Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu u Moskvi 1. avgusta 2024. godine slavi 100. godišnjicu.

Od osnivanja, mauzolej je bio domaćin brojnim svečanim i vojnim događajima.

Tokom istorije mauzoleja, Lenjinovo balzamovano telo je odnošeno i vraćano, a neko vreme je u njemu bilo položeno i telo Josifa Staljina, ali je kasnije uklonjeno.

Sedamdesetih godina prošlog veka, preko Lenjinovog sarkofaga postavljeno je neprobojno staklo kao zaštita od vandalizma.

Tokom 1990-ih bilo je mnogo zahteva da se Lenjinovo telo sahrani.

Evo pet činjenica koje niste znali o Lenjinovom mauzoleju.

Čija ideja je bila da se osnuje mauzolej

Istoričari su saglasni da je na ideju o očuvanju Lenjinovog tela prvi put došao Josif Staljin u leto 1923. godine.

U to vreme, vođa tajne policije Čeke ili Črezvičajnaje komisije (preteča bezbednosnih agencija KGB-a i FSB-a) umro je na zadatku u Harkovu, a mladi naučnik Vladimir Vorobjov ga je balzamovao.

Komunisti koji su videli telo u Moskvi bili su oduševljeni kako je dobro očuvano.

U novembru iste godine, Staljin je sazvao sastanak čelnika partije da razgovaraju o Lenjinovoj smrti, iako je on još uvek bio živ, mada smrtno bolestan.

Staljin je tvrdio da Lenjinovo telo treba balzamovati i sačuvati.

Opozicionari, koji su svi kasnije pogubljeni 1930-ih, usprotivili su se toj zamisli.

Lav Trocki je izjavio da u marksizmu nema mesta relikvijama, dok je marksista i revolucionar Nikolaj Buharin insistirao da bi mumificiranje vođe revolucije bilo uvreda za sećanje na njega.

Lenjinova supruga Nadežda Krupska takođe je tražila da se Lenjinovo telo ne pretvara u predmet obožavanja.

Ipak, Staljin, koji je bio na putu do ostvari apsolutnu vlast, bio je uporniji.

On se pozivao na pisma radničkih kolektiva, iako je sada nemoguće utvrditi da li su to bile istinske inicijative građana ili ih je dirigovala Staljinova svita.

Glavna ideja izražena u tim pismima bila je da Lenjin uvek treba da bude sa njima.

Ko je izgradio mauzolej

Prva verzija Lenjinovog mauzoleja, koji je bio visok samo tri metra, podignuta je za manje od tri dana za njegovu sahranu.

Arhitekta je bio Aleksej Ščusev, koji je projektovao i kasnije verzije zdanja.

Lenjin je umro 21. januara 1924. godine, a opraštanje od njega je trajalo do kraja marta.

Veruje se da su milioni ljudi prošli kroz prvi mauzolej.

Do leta 1924. godine uveliko se pričalo o balzamovanju Lenjina i izlaganju njegovog tela u javnosti.

Ščusev je počeo da projektuje novo zdanje, dok su naučnici Aleksej Vorobjov i Boris Zbarski radili na balzamovanju.

Mauzolej je otvoren za javnost 1. avgusta 1924. godine.

Bio je napravljen od drveta, ali po veličini i obliku je podsećao na današnje zdanje.

Granitni mauzolej završen je do jeseni 1930. godine.

Oblika sličnog panteonu bio je najbliži Staljinovoj viziji i naglašavao je jedinstvenost i veličinu Sovjetskog Saveza (SSSR).

Ljudi bi stajali u dugim redovima da prođu pored tela vođe proletarijata u svetu.

Leljin je njegov mauzolej delio sa Staljinom

Posle Staljinove smrti 1953. godine, odlučeno je da se i njegovo telo položi u Lenjinovom mauzoleju.

Od početka je bilo problema: koža na Staljinovom telu, posebno na licu, bila je u veoma lošem stanju, što je otežavalo postupak balzamovanja.

Preko starog, postavljen je novi natpis „LENjIN STALjIN“, koji bi ponekad spirala kiša pa bi se ispod nazirala istorijska slova „LENjIN“.

Nakon što je sovjetsko rukovodstvo ugušilo Staljinov kult ličnosti i masovne represije tokom njegove vladavine, Staljinovo telo je uklonjeno iz mauzoleja 1961. godine i sahranjeno u blizini zidina Kremlja.

Mesto ideološkog kulta i vandalizma

Posle rata i do raspada Sovjetskog Saveza, mauzolej je bio mesto hodočašća koje su posećivali i strani dostojanstvenici i sovjetski školarci.

Tokom Parade pobede u maju 1945. godine, nacističke zastave nemačke vojske bačene su na zemlju ispred Mauzoleja u znak pobede SSSR-a u Drugom svetskom ratu.

Na podijumu mauzoleja je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov pozdravio prvog kosmonauta na svetu Jurija Gagarina.

Od 1950-ih do kasnih 1970-ih, Lenjinovo telo je bilo meta više od deset napada u kojima je korišćeno kamenje, čekići i palice, pa čak i molotovljevi kokteli.

Obično bi počinioci bili uhvaćeni i upućivani na prinudno psihijatrijsko lečenje.

Eksplozivna naprava koja je upotrebljena 1973. godine ubila je nekoliko posetilaca.

Zaštitno staklo iznad Lenjinovog sarkofaga tada je zamenjeno neprobojnim staklom.

Lenjinovi posmrtni ostaci

Posle raspada Sovjetskog Saveza, predsednik Boris Jeljcin, koji je prezirao komunističke ideje, izabrao je da govore na Crvenom trgu ne drži u Mauzoleju, već na posebno postavljenoj platformi u blizini.

Početkom 1990-ih, laboratoriji odgovornoj za održavanje Lenjinovog tela ukinuta su sredstva za tu namenu.

Od tada je na ruskim televizijskim kanalima emitovano nekoliko dokumentarnih filmova o mauzoleju i održavanju Lenjinovog tela.

U ovim filmovima su iznošene tvrdnje da je očuvano samo 23 odsto Lenjinovog tela, a da ostatak čine veštački delovi.

Do danas, Lenjinov mauzolej je ostao popularna turistička atrakcija u Rusiji.

Na Gugl mapama i turističkom sajtu TripAdvisor ima prosečnu ocenu iznad četiri od pet zvezdica.

Komentari su razni, od „moje dete se uplašilo njegovog žutog lica“ do „ovo mesto treba da poseti svako ko je upoznat sa dobom Sovjetskog Saveza, bilo iz prve ruke ili od svojih baka, deka ili roditelja“.

Mauzoleji sa balzamovanim telima vođa danas postoje samo u komunističkim zemljama istočne i jugoistočne Azije.