Rusija i Ukrajina: Blinken tvrdi da će ukrajinska kontraofanziva početi u narednim nedeljama, Lavrov u poseti Turskoj

Dok američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da će ukrajinska kontraofanziva početi u narednim nedeljama, kao i da će zapadne zemlje „održavati pritisak bez presedana“, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov boravi u poseti Turskoj, gde će, između ostalog, razgovarati o budućnosti „sporazuma o žitu“.

Britanska obaveštajna služba izveštava da je ruska vojska vrlo verovatno zauzela zapadnu obalu reke Bahmutke.

Navodi da su ruske trupe poslednjih dana dobile zamah u bici za grad, iako je od kraja marta 2023. njihov napredak u velikoj meri zaustavljen.

Britanski obaveštajci veruju i da je ruska vojska vrlo verovatno prodrla u centar grada i zauzela zapadnu obalu reke Bahmutke.

Ključni put snabdevanja Ukrajine zapadno od grada verovatno će biti pod ozbiljnom pretnjom, navodi se u izveštaju.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Jedan od najboljih napadača u istoriji modernog ruskog fudbala Aleksandar Keržakov usprotivio se ratu i rekao novinaru Nobelu Arustamjanu u intervjuu da je napustio zemlju u jesen 2022. po početku delimične mobilizacije.

Fudbaler je sa porodicom otišao u Dubai, ali odbija da odlazak nazove emigracijom.

„Svakog dana vidite, čitate vesti. Shvatate veličinu svega što se dešava. Meni i mojoj supruzi je postalo jako teško i otišli ​​smo“, rekao je Keržakov.

Dodaje da je uplašen i da nikada u životu nije verovao da je nešto tako moguće.

„Posle skoro svakog intervjua, kada su me pitali šta mi je glavna želja koju želim da poželim, pitao sam: ‘Da ne bude rata.’

„Ne razumem kako je moguće da se ovo što se sada dešava može da se desi u tako modernom i progresivnom društvu. Ne ide mi u glavu. Pokušao sam to nekako sebi da objasnim, ali ne nalazim odgovore, “ objasnio je fudbaler.

Dan 408.

• Njujork tajms, pozivajući se na anonimne izvore, piše da se na društvenim mrežama pojavljuju slike tajnih dokumenata Pentagona o pripremi ukrajinske ofanzive
• Predsednik Zelenski rekao je da je njegova poseta Poljskoj bila produktivna i da će se rezultati osetiti na frontu
• SAD, Nemačka i Mađarska odupiru se pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO, piše Fajnenšl Tajms
• Grupa koja sebe naziva „Ruski dobrovoljački korpus“ saopštila je da se ponovo infiltrirala iz Ukrajine na rusku teritoriju, u oblast Brjanska
• Francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarali u Pekingu sa Sijem Đinpingom o zaustavljanju rata
• Poljska šalje Ukrajini oklopne transportere i minobacače
• Antiratna aktivistkinja optužena u Moskvi za terorizam zbog umešanosti u ubistvo blogera bliskom Kremlju – više pročitajte ovde

„Rusi pokušavaju da ostvare punu kontrolu nad Bahmutom“

Ukrajinski generalštab u izveštaju objavljenom u četvrtak uveče indirektno priznaje da je veći deo Bahmuta pod ruskom kontrolom.

„U pravcu Bahmuta, neprijatelj nastavlja da vodi ofanzivne operacije, pokušavajući da preuzme punu kontrolu nad gradom ovim gradom, nastavljaju se žestoke borbe“, navodi se u izveštaju.

Američki institut za proučavanje rata je na osnovu geolociranih snimaka i poruka sa obe strane, 28. marta procenio da je ruska plaćenička grupa Vagner verovatno zauzela oko 65 odsto Bahmutove teritorije.

Rusi tvrde da beleže nove napretke.

Jevgenij Prigožin je 2. aprila objavio snimak, gde stoji sa zastavom, kako tvrdi, na ruševinama upravne zgrade Bahmuta.

Prema izveštaju, Rusi nastavljaju da napadaju i severozapadno i zapadno od Bahmuta, pokušavajući da zatvore obruč.

Šef Vagnera je 6. aprila rekao da ukrajinske snage ne napuštaju grad Bahmut i da se borbe nastavljaju u zapadnom delu grada.

„Mora se jasno reći da neprijatelj nikuda ne ide“, rekao je Prigožin na Telegram kanalu, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da postoje izgledi za moguće povlačenje ukrajinske vojske iz grada, rekavši da će Kijev doneti „odgovarajuće“ odluke ako njegove snage u gradu budu u riziku od opkoljavanja.

Ruske vojnike koji odbijaju naređenja osuđuju na ztvorske kazne, piše list Komersant

Ruski vojnici koji su odbili da izvrše naređenja, osuđeni su na tri godine zatvora, piše list Komersant.

Isti izvor navodi da su Jurij Degtjarjov i Aleksej Selivanov osuđeni zbog odbijanja da ispoštuju naređenje komandanta da učestvuju u neprijateljstvima u okviru „specijalne vojne operacije“, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini.

Odbrana je tražila ublažavanje kazne zbog priznanja krivice i spremnosti za povratak u ratno područje, ali je apelacioni sud odbio da izmeni kaznu, piše Komersant.

U novembru, kada je snimak objavljen, aktivisti za ljudska prava su sugerisali da je ovo prvi slučaj od početka rata protiv mobilisanih po novom delu Krivičnog zakona Rusije.

Za nepoštovanje naređenja „tokom vanrednog stanja, u ratu ili u uslovima oružanog sukoba ili borbenih dejstava“ ili za „odbijanje da učestvuje u vojnim ili borbenim operacijama“, vojna lica se upućuju u zatvor na period od dva do tri godine po novim zakonima.

Ako su odbijanja bila grupna, a takođe su prouzrokovala značajnu štetu interesima službe ili ozbiljne posledice, za ovo se može dobiti od tri do 10 godina zatvora.

Švedsko tužilaštvo: Još se ne zna ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni toka

Švedsko tužilaštvo je saopštilo da je još nejasno ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

„Radimo bezuslovno i prevrćemo svaki kamen i ništa ne prepuštamo slučaju“, naveo je tužilac Mats Lungkvist u saopštenju.

„Nadamo se da ćemo moći da potvrdimo ko je počinio ovaj zločin, ali treba napomenuti da će to verovatno biti teško s obzirom na okolnosti“, dodaje se u saopštenju Lungkvista.

Podele u NATO oko prijema Ukrajine – Fajnenšel tajms

SAD, Nemačka i Mađarska se opiru pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO na julskom samitu vojne alijanse, što odražava podele na Zapadu oko posleratnog statusa Kijeva.

Pozivajući se na četiri neimenovane diplomate koji učestvuju u razgovorima, Fajnenšel tajms piše da ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO aktivno raspravljaju u Briselu o tome šta tačno treba ponuditi Ukrajini.

Sve zemlje članice alijanse saglasne su da se o članstvu Ukrajine u NATO-u ne može ozbiljno razgovarati dok je zemlja u ratu.

Ali dvoje ljudi koji su prisustvovali ovonedeljnim sastancima rekli su za list da postoji sve veća podrška da se Ukrajini ponudi „politički put“ ka članstvu na samitu u Viljnusu koji bi ojačao veze NATO-a i Kijeva.

Međutim, prema ovim izvorima, Amerika, kao i Nemačka i Mađarska, protive se ovom predlogu.

Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza Kijeva sa alijansom tokom rata moglo da igra u Putinovom narativu o borbi Rusije i NATO-a i da eskalira sukob, između ostalog i potencijalno raspoređivanje nuklearnog oružja.

Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da se usredsrede na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini kako bi joj pomogli da se odupre i na kraju odbije rusku agresiju.

Američki zvaničnici kažu da bi glavni prioritet na samitu u Vilnjusu trebalo da bude praktična pomoć Ukrajini, kao što je municija, a razgovori o mogućim posleratnim političkim odnosima samo umanjuju taj cilj.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]