Rusija i Ukrajina: Dan šesti – šta znamo do sada

Šesti dana od početka invazije Rusije na Ukrajinu sirene odzvanjaju gradovima širom zemlje, dok se na satelitskim snimcima vidi konvoj ruskih oklopnih vozila dug više od 25 kilometara kako se približava Kijevu.

Desetine civila poginule su u raketnom napadu ruskih snaga na drugi najveći grad Harkov, tvrdi Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine.

U ponedeljak su zaraćene strane prvi put sele za pregovarački sto, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poslao je u Brisel formalni zahtev da njegova zemlja bude primljena u Evropsku uniju.

Pregovori su trajali više sati na neotkrivenoj lokaciji u Belorusiji, a dogovoreno je da budu nastavljeni narednih dana.

Ukrajina je rekla da želi prekid vatre i povlačenje Rusije, dok su ruski pregovarači naveli da se razgovara o sklapanju sporazuma koji je u interesu obe strane.

Više od pola miliona ljudi je napustilo Ukrajinu od početka sukoba, saopštile su Ujedinjene nacije.

Rusija se suočava sa novim sankcijama – ekonomskim, političkim i sportskim, a i tradicionalno neutralna Švajcarska pridružila se sankcijama EU.

FIFA i UEFA suspendovale su ruske fudbalske klubove i reprezentacije iz svih takmičenja.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji
• „Kao da se odvijaju Ratovi zvezda iznad vas“ – kako izgledaju borbe u Harkovu

Posle isključivanja iz međunarodnog finansijskog sistema i uvođenja različitih vrsta sankcija, vrednost ruske rublje u odnosu na dolar je pala na istorijski nizak nivo.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je vojnoj komandi da stavi nuklearne snage u „posebno“ stanje pripravnosti, potez koji analitičari opisuju kao pokušaj da zastraši NATO, ali ne i nameru da upotrebi nuklearno oružje.

Šta znamo do sada:

U Belorusiji su održani prvi pregovori ukrajinske i ruske delegacije.

Više o tome pročitajte ovde.

Ruske snage nastavile su granatiranje iz skoro svih pravaca nekoliko gradova u zemlji, a u ponedeljak su borbe vođene oko dva najveća grada – Kijeva i Harkova na istoku, kao i Černjihiva,

Prema dosadašnjim podacima obe strane, koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.

Reke izbeglica napuštaju Ukrajinu

Do sada je više od 500.000 ljudi pobeglo iz Ukrajine u susedne zemlje, a više od 100.000 je raseljeno, saopštila je Laura Padoan, predstavnica UN Komesarijata za izbeglice (UNHCR).

Potvrdila je i da UNHCR dobija izveštaje o ljudima kojima nije dozvoljeno da uđu u vozove u Ukrajini.

Oprečne tvrdnje o broju žrtava

Ministarstvo odbrane Ukrajine tvrdi da je više od 5.000 ruskih vojnika ubijeno do sada.

U saopštenju objavljenom na Fejsbuku, ukrajinski zvaničnici su saopštili da je oko 5.300 ruskih vojnika poginulo i da su ukrajinske snage uništile 191 tenk, 29 borbenih aviona, 29 helikoptera i 816 oklopnih transportera.

BBC nije mogao da dođe do potvrde ovih informacija iz nezavisnih izvora.

Nezavisni posmatrači su potvrdili da su poginula najmanje 94 civila tokom prvih dana borbi.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koga sluša Vladimir Putin
• Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini

Ruska privreda na udaru

Vrednost rublje, ruske valute, pala je na istorijski minimum u odnosu na dolar.

Rusija ima oko 630 milijardi dolara u rezervama, obezbeđenim podizanjem cena nafte i gasa.

Ali pošto je veliki deo ovog novca uskladišten u stranim valutama kao što su dolar, evro i funta, kao i zlato, zabrana poslovanja sa ruskom Centralnom bankom koju je uveo Zapad ograničava Moskvi pristup gotovini.

Sajber rat

Džo Tajdi, novinar iz oblasti tehnologija

Strahovanja da će Rusija pokrenuti takozvani „sajber rat“ koji će pratiti njenu invaziju do sada su bili neosnovani.

Tokom ovog sukoba nije bilo sajber-napada koji bi se pokazao izuzetno destruktivnim, opasan po život ili ratom.

Ali postoji haos u sajber carstvu.

Ukrajina je pod stalnim bombardovanjem malih sajber-napada iz nepoznatih izvora.

Kompanija za sajber bezbednost ČekPoint kaže da njena telemetrija pokazuje „povećanje od 196 odsto pokušaja hakovanja ukrajinskog vladinog i vojnog sektora“.

Ne znamo odakle dolaze ovi napadi, ali zapadne obaveštajne službe su za nedavni talas DDoS (Distributed Denial of Service) hakovanja okrivile ruske vojne hakere GRU.

Hakerska grupa Anonimus napala je sajtove pojedinih ruskih medija.

Na meti su se našli sajtovi agencije TASS, novina Komersant, Izvestije i nekoliko televizija.

Ali ove prolazne napade niskog nivoa je teško proveriti.

Još jedna značajna grupa koja očigledno hakuje ruske mete je ona koju je postavila sama ukrajinska vlada u potezu bez presedana.

Telegram kanal koji sebe naziva „IT armija Ukrajine“ okupio je 230.000 članova, a ukrajinske vlasti objavljuju detalje o tome koje ruske mete treba da hakuju.

Ukrajinski vojnici sa Zmijskog ostrva su živi

Vojnici koji su bili stacionirani na Zmijskom ostrvu u Crnom moru su živi i u ruskom zarobljeništvu, saopštila je ukrajinska mornarica.

Ruska vojska je 24. februara preuzela kontrolu nad ukrajinskim ostrvom Zmije u Crnom moru.

Društvenim mrežama je kružio audio snimak kako je ruski ratni brod nudio predaju ukrajinskim vojnicima, a oni su to odbili.

Posle toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je saopštilo da su svi vojnici stradali u napadu ruske vojske.

Rusija je saopštila da su zarobljene 82 osobe.

Ukrajinska vojska je objasnila da je izgubila kontakt sa ostrvom, pa je stoga odlučila da saopšti da su svi njegovi branioci poginuli.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Kako je sve počelo?

Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.

Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.

Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.

Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.

Koje su sankcije uvedene Rusiji

Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

EU, SAD, Velika Britanija i njihove saveznice odlučile su da isključe niz ruskih banki iz Svift (Swift) sistema, međunarodnog sistema plaćanja koji koriste hiljade finansijskih institucija.

Države Evropske unije, Amerika i Kanada zatvorile su i nebo za avione i Rusije.

Moskva je odgovorila zabranom letova iznad Rusije za avio-kompanije iz 36 država.

Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.

Rusija je izbačena i iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2022.

Sportske sankcije

FIFA i UEFA suspendovale su ruske fudbalske klubove i reprezentacije iz svih takmičenja.

Evropska fudbalska unija oduzela je Rusiji domaćinstvo finalne utakmice Lige šampiona u Sankt Peterburgu 10. juna.

Poljski fudbalski savez saopštio je da ne želi da igra utakmicu protiv Rusije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) preporučio je međunarodnim sportskim federacijama da sportistima iz Rusije i Belorusije bude zabranjeno da se takmiče.

U saopštenju objavljenom u ponedeljak, MOK je naveo da u slučajevima kada je nemoguće da sportisti tih zemalja ne učestvuju, treba ih sprečiti da to učine pod imenom Rusija ili Belorusija.

UEFA je prekinula saradnju sa ruskim naftnim gigantom Gaspromom – jednim od svojih glavnih sponzora.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk