja u Rusiji
- Pucnjava na univerzitetu u Rusiji – šest mrtvih
Među predlozima rešenja koji su usledili našlo se povećanje starosne dobi za posedovanje civilnog vatrenog oružja na 21 godinu, izdavanje lekarskih potvrda samo u državnim klinikama i uvođenje obaveznog psihološkog testiranja.
Ovo nije prvi pokušaj pooštravanja federalnog Zakona o oružju.
Slični pozivi upućivani su i posle masovnog ubistva na Politehničkom koledžu u Kerču 2018. godine, kada je osamnaestogodišnji Vladislav Rosljakov ubio 21 osobu.
Isto se desilo i 2012. godine kada je tridesetogodišnji pravnik Dmitri Vinogradov, tada zaposlen u apotekarskom lancu u Moskvi, lovačkom puškom ubio petoro kolega.
Najnoviji slučaj dogodio se u ponedeljak, 20. septembra kada je muškarac ušao u Državni univerzitet u Permu i nasumično pucao.
Ubio je šest ljudi, a 19 ranio.
Tokom policijske akcije i on je ranjen i sada je u bolnici.
Ispostavilo se da je oružje legalno posedovao.
Mediji u Rusiji navode da je reč o 18-godišnjem studentu prve godine prava iz Perma.
Prema izveštajima ruskih medija, pucao je iz lovačke puške glatke cevi, koju je kupio u maju.
Nacionalna garda je izvestila da je mladić legalno posedovao lovačko oružje.
Poslanik Državne dume Aleksandar Kinštajn rekao je da je napadač bio vlasnik registrovane sačmarice sa glatkom cevi Huglu 12/76, čija je dozvola važila do 2026.
„Novi saziv Dume moraće sistematski da nastavi da radi na poboljšanju zakonodavstva o oružju“, poručio je on.
Kakvo oružje možete da nabavite u Rusiji ako ste civil
Puške sa dugim cevima (lovačke puške) i vazdušne puške.
Vazdušne puške imaju posebne žlebove koji se protežu duž otvora.
Daju metku rotaciono kretanje, čineći let stabilnijim, a hitac tačnijim.
Unutrašnjost zidova cevi lovačkih pušaka je glatka, što smanjuje preciznost metaka.
Iz takvog oružja se obično ispaljuju sačma i karteč, a iz vazdušnih meci.
Oružje može biti dugocevno i kratkocevno.
U prvu grupu spadaju brzometne i lovačke puške, kao i karabin (skraćena verzija prethodne dve).
U kratkocevno oružje ubrajaju se pištolji i revolveri.
Šaržer pištolja se obično nalazi u rukohvatu u obliku kutije, dok je municija kod revolvera smeštena u rotirajućem bubnju.
Pored toga, postoje i takozvani traumatični pištolji koji se vode kao neubojito oružje zato što se smatra da pucanjem iz njih nije moguće usmrtiti čoveka.
Ipak, ispaljivanje hica sa sa male razdaljine u vitalni deo tela može da bude smrtonosan.
Civilno vatreno oružje može biti poluatomatsko i sa ručnim punjenjem.
Poluautomatsko se takođe naziva samopunjivo, jer se može ispaliti nekoliko hitaca zaredom, baš kao i kod automatskog.
Civilno oružje ne može biti automatsko.
Oružje sa ručnim punjenjem obuhvata, na primer, sačmarice: kod takve puške, da bi se izbacila čaura i ubacila nova municija potrebno je pomeriti specijalnu dršku.
U drugim slučajevima, lovačke i brzometne puške pune se pomoću bočne drške, a ponekad je potrebno prelomiti pušku kako bi se izbacile iskorišćene čaure i ubacili nova municija.
Plaćenici u Libiji: „Ovo je kraljevstvo ruskog snajperiste“
Šta će građanima oružje?
Civilno vatreno oružje, koje je moguće kupiti, služi u tri osnovne svrhe: samoodbrane, lova i sporta.
Ono može biti i kolekcionarsko ili služiti u kulturne i obrazovne svrhe, ali regulisano je istim zakonima.
Oružje za samoodbranu je glatkocevno, dugocevno i kratkocevno, ili može biti bez cevi.
U sportsko se ubraja vazdušno, glatkocevno, dugocevno i kratkocevno, dok u lovačko spada dugocevno, glatkocevno i vazdušno oružje.
Kolekcionarsko, starinsko i slično oružje su zasebna i najraznovrsnija kategorija.
Zakon nalaže da na jednog vlasnika može biti registrovano najviše po pet lovačkih i brzometnih pušaka, kao i dva oružja za samoodbranu, dok ograničenja za posedovanje kolekcionarskog oružja nema.
Prema podacima Ruske nacionalne garde, u Rusiji je početkom 2020. godine četiir miliona ljudi posedovalo 6.6 miliona komada registrovanog oružja.
Rosgvardija je 2019. godine poništila više od 37 hiljada dozvola za posedovanje civilnog oružja, prenosi novinska agencija TAS.
Ko može da kupi civilno vatreno oružje?
Sa navršenih 18 godina moguće je kupiti vatreno glatko – i dugocevno oružje za samoodbranu, kao i sportsko i oružje za lov.
Nesmrtonosno, ili kako se ono službeno zove, civilno vatreno oružje ograničene upotrebe, može da se kupi sa 21 godinom.
Ukoliko je kupac odslužio, ili u tom momentu služi vojsku, onda je moguće i ranije, zato što se smatra su posle odsluženog roka ljudi obučeni za rukovanje oružjem.
Takav izuzetak je napravljen jer se oružje ograničene upotrebe može nositi sa sobom.
- Norveška pamti – 10 godina od masakra Andreasa Brejvika
- „Drugi čovek postati nećete” – oštećenje mozga dovodi do zločinačkog ponašanja
- Najluđi pokušaji bekstva iz ruskih zatvora
Vazdušno oružje u Rusiji mogu kupiti samo lovci koji poseduju glatkocevno oružje duže od pet godina i koji nisu prekršili pravila lova, kao i sportisti koji su dobili zvanje mastera sporta ili mastera sporta međunarodnog ranga u streljaštvu.
Vazdušne pištolje mogu kupiti samo sportisti, ali nemaju prava da ih nose – kratkocevni pištolji moraju se čuvati u streljačkom klubu.
Posle tragedije u Kazanju u maju 2021. godine, na sastanku sa Vladimirom Putinom, komandant Rosgvardije Viktor Zolotov predložio je da se minimalna starosna granica za kupovinu oružja pomeri na 21 godinu (2012. godine to je predlagala Irina Jarova).
Takođe je izneo predlog da se poluautomatsko oružje može posedovati tek nakon petogodišnjeg korišćenja glatkocevnog s obzirom na to da pojedine njegove vrste mogu biti u rangu sa vazdušnim oružjem po njihovim ubojitim karakteristikama.
A ko ne može?
Kupovina oružja zabranjena je mlađima od 18 godina.
Ne mogu ga kupiti oni koji nisu prošli lekarski pregled ili imaju karton u neuropsihijatrijskom ili narkološkom dispanzeru, kao i onima koji nisu prošli odgovarajuću obuku i koji nemaju prijavljeni boravak na mestu gde je izdata dozvola za oružje i ne ispunjavaju uslove za bezbedno držanje oružja.
Pored toga postoji čitav niz ograničenja u vezi sa kršenjem zakona – oružje ne mogu kupovati oni koji služe zatvorsku kaznu.
Oružje ne smeju kupovati ni ljudi kojima nije istekla kazna za teške ili zločine sa predumišljajem sprovedenim uz upotrebu oružja, kao ni oni koji su dva puta za godinu dana privođeni zbog narušavanja javnog reda, lova ili trgovanja drogom, kao ni ako su je koristili.
Na kraju, zabranjeno je i onima kojima je sud uskratio pravo na kupovinu oružja.
Šta je sve potrebno za kupovinu oružja?
Za kupovinu oružja potrebna je dozvola koja se izdaje u mesnim ispostavama Rosgvardije.
Za oružje koje se koristi u svrhu samoodbrane dovoljna je samo dozvola, za lovačko oružje potrebna je i lovna karta, dok je za sportsko potrebno i odgovorajuće uverenje.
Da bi se dobila licenca potrebno je proći lekarski pregled u neuropsihijatrijskom i narkološkom dispanzeru, kao i oftalmološki pregled u poliklinici.
Pored toga, potrebno je imati negativni test na zabranjene supstance u krvi.
Neophodno je, takođe, dostaviti dokument kojim osoba potvrđuje da je sposobna za rukovanje oružjem koju izdaje organizacija koja vrši obuku.
Vojnicima ili drugim profesionalcima, koji u sklopu posla koriste oružje, ovakav dokument nije potreban.
Dozvola važi šest meseci, tokom kojih je obavezno kupiti oružje.
Bez obzira da li se kupuje kod zvaničnog prodavca ili se otkupljuje od nekog drugog, kupovina se mora realizovati u prodavnici uz priloženu dozvolu.
Uz kupljeno oružje, prodavac izdaje i prateće dokumente.
Komandant Rosgvardije Viktor Zolotov predložio je da se dozvole za oružje izdaju samo u državnim medicinskim ustanovama i da se prilikom izdavanja uvedu psihološka testiranja.
Predložio je i da budu pooštreni zahtevi za dobijanje lovne karte – tako bi se naterali svi koji hoće da kupe glatkocevno oružje da prođu kurs rukovanja njime.
Prema rečima Zolotova, na ovakvim kursevima ljudi bi saznali kako pravilno da poseduju oružje, koja su pravila lova i tako dalje.
Ipak, nije objasnio na koji način bi se ovi kursevi razlikovali od već postojećih.
Kako držati vatreno oružje?
Posle kupovine, potrebno je dobiti dozvolu za držanje i nošenje oružja.
Moguće ga je držati samo kod kuće, u specijalnom sefu, pri čemu se municija čuva odvojeno i zaključava posebnim katancem.
U svakom slučaju, ne sme da bude dostupno drugim ljudima.
Upotreba lovačkog oružja dozvoljena je samo za lov, sportskog samo tokom takmičenja ili treninga, a oružje kupljeno za samoodbranu može se koristiti samo u tu svrhu.
Pritom, sa sobom je moguće nositi samo civilno vatreno oružje ograničene upotrebe, odnosno zabranjeno je iznositi ga iz kuće.
Oružje od kulturne vrednosti može se nositi samo uz istorijska odela za vreme događaja koje organizuje vlast i uz dozvolu ruskog Ministarstva kulture i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Vlasnik je dužan da oružje transportuje u neotpakovanom stanju, pri čemu ono mora biti u navlaci ili futroli, a municija mora stajati odvojeno.
Nije moguće transportovati više od pet jedinica oružja.
Transport se razlikuje od nošenja po tome što ga u ovom slučaju vlasnik ne može koristiti – jednostavno se prevozi do mesta registracije, lova ili takmičenja.
Kada se dođe na mesto lova ili takmičenja oružje može da se nosi uz pridržavanje pravila njegove upotrebe.
Posle pet godina, dozvola za držanje i nošenje oružja mora se obnoviti, ako se to ne učini, oružje automatski postaje ilegalno.
Za nezakonito posedovanje civilnog glatkog oružja, kao i za prekršaje tokom transporta ili nošenja, vlasnici snose odgovornost – novčana kazna od tri do pet hiljada rubalja (između 35 i 60 evra) ili administrativni pritvor od pet do petnaest dana.
Da li je u Rusiji moguće ilegalno kupiti oružje?
U Rusiji postoji ilegalno tržište oružja.
Kupovina oružja bez licenci, medicinskih dozvola, registracije i sličnih formalnosti može se obaviti na dark vebu – delu interneta kojem se pristupa pomoću posebnih pretraživača.
Takođe se otvoreno prodaje na internet forumima i specijalizovanim sajtovima koji su dostupni i preko običnih pretraživača.
Dovoljno je samo proguglati.
Ovakve porudžbine se plaćaju putem terminala za plaćanje ili ofšor platnih sistema, a moguće je platiti i kriptovalutom, navodi se na jednom od sajtova za prodaju oružja koji je pronašao novinar BBC-ja.
Oružje se dostavlja klijentu putem oznaka ili transportnih kompanija u delovima.
Nezakonita prodaja, kao i nezakonita nabavka oružja kažnjiva je zakonom – za to se u Rusiji može dobiti do osam godina zatvora.
Bivši terenski komandant nepriznate Donjecke Narodne Republike, koji je zamolio da ostane anoniman, rekao je ranije za BBC da u Rusiji postoji mnogo ilegalnog oružja, koje se od 2014. godine preko rostovske granice šalje u Donbas.
Bivši vrhovni komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, senator Viktor Bondarev, ranije je kao glavne izvore snabdevanja crnog tržišta naveo artiljeriju koja se pravila od lažnog oružja, modifikovanje civilnog oružja u ratne analoge i krijumčarenje iz inostranstva.
Deo oružja dolazi na sivo tržište iz kriminalnih struktura ili iz regiona u kojima se ratovalo tokom Drugog svetskog rata.
Video: Ubijene žene i deca – srpskim puškama u Kamerunu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
