Od osnivanja pre 30 godina, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF) je protivnik aktuelne vlasti.
Stranka je dugo bila na nizlaznoj putanji – članovi su bili sve stariji i gubili su pozicije u zakonodavnim telima, a postsovjetska retorika stranke i stil vođenja politike nisu bili bliski mladima.
Ipak, u poslednje vreme je došlo do promena – članstvo se podmladio, partija je postala aktivna na društvenim mrežama i stekla određenu popularnost.
Tako se stranka našla pod pritiskom vlasti, pa trećem čoveku na izbornoj listi KPRF Pavelu Grudinjinu nije dozvoljeno da učestvuje na parlamentarnim izborima.
BBC ruski servis objašnjava kako izgleda današnja KPRF i za šta se bore njeni članovi.
- Izbori u Rusiji: Putinova stranka slavi – i dalje najjača, prigovori o neregularnostima
- Šta za balkansku dijasporu znače izbori u Nemačkoj
- „Rusija odgovorna za ubistvo Litvinjenka“ – Evropski sud
‘Poslanički kandidat mora biti spreman i da završi u zatvoru’
U maloj sali u centru Moskve sedi četrdesetak ljudi, uredno poštujući fizičku distancu.
Na čelu stola sedi bivši gubernator Irkutske oblasti Sergej Levčenko, naočit muškarac u odelu, a iza njega je baner KPRF.
Sve se to dešava uoči parlamentarnih izbora u Rusiji, koji su održani između 17. i 19. septembra, a na kojima je KPRF osvojila 18.93 odsto glasova i time izašla na drugo mesto, posle vladajuće partije Jedinstvena Rusija.
Levčenko se sprema da govori o dolasku komunista na vlast u Rusiji posle Drugog svetskog rata, ali i pitanju kako komunisti mogu da pobede na izborima i šta im je činiti posle toga.
Govori o uspesima u poljoprivredi, industrijskim dostignućima, investicijama.
Zatim se osvrće i na političke pritiske – njegov sin, takođe član KPRF Andrej Levčenko, optužen je za prevaru i nalazi se u zatvoru.
„Ako se kandiduješ na izborima, moraš biti spreman da završiš u zatvoru!“ reči su sledećeg govornika, nacionaliste Dmitrija Demuškina kojeg moderator predstavlja kao „saborca sa drugog političkog krila“.
Pre nego što je izašao pred publiku, Demuškin mi je da telefon i zamolio da ga slikam sa komunističkom zastavom.
Demuškin vrlo dobro zna o čemu priča – zbog optužbi za ekstremizam proveo je dve i po godine u zatvoru.
Još jedan „saborac sa drugog političkog krila“ je monarhista i nacionalista Aleksandr Krasnov, koji svoj govor počinje rečima „gospodo“.
„Drugovi!“, horski ga ispravlja cela sala.
„Teško da mogu izgovoriti tu reč“, izvinjava se on.
„Neka bude – građani! Ljudi!“, ispravlja se.
Vrat sedamdesetdvogodišnjeg pukovnika Vladimira Kvačkova, koji sedi ispred mene, polako počinje da crveni.
Kvačkov je bivši pukovnik vojne obaveštajne službe GRU i svojevremeno je hapšen zbog pokušaja atentata na političara Anatolija Čubajsa.
On nije član KPRF, ali je počasni i cenjeni gost brojnih partijskih događaja. Ustaje i maršira ka govornici.
„Vidite, svi ovde govorite izbori, izbori… Treba učestvovati, osmisliti strategije, treba se boriti, ne mogu da shvatim…“, počinje umereno, a onda mu glas poprima hladan, zapovednički ton.
„Šta vam je, jeste li svo poludeli?! Kakvi crni izbori? Zemlju su nam zaposeli neprijatelji“, kaže.
Kvačkov je aplauzima ispraćen sa govornice, a na njegovo mesto smirenim hodom izlazi staje plavuša uvijene kose, u dekoltiranoj bluzi.
„Drugovi! Dajte da razgovaramo o pametnom glasanju“, široko se osmehuje.
‘Previše upadljiva’
Upravo zahvaljujući pametnom glasanju Jekaterina Jengaličeva dospela je u Moskovsku gradsku dumu ispred KPRF.
Ona je imala samo devet godina kada je Genadij Zjuganov, aktuelni doživotni lider KPRF, zajedno sa prvim sekretarom Glavnog odbora Komunističke partije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike Valentinom Kupcovim, osnovao partiju.
KPRF se pojavila nakon što je Boris Jeljcin zabranio Komunističku partiju Sovjetskog Saveza.
Jengaličeva pripada generaciji članova koja nije imala svečani prijem u partiju – posle raspada SSSR, komunisti su ceremoniju pristupanja proglasili nepotrebnom.
Ova odluka je, kako kaže, uznemirila nju i drugu decu, zato što je žarko želela značku boje rubina u obliku zvezdice sa kovrdžavim Lenjinom.
KPRF, druga stranka po veličini u Rusiji, a prema podacima partije broji oko 150 hiljada aktivista
Oni sebe danas opisuju kao „KPRF – stranka patriota i internacionalista, koja se zalaže za prijateljstvo među narodima i zaštitu ruske civilizacije“.
Početkom devedesetih, komunisti su bili radikalna i ponekad gotovo nezakonita stranka.
Posle oružanog sukoba između predsednika i Vrhovnog Saveta 1993. godine, u koji su komunisti bili direktno uključeni, partija je bila zabranjena, iako to nije dugo trajalo.
Vođa KPRF Genadij Zjuganov ušao je 1996. godine ušao u drugi krug izbora zajedno sa predsednikom Borisom Jeljcinom.
Nakon toga, komunisti su dugo osporavali poraz svog lidera, navodeći da nisu izašli na masovne proteste samo zato što nisu želeli da pokrenu građanski rat.
Zatim je KPRF imala impresivno predstavništvo u Dumi (prvo mesto po broju mandata u zemlji 2000. godine) i usmerila je napore u pravcu saradnje sa vladajućom strankom.
Od izbora do izbora, gubeći glasačko telo i osipajući se, poslanici KPRF su sve češće glasali onako kako je vlast dirigovala, a masovni protesti postali su prošlost.
KPRF je 2014. godine u potpunosti podržala Putinovu aneksiju Krima.
Međutim, poslednjih godina sve je počelo da se menja, a Jengaličeva redovno učestvuje u protestnim događajima i čak ih organizuje.
Sedimo u restoranu preko puta prestoničkog parlamenta.
Kovrdže Jekaterine Jengaličeve i dalje su besprekorne, a ona se sa konobarom ubeđuje da li je jelo iz menija zaista posno, pošto kreće Strasna nedelja uoči pravoslavnog Uskrsa.
Konobar pokušava da je nagovori da u ceđenu šargarepu doda slatku pavlaku, što ona odlučno odbija.
- Kako je invazija okončala Praško proleće 1968. godine
- Surovo doba Staljinovih čistki – Rus traži istinu o pogubljenom pradedi
Pitam je kako u partiji gledaju na pravoslavlje, ali i na to što ona vozi leksus, koji se vodi kao poslanički automobil i prema raznim procenama košta između 1,5 i 2 miliona rubalja).
„Generalno gledano, KPRF je najdemokratskija stranka koju imamo“, kaže.
„Možda se to nekome ne sviđa, kažu, ova Jengaličeva je previše mlada, previše upadljiva, šetka se u bundi, ali mi nikada to nisu ni rekli, ni pokazali.
Što se tiče mog Leksusa, star je sedam godina, tako da se ne kotira kao skupoceni automobil strane marke“, priča Jengaličeva.
Nekoliko meseci ranije, poslanica Jengaličeva privedena je noću na izlazu iz svoje kancelarije zbog kršenja ustanovljene procedure organizacije ili sprovođenja sastanaka, mitinga, demonstracija, povorki ili protesta na nedozvoljenom mitingu podrške Alekseju Navaljnom 23. januara 2021. godine.
Policajci su rekli da su joj ušli u trag pomoću računa i automobila.
„Momci, a niste pokušali prosto da me pozovete? Moj telefon stoji na sajtu Moskovske gradske dume“, rekla im je na to.
Ona ima svoje teorije o tome ko je mogao javiti policajcema da je stigla u kancelariju i ko je učestvovao u njenom hapšenju, ali kategorički zabranjuje da detalji budu objavljeni.
„Zgrožena sam, Bog će mu suditi!“, kaže.
Jengaličeva i dalje sreće tog čoveka i dodaje da nastavlja da joj se javlja prilikom susreta.
Na video snimku portala koji prati policijska uznemiravanja u Rusiji, OVD Tverske oblasti, Jengaličeva u bundi od nerca i sa krznenom šubarom ismeva one koji su pritvorili ovu „opasnu prestupnicu“.
Dodaje da je na mitingu bila u svojstvu novinarke – ima novinarske akreditacije medija koji objavljuju njene članke, kao i novinarsko obrazovanje.
Ipak, dve nedelje kasnije biće kažnjena sa 150 hiljada rubalja jer se, prema mišljenju vlasti, prekršaj ponavlja – prvi put su je kaznili jer je sama protestovala protiv investitora.
Pre učlanjenja u KPRF, Jengaličeva je dosledno branila prava građana i sada je, poput Sergeja Mitrohina, bivšeg predsednika stranke Jabuka, a trenutnog poslanika Moskovske gradske dume, prva pomoćnica Moskovljana u protestima protiv gradnje na mestima od istorijskog značaja.
Pitam je da li će nastaviti da izlazi na mitinge.
„Mi smo svi ljudi od ideologije i zalažemo se za svoja uverenja, ali primer poslanika Šeremetjeva, kao i Iljdara Dadina naterao me da bolje razmislim i verujem da više neću ići ni kao novinarka“, odgovara.
Poslanik Komunističke partije RF Oleg Šeremetjev osuđen je na četiri godine uslovne kazne i lišen mandata.
U stranci smatraju da se radi o političkom pritisku.
- Kako su Sovjeti tri puta stigli na Mesec pre Amerikanaca
- Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi – engleski aristokrata i sovjetski špijun
Jekaterina Jengaličeva rođena je 1984. godine u Lenjingradu, u vojničkoj porodici.
Kaže da je imala uobičajeno odrastanje – školovala se, radila, a politika je nije interesovala.
Preselila se u Moskvu i postala je veoma uspešna agentkinja za nekretnine.
Međutim, kada je zaradila za stan i krenula da bira buduću nekretninu, umalo je postala žrtva investitora.
„Bankrotirao je, a vlasnik ste mogli postati samo sudskim putem i bila sam prva osoba koju je sud odbio“, priseća se ona.
Jengaličeva govori da su ona i njene buduće komšije bili u šoku i osećali se odbačeno.
Iz očaja, frustrirani vlasnici stanova počeli su da pišu svim partijama u Dumi.
„Jedinstvenu Rusiju nije bilo briga za nas, partija Pravedna Rusija nam je zakazala sastanak za mesec dana, a Nikolaj Haritonov ispred KPRF ne samo da nas je primio, nego je i napisao žalbu“, objašnjava Jengaličeva.
U decembru 2011. godine Jengaličeva, koja tada nije bila članica KPRF, pratila je izbore kao posmatračica partije.
„Imala sam korektan rezultat, ali sam bila zgrožena nameštaljkama“, naglašava.
„Možete li zamisliti da su oni uzeli hiljadu glasačkih listića i besramno ih ubacivali u glasačke kutije“, dodaje.
Zatim je otišla na prvi miting na Blatnom trgu.
„Čak se ni ne sećam kako sam za njega saznala, iskreno, čini mi se da su svi oko mene govorili o tome! Bilo je jako hladno i ništa se nije čulo, a bilo je mnogo ljudi, to me je pogodilo“, govori ona.
Na svaki sledeći miting, Jekaterina je odlazila svojevoljno i usredsredila se na borbu protiv bespravne gradnje.
Nastavila je da se druži sa komunistima i 2012. godine unapređena je u poslanicu moskovskog okruga Marjino.
„Kao da me je sekretar partijskog ogranka nagovorio“ smeje se Jengaličeva.
„Rekao mi je, pa ti si baš kul, hajde da te unapredimo, ništa ne treba da radiš, jednom mesečno dođeš na sastanak“
„I ja sve mislim, ma jednom mesečno mogu otići.
„Pet godina sam provela u borbi, moji prihodi i kamate pali su na neke mizerne vrednosti jer je u nekretninama princip jasan – kako seješ tako žanješ“, dodaje.
U stranku se učlanila 2014. godine.
Formalni prijem u partiju sprovodi nekoliko meseci nakon rada u osnovnom partijskom odeljenju.
Kandidate bira komisija koja proverava njihovo znanje marksizma i lenjinizma i koja procenjuje njihovu motivaciju.
„Ja nisam prošla te formalnosti, moj rad je govorio za mene“, priča Jengaličeva.
Na pitanje je li čitala Karla Marksa ona zamuckuje i smeje se.
„Lenjina si čitala!“, dobacuje kolega koji sedi za susednim stolom.
„Lenjina sam čitala! Veliki čovek!“, potvrđuje Jengaličeva.
O Staljinu, koji je i dan-danas važna figura u hijerarhiji KPRF i predstavlja razlog što se drugi opozicionari distanciraju od komunista, Jengaličeva kao da ostaje uzdržana, ali se ipak upušta u raspravu o njegovoj ulozi u istoriji i Drugom svetskom ratu.
„Setite se gubernatora Penze koji je u ono vreme, kada su ljudi umirali od gladi, držao pola milijarde ispod kreveta! U Kini postoji smrtna kazna i nikom ništa! Saudijska Arabija!“, kaže.
„Čini se okrutno, ali kako iskoreniti želju ljudi na vlasti da opljačkaju siromašnu baku?
„Našoj državi su potrebni isplanirani obračuni, kako bez njih?
„Svi ti pukovnici Zaharčenko, svi ti Vasiljevi, ili je možda lakše obračunati sa njih dvojicom, trojicom? Dvojako mislim o Staljinu!“, navodi.
- Vaclav Havel – inženjer Plišane revolucije u Čehoslovačkoj
- Ko hoće da izjednači SSSR i nacističku Nemačku
Partijski rad ukombinovala je sa svojim poslom – firmom Zemlja kosmičkog turizma koja je nudila izvođenje akrobacija avionom MiG-15, korporativne obilaske avionom Il-76 u bestežinskom stanju, kao i ture do najvećeg kosmodroma na svetu Bajkonura i kosmodroma Istočni.
Jengaličeva je živela u nezvaničnom braku sa Sergejem Skuratovim, što je postalo tema za razgovor u medijima.
Kada je on umro, Jengaličeva je učestvovala u postupku raspodele imovine sa njegovom porodicom (na kraju ništa nije dobila).
Počinjem da je ispitujem.
Do malopre vesela i ironična, odjednom isprekidano diše i oči joj se pune suzama.
Još jednom odlučno zahteva da isključim diktafon.
„Objasniću Vam, ali ne nameravam da delim detalje iz privatnog života, dosta mi je bilo za izbore u Moskovsku gradsku dumu kada su me razvlačili po Telegramu!“, kaže.
- Moskovski puč: Na tenku sa Borisom Jeljcinom
- „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
Čim je izabrana za poslanicu u Moskovskoj gradskoj dumi, na Telegram kanalima bliskim Kristini Potupčik (bivša komesarka pokreta Naši, čelnica Fondacije otvorene nove demokratije i osnivačica brojnih Telegram kanala) pojavio se niz objava u kojima optužuju Jengaličevu za pokušaj preotimanja porodičnog posla pokojnog supruga.
Takođe su se čojavile fotografije, najverovatnije preuzete sa privatnog mejla Jengaličeve, koje se pre toga nisu objavljivane.
„Ja sam zapravo zatvorena osoba i ne volim društvene mreže, a imam ih samo zbog posla“, kaže.
„Kada su mi rekli da se na jednom poznatom sajtu za upoznavanje pojavila moja, kako da kažem, fotografija u ne baš uobičajenom izdanju, shvatila sam da su mi hakovali mejl“.
Odmah nakon toga, Jekaterinu je pozvao poznati ruski publicista i novinar Andrej Karaulov i upitao je smatra li svoj izgled i ponašanje prikladnim za jednu poslanicu.
Jengaličeva ništa ne tvrdi sa sigurnošću, ali fotografija se pojavila, sudeći po vremenskim odrednicama, u 16:15, a već u 16:45 na društvenim mrežama Karaulova pojavila se objava Senzacija! Poslanica prvi put na sajtu za upoznavanje!
„Slučajnost? Ne bih rekla!“, smeje se Jengaličeva.
„Dušo, shvatite, ona je poslanica i mora da sačuva obraz pred svojim biračima, da se smeška, da bude pristojno obučena, a ne u onom što je nosila u krevetu“, kaže mi Karaulov u razgovoru za BBC ruski servis.
„Neko od mojih kolega mi je doneo te fotografija i tu je najvažnije ono što se desilo sa njenim ljubavnikom i stanovima.
„Takvi poput Jengaličeve ne odlaze u parlament da bi postali siromašniji, nego bogatiji“, dodaje.
Karaulov je ponudio Jengaličevoj da ga tuži i dodao da bi ga to učinilo srećnim.
Kampanja protiv Jengaličeve pokrenula je još jednu kampanju u nizu protiv njenog saborca, čelnika moskovskog gradskog odbora KPRF-a i poslanika Dume Valerija Raškina.
Nezvanični telegram kanali, kao i nacionalne televizije proglasili su ga pristalicom Navaljnog i prikazivali svakave klipove sa skrivenih kamera – od tajnih razgovora sa partijskim kolegama do informacija iz njegovog privatnog života.
Posledica toga bilo je brisanje Valerija Raškina i Sergeja Levčenka iz glasačkog spiska predsedništva KPRF-a.
Dva izvora BBC ruskog servisa bliska stranačkom rukovodstvu saglasna su da se protestna aktivnost Moskovskog gradskog odbora ne dopada ni kabinetu predsednika, kao ni vrhu KPRF-a.
„Prilikom bilo kakvog protesta Valerij sa svojim pristalicama trčkara unaokolo sa megafonom. Je l’ lovorike Navaljnog ne daju mira?! Nema problema, onda se ne treba pretvarati da učestvuješ u sistemskoj politici“, negoduje jedan od njih.
I zaista, Valerij Raškin konstantno organizuje protestne događaje u formi sastanka sa poslanikom.
Rukovodilac moskovskog gradskog odbora stranke organizovao je protest protiv izmena Ustava, za zaštitu prosvete (sastanak se završio grubim hapšenjem blizu 20 osoba), protiv obrazovanja na daljinu, protiv obavezne vakcinacije, gde je takođe dosta ljudi pritvoreno.
Dok je brzim korakom na jednom od skupova išao ka svom automobilu, Valerij Raškin se, na molbu BBC novinara za komentar, zaustavlja i stavlja ruke na grudi.
„Draga moja, bolje ni ne počinjite! Kakav intervju, zar ne vidite šta se sa mnom događa?“ kaže i odlazi.
Prethodnog dana, uoči skupa, izašla je još jedna u nizu raskrinkavajuća priča o Raškinu na Ren TV-u.
Jengaličeva vatreno podržava kolegu u njegovim stavovima: istaknuta je osoba u roditeljskim krugovima protiv obrazovanja na daljinu za koje smatra da zaglupljuje i uskraćuje mogućnosti i ne libi se da govori o ovome u parlamentu.
Takođe, protivnica je obavezne vakcinacije, iako sebe ne smatra antivakserkom.
Za pobedu nad korona virusom ona predlaže da se zaustavi vakcinacija i govori kako ljudi treba da alkalizuju organizam jedući fermentisani polen, kurkukmu i crni kim.
Antivakserski sadržaj čini većinski deo njenih društvenih mreža.
Pored toga, sa dozom ironije citira ideološke protivnike, a takve objave njeni pratioci najviše vole.
Ona kaže da joj je važan svaki protest koji joj donosi uzbuđenje.
„Čak i zbog Navaljnog? Genadij Andrejevč Zjuganov ne podržava te proteste.
„Genadij Andrejevič ne osuđuje akcije, on sam ponekad odlazi na protestne šetnje, ali smatra da ljudi tamo odlaze zbog Navaljnog.
„Ali ne, ljudi tamo idu zbog nepravde, zbog bednih penzija i male socijalne pomoći, obrazovanja na daljinu, nestanka sibirskih šuma, novca koji odlazi u inostranstvo!
„A tu je i Navaljni“, navodi.
Jengaličeva završava svoju posnu salatu, pozdravlja se i odlazi na posao.
Te večeri, objavom na Instagramu pokušava da zbrine mačke pronađene u dvorištu preko puta Moskovske gradske dume.
Jekaterina govori da ih uzela, očistila od parazita i nudi pratiocima da udome „čudesne krznene loptice sreće koje predu“.
Pratioci u komentarima psuju Putina, pitaju je za vakcinu Sputnjnik i hvale njen izgled.
Ako ništa drugo, uspela je da udomi mačiće.
‘Partijski vojnik’
Na parkingu ispred Saratovske dume, odnosno skuštine Saratovske oblasti na jugoistoku Rusije, cakle se automobili.
Među njih, poslanik Nikolaj Bondarenko uparkirava svoja prljava, obična kola, blokirajući jedan leksus i jedan mercedes.
„Šta sad, pozvaće me ako treba, znaju da je to moj automobil, niko osim mene ne vozi takav“, kaže on, vadeći kesicu pereca i kefir.
Bondarenko je verovatno medijski najzastupljeniji komunista nove generacije.
Nedavno je izašao iz bolnice, gde se našao zbog zapaljenja pankreasa, a sada mora strogo da poštuje režim ishrane.
„Kada su me dovezli, lekari su rekli – o, Nikolaju, odavno smo Vas čekali, ali kladili smo se da ćete imati infarkt“, priča Nikolaj dok gricka perecu.
U kabinetu frakcije KPRF-a u Saratovskoj dumi poprilično je tesno – za dva stola radi pet poslanika.
Na ormaru stoji megafon.
Bondarenko ga uzima i stavlja oko vrata.
„To je oruđe proletarijata! Kada vlast pokuša da nam zapuši usta, mi ne ćutimo“, kaže.
Zahvaljujući njegovim naporima, zasedanja lokalnog parlamenta postala su neka vrsta performansa koja se obavezno snimaju.
Bondarenko se ne rastaje od selfi-stika i mobilnog telefona.
Cela Rusija je čula za njega nakon žučne rasprave koju je vodio sa lokalnim ministrom za rad, a tema je bila da li se od lokalne potrošačke korpe, koja iznosi 3.500 rubalja (oko 4.800 dinara) i sadrži mnogo testenine, može pristojno živeti.
Video-snimak debate postao je viralan, a Bondarenko je čak pokušao da od tog iznosa živi mesec dana, o čemu je stalno objavljivao na društvenim mrežama.
Za tih mesec dana, poslanik je smršao 7.5 kilograma.
U svetloj, praznoj sali lokalne Dume, Bondarenko se priseća bitki koje je vodio sa svog poslaničkog mesta broj 13 („Nisam sujeveran!“).
Ovde, baš ispred govornice, Bondarenko je održao „opelo za budžet Saratovske oblasti“, a onde je zamalo dobio batine od poslanika vladajuće Jedinstvene Rusije Dmitrija Černiševskog.
Saratovski regionalni odbor KPRF-a je krcat – mnogo je starijih članova, koji vešto slažu svežnjeve partijskih novina i rade kao distributeri.
Dugokosi mladić u majici sa likom rok muzičara Jegora Letova nešto razgovara sa prvim sekretarom Saratovskog gradskog odbora Aleksandrom Anidalovim.
Zatim se okreće ka meni i kaže da nije član KPRF-a, ali ovde redovno dolazi na čašicu razgovora o marksizmu.
Nekoliko ljudi pije čaj iz šoljica sa likom Bondarenka – na njegovom sajtu jedna takva košta 600 rubalja (oko 820 dinara) i dobro se prodaju. Tu dominira Bondarenko: na sto strana je, stalno se smeje i sa svima istovremeno razgovara.
Anidalov, koji je samo desetak godina stariji od svog kolege, gleda na njega maltene očinski.
„Nisu li ponašanje i popularnost Nikolaja problem? I teže je pregovarati o nečemu kada su funkcije tako zahtevne“, pitam ga.
„S jedne strane jeste problem, a sa druge, pa zavisi kako gledate na to“, odgovara Anidalov.
„Kada ne žele sa nama da pregovaraju, ja im kažem u redu, nećete sa mnom, sada ću vam Kolju poslati. A njega se, naravno, plaše“, dodaje.
Kancelarija lokalnog odbora je predivno opremljen studio zvučnom izolacijom, tehnikom i dvema plaketama koje su dobili od Jutjuba, a stoje uramljene na zidovima.
Jedna je srebrna za kanale koji su premašili 100 hiljada pratilaca i druga, zlatna za kanale sa preko milion pratilaca.
Bondarenkov kanal Dnevnik poslanika, na kojem on prenosi zasedanja skupštine i snima klipove u kojima proziva aktuelnu vlast, ima preko milion i po pratilaca i raste iz dana u dan.
U februaru su ga optužili da je profitirao od statusa poslanika, što je on prokomentarisao kao apsurd i politički zasnovane optužbe.
Bondarenko kaže da za komunističku teoriju zainteresovao još kao student Pravnog fakulteta.
„Kada sam diplomirao, shvatio sam da je neophodno baviti se političkom borbom“, kaže.
„Ljudi uglavnom, nakon fakulteta, razmišljaju o prvom poslu, ženidbi i kako da kupe prvi auto na kredit…“, nadovezujem se.
„I ja sam i kupio!“, momentalno me prekida Bondarenko.
„Naravno da sam ga kupio sam ga na kredit, i dalje ga vozim…“, dodaje.
Bondarenko je radio u firmi kod rođaka, ali ga je sve više privlačio stranački aktivizam.
Pitam kako je bilo mladom i očigledno ambicioznom momku da dođe u stranku crvenih direktora gde su sedeli ljudi iz sovjetskog vremena koju su ga, u više navrata, optuživali za dogovore sa vlašću i trgovinu mandatima.
„Znate, kada sam došao ovde niko od mojih prijatelja nije shvatio moju odluku, govorili su mi da sam još jedna budala koja hoće da bude heroj, smejali su se, ali sada se nešto i ne smeju“, priča on.
„A u stranci je bilo svega, kada sam došao sve mi se sviđalo.
„Pogledajte ljude iz Penze, pogledajte Levčenka, i na kraju kako Duma glasa – dajte mi antinarodni zakon za koji su komunisti glasali“, dodaje.
Poslanik nas je izveo u šetnju po centru Saratova.
U samo 20 minuta prišlo mu je desetak ljudi.
Bondarenko se strpljivo fotografisao sa njima, pokazujući svoj zaštitni znak – podignuta, stisnuta pesnica.
Neko ga moli za pomoć, na šta poslanik odgovara da mu se jave u inboks.
Sve vreme za nama ide automobil marke daevu, usporavajući kada se poslanik zaustavi da porazgovara sa građanima.
Priča se da lokalne vlasti ne vole Bondarenka, ali niko o tome ne želi da govori javno – BBC ruski servis pokušao je da stupi u kontakt sa desetak istaknutih pripadnika vladajuće Jedinstvene Rusije.
Svi su pročitali poruke, ali samo je biznismen i bivši poslanik Jedinstvene Rusije Sergej Kurihin (o njemu se spekulisalo kao o osobi koja lično finansira Bondarenka) odgovorio: „Zaboravite na ovaj broj telefona i da ga više nikada niste okrenuli“.
Bondarenko poriče veze sa Kurihinom i govori da nemaju nikakav odnos, dodajući da ga nikada nisu ni imali.
„Izbacili su ga iz stranke, a KPRF pozdravlja trvenja unutar Jedinstvene Rusije – samo vi jedni drugima jedine džigericu, a mi ćemo se baviti problemima građana“, kaže.
Jedinstvene Rusije Julija Litnjevskaja često je Bondarenkova sparing partnerka u Dumi.
Ona takođe snima video-blogove.
Pristaje na intervju za BBC, pri čemu Bondarenka naziva čudnom i pritvornom osobom koju se nada da će raskrinkati.
Međutim, kada je novinarska ekipa stigla na dogovoreno mesto sastanka, nazvala je i rekla da ima neodložne obaveze.
Na pitanje ko joj je zabranio da govori o Bondarenku, ona je snimila četiri glasovne poruke u kojima se izvinjava.
„Niko mi nije zapretio. Želeli smo najbolje moguće, ali tako je ispalo, kao što se uvek desi. Dovela sam Vas u neprijatnu situaciju, razumem da će sada Bondarenko u vašim očima biti daleko bolja osoba od mene“, navela je.
- Upoznajte Lenjina: Kako je oblikovao Tita i Jugoslaviju
- Nije teorija zavere: Tito, Hitler i Staljin bili komšije
„U jednom momentu sam počeo objektivno i kritički da se preispitujem i razmišljam da su mi oni zaista unakazili rezon“, govori Bondarenko.
Stoji nasred Zavodskog, jednog od najnerazvijenijih rejona Saratova, gde živi od rođenja.
Desno od njega je bara, levo jama. Na toplovodu spavaju dve mačke i jedan pijanac.
„Počeo sam da razmišljam radikalnije, nikada nisam bio ovako ljut i nepopustljiv kao sada“, kaže.
„Rado bih se bavio nekim drugim poslom, ali ne mogu – samo pogledajte oko sebe.
„A oni će još da podignu starosnu granicu za penziju!
„I još jednom će sve da poskupi! Službenik govori da je gorivo potcenjeno i da treba da bude skuplje, a ja škrgućem zubima od besa!“ nastavlja.
Bondarenko živi u najobičnijem stanu, nedaleko od svojih roditelja.
Put oko kuća je takav da Bondarenkov automobil nekoliko puta sleti sa ceste, ali ga on onda uglavnom izvlači na suvlje i ravnije mesto.
Nacionalne televizije za sada su Bondarenku jedino pronašle dva greha – odlazak u kafić i pušenje nargile.
Bondarenko se kaje što puši nargilu.
„Slab sam na to, i volim!“, priznaje.
Kako kaže, ne smeta mu da živi pod budnim okom nedobronamerne pažnje, jer nema šta da krije.
Svoju mržnju Bondarenko je spreman da kanališe samo u granicama zakona.
On se poziva na Lenjina koji je govorio se mora ići legalnim putem dokle god je to moguće.
„Moguća zabrana Komunističke partije nije zabrana legalne borbe, samo se nećemo boriti pod okriljem KPRF-a…“, objašnjava.
„Sada su zabranjeni mitinzi, jednom kada vlast zabrani i izbore, kada bude hapsila zbog kritike, kada bude kazneni progon, tada da, moguće da ćemo priznati da legalna borba više nije moguća, a onda će pucati na nas“, dodaje.
„Šta mislite, koliko imate vremena dok se neko ne doseti da proba atentat na vas?“, pitam.
Bondarenko ćuti i smeje se.
Kandidovao se za državnu Dumu u istom izbornom krugu kad i istaknuti političar iz Saratova Vjačeslav Volodin.
„Bondarenko nema drugog izlaza, samo kod mene u okrugu, samo kod mene! Čovek je rekao, čovek je uradio!“, izjavio je Volodin uoči izbora.
O glavnom protivniku Vladimira Putina Alekseju Navaljnom Bondarenko govori uzdržano.
„Svi imamo istog neprijatelja i bez obzira što smo protivnici i što su nam stavovi suprotstavljeni, u ovoj borbi moramo biti složni i siguran sam da je to neizbežno“, navodi.
Odmah ograđuje i pojašnjava da ovo govori kao građanin i komunista, a ne kao član Komunističke partije.
Odnos prema Navaljnom u KPRF-u je kompleksan – iako im je načelno stran po ideologiji, Navaljni igra na dobro poznatom protestnom terenu komunista.
Vraćamo se u sedište KPRF-a i ispred Staljinovog portreta Nikolaj Bondarenko govori da je trenutno bitno da postoji što manje neslaganja i da je glavni cilj svrgnuti Jedinstvenu Rusiju.
Pitam ga kakav je njegov odnos prema Staljinu.
„I vi pitate isto! Diže mi se kosa na glavi od svega šta se događa!“, počinje.
„Vlast je kompletno sovjetsko nasleđe dala oligarsima i drugovima predsednika! Narod umire od bede! Svako četvrto dete u Rusiji živi ispod granice siromaštva, a vi hoćete da pričamo o Staljinu?
„U redu, mogu ja da pričam o tome, ali ne vidim nikakvog smisla“, kaže.
Bondarenku stiže poruka od supruge.
„O moj Bože!“, uzvikuje i hvata se za kesicu pereca.
Zbog celodnevnog trčanja po gradu propustio je obavezni obrok.
Na pitanje boli li ga pankreas, odgovara: „Mnogo me boli, ali duša me boli više!“
- Pad Berlinskog zida viđen očima Jugoslovena
- Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija – sećanja i rane
‘Poslanik na selu’
U Penzi je 20. februara ove godine bilo minus 25.
Lokalni novinar Jevgenij Mališev dogovorio se da se nađe u blizini mesnog odbora sa Aleksandrom Smirnovim, čelnikom lokalne frakcije KPRF-a u gradskom parlamentu.
Novinar je bio besan – Smirnov je kasnio i nije se javljao na telefon.
Kada se novinar već smrzao, Smirnov se pojavio.
„Izvini, hapse naše pa sam odlučio da se ošišam jer ako mesec dana provedeš u specijalnom pritvoru, ma znaš već“, rekao je Smirnov.
Tog jutra, policija je privela člana KPRF-a i najmlađeg poslanika gradske dume Aleksandra Rogožkina, kao i čelnika lokalne partije Levi front Sergeja Padalkina.
Penzenski ogranak KPRF-a najavio je akciju Za Rusiju bez dvoraca i oligarha i protiv političkih represija za 23. februar, inače važan dan za KPRF.
Na taj datum obeležava se Dan Sovjetske armije i mornarice (naziv koji najčešće koriste u svojim govorima i dokumentima).
KPRF ga uglavnom obeležava organizovanjem velikih skupova širom zemlje, ali je ove godine Centralni komitet otkazao događaj zbog „poštovanja epidemioloških mera, povećanog režima bezbednosti i vremenskih uslova“.
Ipak, Penzenski ogranak KPRF-a odlučio je da ne odgađa, a Aleksandar Smirnov obećao je da će 23. februara učesrtvovati u Šetnji sa poslanikom.
Šetnju je zaustavila policija, a na kraju je sud kaznio Sergeja Padalkina sa 10 hiljada rubalja, Rogožkin je dobio 20 dana u zatvoru, a Smirnov sedam.
Dan nakon suđenja, Aleksandar Smirnov započeo je štrajk glađu.
Smirnov puši pored spomenika Staljinu u dvorištu lokalnog odbora stranke i sa zadovoljstvo prepričava kako je sa drugovima u inat Jeljcin-centru otvorio u Jekaterinburgu Staljin-centar.
Među eksponatima su fotografije Staljina, nekoliko portreta i artefakti sovjetskih vremena.
Spomenik je zlatne boje, a iza njega, na zidu stoje natpisi LKSO (Lenjinov komunistički savez omladine) i Punk’s not dead(Pank nije mrtav).
Uzima još jednu cigaretu i govori da je to, naravno, štetna navika, ali je silno zažalio što ih nije poneo sa sobom u zatvor.
- „Smolenski Tvin Piks” – misteriozni nestanak srednjoškolca u Rusiji
- Smrtonosna ruta – zašto stanovnici Abhazije rizikuju život preplivavajući reku
Aleksandar Smirnov ima 41 godinu i nekada je radio kao programer u lokalnoj policiji.
Mršav je, nizak i veoma inteligentan – uopšte se ne uklapa u sliku prosečnog ruskog policajca na šta mu skrećem pažnju.
„Ne lupetajte, u policiji svakakvih ljudi ima!“, uvređeno odgovara.
Smirnov je ušao u politiku 2015. godine kada je ostao bez posla u Serdobsku, industrijskom gradiću u Penzenskoj oblasti.
„U tom momentu imam ženu, malo dete, gubim posao i počinjem da čitam Staljina, uzgred, veoma je interesantan – preporučujem!“, kaže.
„Bio sam najmlađi u mesnom odboru KPRF-a. Kada sam došao, jedan deka mi je dao svežanj novina i rekao da ih razdelim.
„To me je uvredilo, ali naravno da sam poslušao, šta da radim“, dodaje.
„Nailazili su izbori. Dežurao sam tamo, pričao sa prijateljima, ponekom sam i pomogao.
„A od čega ste živeli?“, pitam.
„Pa, nešto kasnije sam dobio platu od 14 hiljada rubalja (oko 165 evra), a pre toga me je supruga izdržavala, razumela je situaciju i prava je stručnjakinja.
„Ali šta VAm je to uopšte trebalo u životu?“
„Možda sam idealista!“, odgovara Smirnov i pali još jednu cigaretu.
Posle izbora u Penzi 2019. godine, u gradsku Dumu ušlo je 12 komunista.
„Protivkandidat mi je bio najbogatiji čovek gradske dume“, priča Smirnov.
„Moji prihodi bili su 14 hiljada rubalja, a njegovi – razume se. Šta je bio moj posao? Samo da pričam sa ljudima.
„Moj posao bio je da ih podstaknem da iskažu svoje nezadovoljstvo, u tom smislu i na izborima“, dodaje Smirnov.
Agitovao je čak i tokom boravka u privremenom pritvoru – zajedno sa njim uhapšeno je i dvoje sakupljača sirovina koji su nekoliko puta uhvaćeni u krađi obojenog metala.
Metal su prodavali da zarade za flašu votke.
„I pitam ja njih – Razumete li zašto je život postao tako težak da nemate ni posla, ni napretka, nego sakupljate metal? Pa, možete to nazvati agitovanjem, a ja bih pre rekao da je u pitanju običan ljudski razgovor“, smeje se on.
Tri dana ništa nije okusio i govori da mu je na kraju zujalo u ušima, oslabio je, a tokom jednog poziva na koji ima pravo u toku dana žena mu je rekla da zvuči kao da više nije u stanju da misli.
„Da sam nastavio izgubio bi se smisao“, kaže Smirnov.
„Zamislite da sam ih, na primer, zamolio da me odvezu na zasedanje dume, a da sam umesto toga završio u bolnici.
„Odlučio sam da prekinem, ko će znati, možda bi mi se nešto i desilo, ali dobro je, nije me mi bilo ništa“, prepričava.
Smirnov govori da poštuje hrabrost Alekseja Navaljnog koji je gladovao 24 dana, iako ne gaji simpatije prema njemu kao političaru.
Ipak, štrajk glađu ne bi ponovio i nada se da ni ne neće biti povoda za tako nečim.
Smirnov smatra da KPRF ima budućnost i da se ona ogleda u protestu.
„Nisam pobornik nasilja – ako si prinuđen da tome pribegneš, znači da nešto ne radiš kako treba“, smatra.
Kaže da nije spreman za poslaničku kandidaturu na federalnom nivou.
„To je težak i nezahvalan posao i nisam za njega spreman“, priznaje.
„A da li biste radili u Kabinetu predsednika?“, pitam.
„Svima je kristalno jasno da je lakše biti poslanik na selu“, odgovara.
„Istina, nećete se zaposliti i nećete zaraditi, ali nećete ništa ni izgubiti – na primer, savest“, kaže.
Aleksandar Smirnov nalazi se na listi Najbolja promena Ustava – Putinova ostavka!
Na glasanju povodom ustavnih promena, pomoću kojih je Putin osigurao da na vlasti ostane gotovo doživotno, 43 poslanika KPRF bilo je uzdržano.
**
Fotografije: KirilZikov (AGN Moskva), Denis Tirin (TASS) i Sergej Padalkin(leftpenza.ru)
Ko je Vladimir Putin, najdugovečniji lider u istoriji savremene Rusije
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
