Rusija i Ukrajina: Dan osmi – šta znamo do sada

Sedmi dan ruske invazije na Ukrajinu protekao je u žestokim borbama u nekoliko velikih gradova, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom je osudila rusku invaziju – protiv je bilo samo pet članica.

Prvi put od početka rata, Ministarstvo odbrane Rusije iznelo je podatke o gubicima – poginulo je 498 ruskih vojnika, a na hiljade je ranjeno.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj, a Kijev tvrdi da je za sedam dana poginulo više od 6.000 ruskih vojnika.

Rusija kaže da će pregovori sa ukrajinskom stranom biti nastavljeni u četvrtak u blizini poljsko-beloruske granice, gde će pokušati da dogovore prekid vatre.

Gradonačelnik Marijupolja, lučkog grada na jugu Ukrajine, tvrdi da je desetine civila ubijeno u ruskim raketnim i artiljerijskim napadima na stambena naselja.

Ruske snage su žestoko granatirale drugi najveći ukrajinski grad Harkov na istoku i Herson na jugu, dok nije primećeno dalje pomeranje ogromnog vojnog konvoja u blizini Kijeva.

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je u sredu, 2. marta da je 227 civila ubijeno u prvih pet dana ruske invazije na Ukrajinu.

Zvaničnici kažu da je još 525 civila ranjeno širom Ukrajine tokom sukoba.

Ujedinjene nacije kažu da je skoro 900.000 ljudi sada pobeglo od intenzivnih borbi u zemlji.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji
• Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji – potpuno druga priča
• Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom

Na prvom hitnom zasedanju od 1997. godine, Generalna skupština UN ogromnom većinom glasova usvojila je rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija i poziva je da odmah povuče sve snage iz Ukrajine.

Za rezoluciju je glasala 141 država, protiv – pet (Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Sirija, Eritreja), a 34 zemlje su bile uzdržane, među njima i zemlje bivšeg SSSR-a: Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Srbija se na sednici GS UN pridružila osudi napada na Ukrajinu, u tekstu se nisu pominjale sankcije, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Gde su se vodile borbe – šta znamo do sada:

• Herson

Rusko ministarstvo odbrane u sredu ujutru je saopštilo da vojska te zemlje kontroliše Herson, ali ukrajinska strana još nije potvrdila tu informaciju.

Ukoliko se ispostavi kao tačno, to bi bio najveći ukrajinski grad koji je ruska vojska osvojila od početka invazije.

Novinari Njujork tajmsa potvrdili su da fotografije i snimci koji kruže internetom zaista prikazuju rusku vojsku u centru Hersona.

Grad je okružen ruskim trupama, ali njegov gradonačelnik Igor Kolihajev kaže da ukrajinske snage nastavljaju odbranu Hersona.

• Marijupolj

Strateški važan ukrajinski lučki grad Marijupolj „blizu je humanitarne katastrofe“ posle više od 15 sati neprekidnog bombardovanja ruskih snaga u sredu, 2. marta, rekao je zamenik gradonačelnika grada BBC-ju.

„Ruska vojska ovde koristi svo moguće oružje – artiljeriju, višecevne raketne sisteme, avione, taktičke rakete.

„Oni pokušavaju da unište grad“, kaže Sergej Orlov.

Lokalni zvaničnici se pribojavaju da je veliki broj ljudi poginuo.

Sergej Orlov, zamenik gradonačelnika tvrdi da je Marijupolj „gotovo potpuno razrušen“.

„Ne možemo da izbrojimo koliko ima žrtava, ali verujemo da se radi o stotinama.

„U ovom trenutku ne možemo ni da dođemo do svih tela“, kaže on.

• Harkov

Ruski padobranci izveli su desant na Harkov, drugi najveći ukrajinski grad.

Ukrajinske vlasti tvrde da je u granatiranju u sredu ujutru poginulo četvoro ljudi.

Lokalni mediji objavili su da je ruska vojska granatirala sedište regionalne policije i deo Karazin univerziteta.

Agencija Rojters objavila je snimke posledica granatiranja Harkova:

Video shows severe damage in the center of Kharkiv after Russian troops fired artillery at Ukraine’s second-largest city https://t.co/p50Q5eqIdx pic.twitter.com/DdQ0a1xboq

— Reuters (@Reuters) March 1, 2022

• Kijev

Ogroman ruski oklopni konvoj je u utorak išao ka glavnom gradu Kijevu, ali u sredu nije primećeno pomeranje.

Čvrsta ukrajinska odbrana nekoliko dana je držala ruske snage na oko 30 kilometara od centra grada.

Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, prethodno je upozorio stanovnike da se pripreme za odbranu grada.

„Neprijatelj gomila snage i sve je bliže“, rekao je Kličko.

U utorak je najmanje pet ljudi poginulo kada je projektil ruske vojske pogodio televizijski toranj.

• Žitomir

Najmanje dvoje ljudi je poginulo, a 16 je povređeno u granatiranju Žitomira, koji se nalazi 120 kilometara zapadno od Kijeva, tvrde ukrajinske vlasti.

Na udaru se našla vazdušna baza u gradu, ali su granate pale i na obližnje stambene kuće.

„Bombardovaće nas dok grad ne pretvore u pepeo“

Stanovnici Harkova pozvali su međunarodnu zajednicu da zaustavi bombardovanje.

„Molim vas, zatvorite nebo za ruske rakete i avione – bombardovaće nas dok ne pretvore ceo grad u pepeo“, rekao je Glib Mazepas koji živi u Harkovu.

Lokalne vlasti saopštile su da je u granatiranju u sredu ujutru poginulo četvoro ljudi.

Mazepas tvrdi da su u noći između utorka i srede ruski avioni u tri navrata kružili pre nego što su bombardovali cilj, koji se inače nalazi na kilometar od stana u kojem živi.

Kaže da sada za svaki zvuk koji čuje pretpostavlja da se radi o mogućem ruskom napadu.

„Juče je moja žena zagrevala nešto u mikrotalasnoj.

U jednom trenutku sam se uplašio jer sam pomislio da je opet počeo napad“, objasio je on.

Ljudi se brzo naviknu napade.

„Dovoljan je dan ili dva. Nikad nisam mogao da pretpostavim da ću se naću u ovakvoj situaciji.“

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Reke izbeglica napuštaju Ukrajinu

Do sada je blizu 900.000 ljudi pobeglo iz Ukrajine u susedne zemlje, a više od 100.000 je raseljeno, saopštile su UN.

Najmanje 420.000 ljudi iz Ukrajine do sada je ušlo u Poljsku.

Potvrdila je i da UNHCR dobija izveštaje o ljudima kojima nije dozvoljeno da uđu u vozove u Ukrajini.

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Koje su sankcije uvedene Rusiji

Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

EU, SAD, Velika Britanija i njihove saveznice odlučile su da isključe niz ruskih banki iz Svift (Swift) sistema, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.

Države Evropske unije, Amerika i Kanada zatvorile su i nebo za avione i Rusije.

Moskva je odgovorila zabranom letova iznad Rusije za avio-kompanije iz 36 država.

Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Sportske sankcije

FIFA i UEFA suspendovale su ruske fudbalske klubove i reprezentacije iz svih takmičenja.

Evropska fudbalska unija oduzela je Rusiji domaćinstvo finalne utakmice Lige šampiona u Sankt Peterburgu 10. juna.

Poljski fudbalski savez saopštio je da ne želi da igra utakmicu protiv Rusije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) preporučio je međunarodnim sportskim federacijama da sportistima iz Rusije i Belorusije bude zabranjeno da se takmiče.

U saopštenju objavljenom u ponedeljak, MOK je naveo da u slučajevima kada je nemoguće da sportisti tih zemalja ne učestvuju, treba ih sprečiti da to učine pod imenom Rusija ili Belorusija.

UEFA je prekinula saradnju sa ruskim naftnim gigantom Gaspromom – jednim od svojih glavnih sponzora.

I Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) suspendovala je reprezentaciju Rusije i timove u svim takmičenjima pod okriljem organizacije.

Međunarodni paraolimpijski komitet dozvolio je ruskim i beloruskim sportistima da se takmiče na Zimskim paraolimpijskim igrama u Kini, koje počinju u petak, 4. marta.

Ali oni neće moći da nose opremu svojih zemalja niti da se bore za medalje.

• Kako sportski svet reaguje na rat u Ukrajini
• Paraolimpijci Rusije i Belorusije učestvovaće na Zimskim igrama bez obeležja
• Kraj ere u Čelsiju – Roman Abramovič se povukao iz kluba

Rusi nepoželjni u Kanu, muzičari otkazuju nastupe u Rusiji

Zbog napada na Ukrajinu, posledice trpe i mnogi ruski umetnici, naučnici, muzičari, dirigenti, kinematografi…

Kanski filmski festival saopštio je da nije dobrodošla nijedna delegacija iz Rusije, kao ni pojedinci koji su na bilo koji način povezani sa ruskom vladom.

Mnogi muzičari, među kojima Igi Pop, Nik Kejv, grupe Franz Ferdinand i Green Day, listom otkazuju planirane nastupe kasnije ove godine u Rusiji i Belorusiji, izražavajući podršku Ukrajini.

Rusiji je prethodno zabranjeno da se takmiči na Pesmi Evrovizije.

Sajber rat

Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologija

Strahovanja da će Rusija pokrenuti takozvani „sajber rat“ koji će pratiti njenu invaziju do sada su bili neosnovani.

Tokom ovog sukoba nije bilo sajber-napada koji bi se pokazao izuzetno destruktivnim, opasan po život ili ratom.

Ali postoji haos u sajber carstvu.

Ukrajina je pod stalnim bombardovanjem malih sajber-napada iz nepoznatih izvora.

Kompanija za sajber bezbednost ČekPoint kaže da njena telemetrija pokazuje „povećanje od 196 odsto pokušaja hakovanja ukrajinskog vladinog i vojnog sektora“.

Ne znamo odakle dolaze ovi napadi, ali zapadne obaveštajne službe su za nedavni talas DDoS (Distributed Denial of Service) hakovanja okrivile ruske vojne hakere GRU.

Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.

Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.

Ali ove prolazne napade niskog nivoa je teško proveriti.

Još jedna značajna grupa koja očigledno hakuje ruske mete je ona koju je postavila sama ukrajinska vlada u potezu bez presedana.

Telegram kanal koji sebe naziva „IT armija Ukrajine“ okupio je 230.000 članova, a ukrajinske vlasti objavljuju detalje o tome koje ruske mete treba da hakuju.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]