Rusija i Ukrajina: Da li će ove godine doći do okončanja rata

Bivši komandant britanske Komande združenih snaga upozorava da bi Ukrajina 2024. godine mogla da doživi poraz od Rusije.

General Ričard Barons kaže da „postoji ozbiljna šansa“ da Ukrajina ove godine izgubi rat.

Razlog je, navodi on, taj „što bi Ukrajina mogla da stekne utisak da ne može da pobedi“.

„A kad dođe do te tačke, zašto bi ljudi i dalje želeli da se bore i umiru samo da bi branili neodbranjivo?“, ističe.

Ukrajina još nije došla do te tačke.

Ali njenim snagama kritično nedostaju minicija, vojska i vazduhoplovna odbrana.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, kaže da bez američke pomoći Ukrajina neće moći da se odupre Rusiji, a vojni komandant, general Aleksandar Sirski dodaje da ruske snage napreduju u delovima istočnog fronta.

• Dve godine rata u Ukrajini: Odgovori na pet ključnih pitanja
• Da li Rusija preokreće situaciju u Ukrajini
• Ruske rakete uništile najvažniju ukrajinsku elektranu

Njena na sav glas najavljivana prošlogodišnja ofanziva nije uspela da potisne Ruse sa teritorije koju su zauzeli, a sada se Moskva priprema za letnju ofanzivu.

Kako će to izgledati i koji su najverovatniji strateški ciljevi ove ofanzive?

„Prilično je jasan oblik ruske ofanzive koja sledi.

„Vidimo kako Rusija pobeđuje malo po malo na frontu, koristeći prednost od jedan naprema pet u artiljeriji, municiji i višku ljudi, ojačanu upotrebom novijeg oružja“, kaže general Barons.

U njega spada FAB klizna bomba, adaptirana „glupa bomba“ iz sovjetskog doba opremljena perajima, sistemom za navigaciju i 1.500 kilograma jakog eksploziva, koja zadaje glavobolje ukrajinskoj odbrani.

„U nekom trenutku, ovog leta očekujemo veliku rusku ofanzivu, sa ambicioznijim ciljem od pukog postizanja malih prodora, sa željom da se skroz probije kroz ukrajinske linije.

„I ako se to dogodi, došlo bi do opasnosti da se ruske snage probiju i potom rašire po delovima Ukrajine gde oružane snage ne mogu da ih zaustave“, kaže general Barons

Ali gde?

Prošle godine su Rusi tačno znali gde je najveća verovatnoća da će Ukrajinci udariti, a to je iz pravca Zaporožja na jugu prema Azovskom moru.

Isplanirali su se u skladu s tim i uspešno zaustavili ukrajinski prodor.

Sad je red došao na drugu stranu dok Rusija nagomilava trupe, a Kijev uporno mora da nagađa gde će ona napasti sledeće.

Doktor Džek Vetling, viši naučni saradnik za kopneno ratovanje u ekspertskoj grupi Vajthol, Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, navodi da je jedan od izazova sa kojima se suočava Ukrajina taj da Rusija može da bira gde će poslati snage.

„Linija fronta je veoma duga, a Ukrajinci moraju da budu sposobni da je brane celu“, ističe.

Što oni, naravno, ne mogu.

„Ukrajinska vojska će izgubiti uporište.

„Pitanje je samo u kojoj meri i koji naseljeni centri će biti pogođeni“, kaže Vetling.

Sasvim je moguće da ruski generalštab tek treba konačno da odluči koji će pravac da odabere kako bi osnažio ratnu ofanzivu.

Ali moguće je i uopšteno svesti njihove različite opcije na tri šire lokacije.

• Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
• Ukrajina mora da popuni vojne redove: Mobilizacija i za 25-godišnjake

Harkov

Vetling ističe da je Harkov svakako ranjiv.

Kao drugi najveći grad u Ukrajini, smešten opasno blizu ruske granice, Harkov je privlačan cilj za Moskvu.

On se trenutno svakodnevno zasipa ruskim raketnim napadima, a Ukrajina ne uspeva da organizuje dovoljno vazduhoplovne odbrane da odbije smrtonosnu mešavinu dronova, i krstarećih i balističkih projektila poslatih u njegovom pravcu.

„Mislim da će se ofanziva ove godine prvi put odmaknuti od Donbasa kao primarnog cilja i baciće oko na Harkov, koji je 29 kilometara od ruske granice, što znači da je krupan ulov“, dodaje general Barons,

Da li će Ukrajina i dalje moći da opstane kao održiv entitet ako Harkov bude pao?

Da, kažu analitičari, ali bi to bio katastrofalan udarac za njen moral i privredu.

Donbas

Oblast istočne Ukrajine, poznata kao Donbas je u ratu od 2014. godine, kad su je promoskovski separatisti proglasili „narodnim republikama“.

Rusija je 2022. godine u Donbasu ilegalno anektirala dve oblasti, ili regiona, Donjeck i Lugansk.

Tu se odvijala većina kopnenih borbi u poslednjih 18 meseci.

Ukrajina je, kontroverzno, utrošila ogroman napor, i u ljudstvu i u resursima, u pokušaju da zadrži grad Bahmut, a potom i Avdejevku.

U tom pokušaju izgubila je oba, baš kao i neke od njenih najboljih borbenih trupa.

• Bitka za Avdejevku: Ukrajinske snage se povukle iz ključnog grada na istoku države
• „Naređenje o povlačenju je stiglo kasno“: Rusija optužena za pogubljenja ratnih zarobljenika u Avdejevki

Kijev je uzvratio argumentom da je njegov otpor naneo neproporcionalno velike gubitke Rusima.

To je istina, bojište na ovim mestima bilo je nazvano „mašinom za mlevenje mesa“.

Ali Moskva ima još mnogo trupa koje može da povuče na front, a Ukrajina nema.

General Kristofer Kavoli, komandant američkih trupa u Evropi, upozorio je da ukoliko SAD ne pošalju značajno više oružja i municije Ukrajini, njene snage će biti nadjačane na bojištu deset naprema jedan.

Broj ljudi je važan.

Taktika ruske vojske, rukovodstvo i oprema možda su slabiji od ukrajinskih, ali ona je toliko nadmoćnija u brojevima, naročito kad je u pitanju artiljerija, da čak i ako ne uradi ništa drugo ove godine, njena uvek dostupna opcija biće da nastavi da odbija ukrajinske snage na zapad, zauzimajući selo po selo.

• Koliko Amerika troši na pomoć Ukrajini, a koliko šalje Evropa
• Tramp neće dati ni cent Ukrajini, kaže mađarski premijer
• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna“, kaže poljski premijer
• Ruski susedi pozivaju NATO saveznike da vrate obavezni vojni rok

Zaporožje

Ovo je, takođe, privlačan ulov za Moskvu.

Južni ukrajinski grad sa više od 700.000 ljudi, u mirnodopskom periodu, nalazi se opasno blizu ruskoj liniji fronta.

On je, takođe, neka vrsta trna u oku Rusije imajući u vidu da je prestonica istoimene oblasti koju je Rusija ilegalno anektirala, a opet grad živi slobodno u ukrajinskim rukama.

Ali snažna utvrđenja koja je Rusija prošle godine napravila južno od Zaporožja, u ispravnom iščekivanju ukrajinskog napada, sada će komplikovati ruski prodor odatle.

Takozvana Surovikinova linija, koja se sastoji od tri sloja odbrane, začinjena je najvećim, najgušće postavljenim minskim poljem na svetu.

Rusija bi mogla delimično da ga onesposobi, ali bi njene pripreme za to verovatno bile primećene.

Ruski strateški cilj ove godine možda čak neće biti ni teritorijalan.

On bi naprosto mogao da bude da se slomi ukrajinski borbeni duh i ubede njeni zapadni saveznici da je ovaj rat unapred izgubljena bitka.

Doktor Džek Vetling veruje da Rusija nastoji da „pokuša da izazove osećaj beznađa“.

„Ova ruska ofanziva neće odlučno okončati sukob, bez obzira na to kako bude prošla po obe strane“, kaže on.

General Barons je takođe skeptičan da će, uprkos nezgodnoj situaciji u kojoj se Ukrajina trenutno nalazi, Rusija automatski iskoristiti prednost za odlučni prodor.

„Mislim da je najverovatniji ishod da će Rusija ostvariti određene napretke, ali da neće uspeti da probije front.

„Neće imati snage koje su dovoljno velike ili dobre da se probiju sve do reke Dnjepar, ali će se rat ipak preokrenuti u korist Rusije“, ističe.

Jedna stvar je sigurna, a to je da Vladimir Putin, ruski predsednik, nema nameru da obustavi napad na Ukrajinu.

On je poput igrača pokera koji je uložio sve što ima u pobedu.

Računa na to da Zapad neće uspeti da snabde Ukrajinu dovoljnim sredstvima da se ona odbrani.

Uprkos svim NATO samitima, konferencijama i potresnim govorima, postoji šansa da je u pravu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]