Rusija i Ukrajina: Borbe na jugu Ukrajine – Rusija lansirala dronove na Odesu, Kijev napao okupirani Melitopolj

Mesta na jugu Ukrajine su na nišanu i ruskih i ukrajinskih vojnika – Rusija je lansirala dronove na Odesu, a Kijev je ispalio rakete na okupirani Melitopolj.

Ukrajinska vojska je saopštila je da je oborila 10 dronova, ali je ipak pet pogodilo energetske objekte, ostavljajući oko 1,5 miliona ljudi bez struje, a prema rečima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, ponovno uspostavljanje električke mreže moglo bi da potraje „nekoliko dana“.

Ivan Fjodorov, gradonačelnik Melitopolja koji je prognan posle ruske okupacije, izjavio je da je Kijev krenuo u napad na Ruse, dok su proruske vlasti saopštile su da je u raketnim napadima poginulo dvoje, a povređeno 10 ljudi.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da Rusija na Odesu šalje dronove iranske proizvodnje, a Vašington i nevladine organizacije ranije su označile Iran kao glavnu vojnu podršku Rusije.

Ukrajina je nedavno optužila Rusiju za korišćenje bespilotnih letelica iranske proizvodnje, što je Iran prvo negirao, a zatim priznao da je isporučio dronove pre početka invazije.

• Kako će zimsko vreme uticati na rat u Ukrajini
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada

Rusija će u 2023. izdvojiti čak 30 odsto državnog budžeta za vojsku, obaveštajne službe i policiju, što je značajno povećanje u odnosu na ovu godinu, pokazala je analiza Ministarstva odbrane Velike Britanije.

Federalni budžet Rusije, koji je 5. decembra potpisao predsednik Putin, predviđa izdvajanje 143 milijarde dolara za ove tri oblasti.

Putin je upozorio je da bi bilo koja država, koja se usudi da napadne Rusiju nuklearnim oružjem, bila „zbrisana sa lica zemlje“, preneo je Rojters.

Rusija nema uredbu da prva pokrene preventivan nuklearni napad, za razliku od SAD, ali da rusko napredno hipersonično oružje garantuje Rusiji da može da odgovori silovito, ukoliko dođe u opasnost, ponovio je.

Dodao je i da su dalje razmene zatvorenika između SAD i Rusije moguće, kao i da se nastavlja kontakt dve obaveštajne službe.

Dan 289.

• Oko milion i po ljudi u Odesi bez struje nakon ruskog napada dronovima
• Kijev ispalio rakete na okupirani Melitopolj u Zaporoškoj oblasti
• Rusija neće prestati da napada energetsku infrastrukturu u Ukrajini, kaže Putin
• BBC na ruskom utvrdio da je od početka rata nastradalo 10.000 ruskih vojnika
• Ruska vojska je tokom dana 68 puta granatirala Hersonsku oblast
• Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da opada rizik da će Rusija upotrebiti nuklearno oružje
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Moskva neće napasti prva, kaže Vladimir Putin, predsednik Rusije – opširnije pročitajte ovde
• SAD i Velika Britanija uvele su sankcije protiv još nekoliko desetina Rusa
• Nemačka najavila nove isporuke oružja Ukrajini
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila. a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

BBC ruski servis: Poginulo 10.000 ruskih vojnika

Ruski servis BBC-ja, došao je do podataka da je od početka rata u Ukrajini poginulo oko 10.000 ruskih vojnika i oficira.

Među njima je više od 400 mobilisanih.

Ovaj zaključak je izveden posle proučavanja vojnih spomenika, spomen-ploča i stanja na grobljima u više od 60 naselja u Rusiji.

Ugrubo govoreći, gubici ruske vojske i Nacionalne garde u Ukrajini mogli bi da budu više od 20.000 ljudi, navodi se u tekstu ruskog BBC servisa.

Od 10.002 identifikovanih ruskih vojnika koji su poginuli u Ukrajini, 1.509 civili, odnosno 15 odsto su oficiri.

Među poginulima su četvorica generala i 49 pukovnika.

Ruski nobelovac: Kremlj je tražio da odbijem nagradu

Ruski dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir rekao je da su mu vlasti u Kremlju rekle da odbije nagradu.

Jan Račinski je predsednik Memorijala, jedne od najdugovečnih organizacija za ljudska prava u Rusiji, koja se bavila dokumentovanjem sovjetske represije.

Zvanična Moskva je ovoj organizaciji prošle godine zabranila rad.

Kaže da su mu ruske vlasti rekla da je „neprikladno“ da primi nagradu, koju je podelio ukrajinskom organizacijom za ljudska prava i beloruskim zaštitnik prava zatvorenika.

U ekskluzivnom intervjuu za BBC Hardtok, Račinski kaže da je Memorijalu savetovano da odbije nagradu, ali „naravno da smo uradili drugačije“.

„U današnjoj Rusiji ne može se garantovati ničija lična bezbednost.

„Da, mnogi su ubijeni, ali znamo čemu vodi nekažnjivost ljudi na vlasti… Moramo nekako da se izvučemo iz ove jame“, kaže.

Putin: Zapad ćuti kada Ukrajina udari na rusku civilnu infrastrukturu

Ruski predsednik je poručio da će napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine biti nastavljeni, uprkos tome što su milioni ljudi ostali bez struje i vode.

„Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?“, rekao je ruski predsednik na ceremoniji dodele nagrada u Kremlju.

On je rekao da kritika ruskih ometati „neće ometati borbenu misiju“.

Ruska vojska počela je napade na elektroenergetsku mrežu Ukrajine 10. oktobra, a neki zapadni lideri su ovu strategiju nazvali ratnim zločinom, zbog ogromne štete nanete civilnoj infrastrukturi.

Ali Putin je kaže da te kritike neće zaustaviti napade i dodao da su udari bili odgovor na eksploziju na ruskom mostu na poluostrvu Krim 8. oktobra.

Rusija je anektirala Krim 2014.

Putin je optužio Ukrajinu da je digla u vazduh dalekovode iz nuklearne elektrane Kursk i da je prekinula snabdevanje vodom Donjecka na istoku Ukrajine.

„Nesnabdevanje vodom grada sa više od milion ljudi je genocid“, rekao je Putin, optužujući Zapad za „potpuno ćutanje“ o tome.

Ruski predsednik je rekao da kada Moskva odgovori na ukrajinsku agresiju „samo se galami i to se širi celim univerzumom“.

Bugarska najavila pomoć Ukrajini, Amerika otvara dva postrojenja za proizvodnju oružja

Bugarski parlament odobrio je slanje prve tranše vojne pomoći Ukrajini od početka rata.

Bugarska je do sada bila jedna od retkih evropskih zemalja koja nije učestvovala u naporima međunarodne zajednice da pruži vojnu pomoć Kijevu.

Spisak stvari koje će biti poslate Ukrajini je tajna, ali Sofija kaže da je se uglavnom radi o lakom oružju i municiji. .

Američka vojska izdala je naredbe da se poveća proizvodnja municije kalibra 155 milimetara, koje koriste trupe zemalja članica NATO alijanse, prema izveštaju agencije Rojters.

Nova postrojenja u saveznim državama Teksas i Ohajo biće otvorena sa tim ciljem, dodaje se u izveštaju.

U Teksasu će se praviti metalni delovi za municiju, a američka vojska nije otkrila vrednost ugovora, dok će kompanija iz Ohaja proizvoditi metalne kutije za municiju, na osnovu čega će joj biti isplaćen 391 milion dolara.

Amerika i druge članice NATO-a od početka ruske invazije dostavljaju oružje i municiju Ukrajini, zbog čega su zalihe u zapadnim zemljama značajno smanjene, o čemu je govorio i Josep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku.

Kritičar Putina osuđen na osam i po godina zatvora

Jedan od najistaknutijih ruskih opozicionara, Ilja Jašin, osuđen je na osam i po godina zatvora zbog širenja „lažnih vesti“ o vojci te zemlje.

On je posle početka rata u Ukrajini ostao u Rusiji i nastavio da kritikuje invaziju na Ukrajinu, a uhapšen je pošto je osudio zločine ruskih trupa u Buči, gradu nadomak Kijeva.

Dosad je nekoliku ruskih državljana osuđeno po istim osnovama, ali je kazna koju je sud razrezao Jašinu najveća.

Iako je negirao krivicu, sutkinja Oksana Gorjunova je ocenila da je svesno širio lažne vesti o vojsci.

Jašin je na njegovom kanalu na Jutjubu govorio o likcidaciji stotina ukrajinskih civila u Buči, a na sudu je posvedočio da je izneo i rusku i ukrajinsku stranu priče, delivši forografije i priče sa lica mesta iz izveštaja BBC-ja i drugih medija.

Iz Ruskog ministarstva odbrane okarakterisali su njegove optužbe kao izmišljene „provokacije“, dok su za fotografije naveli da su „montirane“.

Tužilaštvo je zahtevalo kaznu od devet godina zatvora.

Njegova advokatica Marija Ejsmont najavila je žalbu na presudu.

Jašin se preko platforme Telegram obratio i onima koji ga podržavaju, poručivši im da nema razloga da žale.

„Rekli smo istinu o ratnim zločinima i tražili da se krvoproliće zaustavi“, rekao je.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]