Nedugo nakon što su Rusi objavili da će se povući iz Hersona, grada na jugu Ukrajine, na mom telefonu je iskočila poruka.
Pisala mi je stanovnica grada, koja je želela da ostane anonimna, prenevši mi utiske o tome šta se dešava.
„Videla sam objavu (o povlačenju ruskih snaga) i zaista sam iznenađena“, napisala je ona.
„Naravno, nadam se da će stvari krenuti na bolje, ali tokom ovih osam meseci okupacije naučila sam da ne verujem ni reč koju Rusi izgovore. Toliko lažu o svemu.“
Mogla je da vidi čečenske borce, lojalne Moskvi, kako se kreću gradom, mnogi od njih u civilnoj odeći.
Njena zabrinutost, kao i mnogih njenih sugrađana, bila je da bi ruska najava mogla da bude zamka – osmišljena da uvuče ukrajinske trupe u stratište.
„Stvarno se nadam da ne lažu“, glasila je njena sledeća poruka, „i da ne prave zamku za našu ukrajinsku vojsku“.
Od tada se ne oglašava.
- Ruski general Surovikin kaže da je povlačenje iz Hersona „najrazumnija opcija“
- Bitka za jug Ukrajine: Na prvoj liniji fronta u Hersonu
- Zašto je kontrola nad Hersonom toliko važna i Ukrajini i Rusiji
Sve dok Rusi nisu objavili nameru da se povuku, internet veze, dostupne samo na ruskim SIM karticama, bile su prekinute.
Od četvrtka ujutro, ne samo da je u Hersonu uglavnom isključen internet, već su obustavljene isporuke struje i vode, sudeći prema porukama koje stižu iz grada.
Nekome koji mesecima živi pod okupacijom može biti oprošteno što se plaši zlonamernih namera hersonskih okupatora.
Ali u danima pre nego što je Moskva najavila povlačenje, prvi instinkt svih Ukrajinaca koje sam sreo bio je da Rusija pokušava da namami njihovu vojsku u zamku.
To je čvrsto uverenje vojnika u pokretnoj artiljerijskoj jedinici na frontu na ravnici gde su se dve strane još borile – između Hersona i Nikolajeva, najbližeg grada koji kontroliše Ukrajina.
Ruski planovi nisu njihova najveća briga.
Kažu da će se rat voditi onako kako su oni zamislili, a ne predsednik Rusije Vladimir Putin.
Veruju u sopstvenu moć i savez Ukrajine sa NATO-om.
Ipak, njihov komandant, čiji je nadimak Kurt, ima čvrst stav o namerama Rusije.
„Ovo je jedan od načina na koji žele da zarobe ukrajinske oružane snage i opkole naše jedinice“, rekao je on.
„Ali Rusima to neće poći za rukom. Naša obaveštajna služba radi mnogo bolje od njihove. Znamo za njihove planove i za vrstu trupa koje su pred nama. Korak po korak, doći ćemo do pobede.“
Mudri komandanti uvek procenjuju izvesnost.
A ako imaju dileme, dele ih samo sa ljudima od poverenja i svakako ne sa stranim novinarima.
Ali vojnici svih rangova na ukrajinskoj strani su skoro uvek pozitivni u pogledu pobede u ratu.
I odluku Rusije da napusti Herson, s pravom smatraju značajnom pobedom.
U Hersonu, koji čami pod mesecima okupacije, Ukrajincima je bilo mnogo teže da ostanu pozitivni.
Uspeli smo da dođemo do čoveka koji je rekao da se mnogi tamošnji Ukrajinci osećaju da su ih napustili i vojska i vlada u Kijevu.
„Iskreno, moral je veoma nizak. Ljudima je ponestalo novca, nemaju medicinsku pomoć. Pola godine ili više nam govore da će Herson biti oslobođen, ali ništa se ne menja. Zato ljudi u Hersonu više ništa ne veruju.“
Neće verovati da je došao trenutak oslobođenja sve dok ne vidi ukrajinske vojnike na ulicama.
Ako je zaista reč o ruskoj zamci, velike su šanse da bi oni želeli da je sprovedu u delo u trenutku kada ukrajinske snage napreduju.
Ruske trupe bi mogle da ostave zgrade načičkane minama, kao i minirane puteve.
Kada Ukrajinci krenu napred, postali bi mete ruske artiljerije na levoj, ili istočnoj obali reke.
Rusija je izgradila dvostruku liniju utvrđenja istočno od Dnjepra, a zajedno sa samom moćnom rekom, sve bi to predstavljalo ogroman niz opasnosti i prepreka.
Zato su ukrajinski komandanti, pošto su Rusi saopštili da napuštaju Herson, izrazili oprez.
Oficir specijalnih snaga, koji vodi ono što on naziva „partizanskim ratovanjem“ unutar Hersona, odražava uobičajeni stav o gubicima.
Kao i drugi sagovornici, on nije želeo da bude imenovan, u njegovom slučaju zbog tajnosti posla.
„Imamo još jedan zadatak. Da spasimo živote naših vojnika. Rusi od danas imaju jaka utvrđenja na drugoj obali reke.
„Ako krenete u frontalni napad, to će dovesti do masovne pogibije ljudi. Naši zapovednici imaju druge ciljeve.“
Deluje da je Rusija ozbiljna po pitanju povlačenja.
Vojni vrh zemlje je odluku o povlačenju objavio na državnoj televiziji.
Putin nije bio na sastanku, ali bi to morala da bude njegova odluka.
To je bez sumnje ozbiljan poraz.
Ali to je manja nova rana, nego priznanje da je plan Moskve da zauzme veći deo ukrajinske obale Crnog mora propao pre nekoliko meseci.
Rusija je bila pod pritiskom u Hersonu, ali se njena odbrana uglavnom držala.
Povlačenje je bilo sporo, a Ukrajinci koji su napredovali bili su teško pogođeni artiljerijom.
General Sergej Surovikin, imenovan samo mesec dana ili nešto više za ruskog komandanta u Ukrajini, možda je tu odluku Putinu predstavio kao najmanje lošu opciju – i onu sa mogućnošću stabilizacije fronta pre nego što Ukrajinci nanesu novi poraz.
General Surovikin je možda pitao šta je smisao nastavka okupacije Hersona i okoline, ako budu suočeni sa porazom.
Već mesecima je jasno da je propao plan Rusije da iskoristi Herson kao odskočnu tačku za potiskivanje ukrajinskih snaga duž obale ka Odesi, velikoj luci.
Ukrajina je ipak na proleće zaustavila prodor Rusije.
Od tada su ruske snage udarale artiljerijom susedni Nikolajev iz velikog džepa poljoprivrednog zemljišta zapadno od reke Dnjepar, koji su zauzeli u isto vreme kada i grad Herson.
Možda je argument generala Surovikina bio otprilike ovakav: kilometre ravnih polja i obradivog zemljišta na zapadnoj obali Dnjepra, odvojenih rekom od snabdevanja zalihama, bilo bi teško odbraniti.
Povlačenje na pripremljene položaje istočno od Dnjepra stvorilo bi ozbiljnu prepreku novom ukrajinskom napredovanju.
Ako Ukrajina postane nestrpljiva i krene napred prebrzo kako bi iskoristila povlačenje Rusije, general Surovikin bi mogao da napravi zamku i nanese im ozbiljne gubitke.
Ako bi se to desilo, mogao bi da predstavi povlačenje kao jednu od boljih ruskih odluka u ovom ratu.
Sa svoje strane, ukrajinski generali će pokušati da kazne Ruse dok se povlače; da daju sve od sebe da povlačenje preko Dnjepra pretvore u zamku koju je sama napravila Rusija.
Rusko povlačenje preko Dnjepra nije kraj rata.
Daleko od toga.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
