Eksplozija, Severni tok — Posledice eksplozije na gasovodu Severni tok septembra 2022. godine

Danska policija saopštila je da zatvara istragu o eksplozijama koje su oštetile dva gasovoda namenjena za transport ruskog gasa u Nemačku.

Danske vlasti su zaključile da su gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni u „sabotaži“ u septembru 2022, ali su dodale i da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.

Još nije poznato ko je odgovoran za eksplozije na Severnom toku 1 i 2.

Ranije u februaru, i Švedska je zatvorila istragu o podvodnim eksplozijama.

„Glavni cilj“ istrage bio je da se utvrdi da li je Švedska učestvovala u incidentu ili se koristila njena teritorija, izjavio je Mats Ljunkvist, javni tužilac.

Zaključio je da slučaj nije u švedskoj nadležnosti.

Nemačka i dalje istražuje incident.

U septembru 2022. otkriveno je curenje u tri od četiri gasovoda istočno od danskog ostrva Bornholm u Baltičkom moru.

Seizmički instituti su neposredno pre curenja zabeležili velike podvodne eksplozije.

Ubrzo potom, švedski tužioci su saopštili da su tragovi eksploziva pronađeni na nekoliko predmeta na licu mesta i naveli da je do eksplozija došlo zbog „očigledne sabotaže“.

Danska policija saopštila je da je istraga, sprovedena sa danskom obaveštajnom agencijom PET, bila „kompleksna i opsežna“ i saopštila da neće dalje komentarisati slučaj.

Reagujući na izjavu danske policije, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao: „Situacija je gotovo apsurdna“.

„S jedne strane prepoznaju da je došlo do namerne sabotaže, ali sa druge strane ne nastavljaju istragu“, dodao je.

Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistoka Nemačke.

Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.

Izgradio ga je ruski energetski gigant Gasprom.

Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu.

Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.

Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Švedska obaveštajna služba Sapo saopštila je da prikupljene informacije o ovom slučaju podelila sa drugim državama.

Analitičari tvrde da bi nemačka istraga bila delotvornija da je Sapo došao do dodatnih informacija.

Sapo je saopštio da je istraga zatvorena zato što je utvrđeno da švedske vlasti više nisu u mogućnosti da nastave slučaj.

Nekoliko skandinavskih medija su 2023. objavili da su zabeležena „sumnjiva kretanja ruskih brodova“ u toj oblasti u mesecima koji su prethodili eksplozijama.

Moskva poriče odgovornost, nazivajući ga činom međunarodnog terorizma i upire prst u Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju.

Prošle godine, američki obaveštajni zvaničnici rekli su listu Njujork tajms da je proukrajinska grupa možda planirala napad, ali je Kijev negirao umešanost u ovom slučaju.

Zapadni lideri su prestali da direktno optužuju Rusiju, ali je Evropska unija prethodno rekla da Moskva koristi snabdevanje gasom kao oružje protiv Zapada zbog podrške Ukrajini.

U nedavnim izveštajima pominjala se jahta Andromeda sa šest ljudi, iznajmljena u Nemačkoj, a koja se zaustavila u Danskoj i Poljskoj pre eksplozije.

Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, rekao je 2023. godine da su eksplozije na Severnom toku mogle da budu „napad pod lažnom zastavom“ kako bi delovalo da je Ukrajina krivac.

Šta je „napad pod lažnom zastavom“ pročitajte u posebnom tekstu.