Ovaj članak sadrži detalje koji bi za neke čitaoce mogli biti uznemirujući.
Artur opisuje njegov posao kao čuvanje mrtvih od zaborava.
On i Denis, dva mlada Ukrajinca, imaju sumorni zadatak da povrate tela civila i vojnika ubijenih u ovom brutalnom ratu.
To podjednako uključuje mrtve sa ruske strane, baš kao i sa njihove.
- Da li su ruski vojnici ubijeni pošto su se predali na istoku Ukrajine
- „Njihovi vojnici im ne trebaju“: Pronađena tela mrtvih ruskih boraca blizu Kijeva
- Šta se desilo sa pripadnicima ukrajinskog bataljona Azov u zloglasnom zatvoru Jelenovka
U danu kada se srećemo sa njima, oni se nalaze u nedavno oslobođenoj oblasti istočne Ukrajine.
Artur kaže da je njihov zadatak da se postaraju da nema zaostalih mrtvih tela na bojištu.
Teren je zatrpan ruševinama, napuštenim rovovima i dubokim kraterima od eksplozija granata.
Rečeno im je da nekoliko tela leži negde u bespuću ovog apokaliptičnog razaranja.
U daljini se i dalje čuju zvuci borbe.
Artur kaže da su oni savršeno svesni da je njihov posao opasan, ali taj rizik smatra opravdanim „zato što je najvažnija stvar izvući mrtve iz ovog stravičnog rata“.
Oni otvaraju vrata svog belog kombija, obeležen crvenim krstom i brojem 200 – što je vojna šifra za prevoz mrtvih vojnika.
Kad otvore zadnja vrata oseti se mučan miris smrti i mogu da se vide crvi na podu iz tela prevezenih ranije toga dana.
Arturu i Denisu je rečeno da ima još nekoliko tela u blizini, ali oni sada moraju da pronađu lokaciju.
Denis lansira mali dron opremljen kamerom da bi izvidio oblast.
Oni ne traže samo tela, veća i znake mina.
Jedan član njihovog tima nedavno je ranjen u eksploziji jedne.
To predstavlja stalnu opasnost.
Oni sada iz predostrožnosti zabace kuku da okrenu mrtvo telo pre nego što priđu posmrtnim ostacima.
Poznato je da ruske snage umeju da miniraju zgrade, pa čak i tela, pre nego što se povuku.
Dan ranije, ukrajinski vojni inženjer mi kaže da misli da je postavljeno oko 100.000 mina u nedavno oslobođenim oblastima istočne Ukrajine.
Biće potrebno mnogo vremena da se one očiste.
Inženjer kaže da, po pravilu, jedna godina borbi iznosi pet godina deminiranja.
Nakon što pilotiraju dronom dvadesetak minuta, Artur i Denis misle da su pronašli verovatnu lokaciju.
To je bombardovana zgrada pored uništene železničke pruge.
Oni navlače šlemove i pancir i oprezno se probijaju kroz ruševine.
Unutar srušene građevine nalaze se ugljenisani posmrtni ostaci tri tela.
Isprva je teško razlikovati posmrtne ostatke od ugljenisanog drveta.
Artur i Denis polagano počinju da prepoznaju kosti.
Oni pažljivo češljaju kroz ono što je preostalo – tražeći bilo kakve znake identifikacije.
Ovaj put ne vraćaju svoje vojnike, već mrtve Ruse.
Nikakve isprave nisu preživele požar, ali Artur i Denis pronalaze pocrnelu, spaljenu kopaču ruskog vojnog kaiša.
Mali komadi keramičkih ploča iz pancira takođe im govore da su se ova trojica borila za Rusiju.
Tu je i nekoliko ličnih predmeta koje pronalaze u zemlji, među kojima i naočare.
Sve ih fotografišu i odlažu u stranu.
Svi ti predmeti će biti vraćeni zajedno sa posmrtnim ostacima – pažljivo pohranjeni u vreće za leševe koje se potom utovaruju na njihov kamion.
Potrebno im je nekoliko sati da završe ovaj delikatni zadatak, osiguravši da će biti vraćeni svi delovi onoga što je nekada predstavljalo deo ljudskog života.
Potom se tela koja su sakupili voze za lokalnu mrtvačnicu.
- „Više ne idem tamo“: Ruski vojnici po ugovoru koji odbijaju pozive da se vrate u rat
- Majka poginulog ruskog vojnika: „Zaustavite sve ovo i zaštitite našu decu“
- Misterija poginulih ruskih generala u Ukrajini
- Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
Dostojanstveno sahranjeni
Artur kaže da oseća gotovo spiritualni spokoj kad povrati telo, bez obzira na to o kome se radi.
„Osećamo se uzvišeno zato što će se telo konačno vratiti iz rata“, kaže on.
Kad isporuče tela mrtvih ruskih vojnika, on kaže: „Jasno je stavljeno do znanja da će oni biti razmenjeni za naše poginule, a naši poginuli će biti sahranjeni dostojanstveno u Ukrajini.“
Razmenu između dve zemlje ugovara Crveni krst.
Artur i Denis često prisustvuju sahranama ukrajinskih vojnika koje su sačuvali od zaborava.
U protekloj godini češće su se sretali sa mrtvima nego sa živima.
Artur prihvata da će na kraju to ostaviti traga po njihovo emocionalno stanje.
Ali on dodaje: „Svestan sam da obavljamo dobar posao i to me malo motiviše i daje mi nadu da će se rat uskoro završiti.“
Njihova uloga najbolje ilustruje da rat u Ukrajini nije samo fizička borba.
Postoji i moralna komponenta, koja se odražava u tome kako se jedna vojska odnosi i prema živima i prema mrtvima.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
