Migraciona kriza na granici između Rusije i Finske dovela je do masovnih zadržavanja stranaca sa isteklim ruskim vizama, a BBC je pronašao dokaze da ruske vlasti pokušavaju da regrutuju neke od njih za rat u Ukrajini.
Finska je u drugoj polovini novembra zatvorila sve granične prelaze sa Rusijom, na potezu dugom skoro 1.500 kilometara.
Zvanični Helsinki kao razlog navodi ogroman priliv azilanata iz zemalja Bliskog istoka i Afrike. Finska tvrdi da ruske vlasti kontrolišu tok izbeglica i namerno ih usmeravaju prema granici.
- Ukrajinski tinejdžer koji bi mogao da bude primoran da služi u ruskoj vojsci
- Ubica ruske novinarke ratovao u Ukrajini, pa dobio pomilovanje
- Neki novi hajduci u Hajdukovu: Kako se sela oko Subotice nose sa migrantskom krizom
Uprkos brojnim dokazima da ruska granična služba nedeljama nije sprečavala priliv stranaka na granicu, čini se da su sredinom novembra drastično promenili pristup, a policija je počela masovno da privodi ljude sa isteklim vizama.
BBC ruski servis analizirao je 236 sudskih presuda, donetih u okružnim sudovima Karelije, u vezi sa kršenjem zakonodavstva u oblasti migracija.
Pre nego što je Finska objavila da zatvara granične prelaze, hapšenja nije bilo.
Rusija, Poljska, Finska
Slična je slika i u još dva regiona na granici sa Finskom, gde su zabeleženi tokovi migranata – u Lenjingradskoj i Murmanskoj oblasti.
Sva hapšenja stranaca počela su nakon sredine novembra, kada je Finska najavila zatvaranje graničnih prelaza.
Jedna od 236 sudskih odluka u Kareliji odnosila se na somalijskog državljanina, sredovečnog muškarca, kome je suđeno treće nedelje novembra u gradu Lahdenpohja, koji se nalazi 30 do 40 km od finske granice.
Tog dana, po članu 18.8 Zakonika o administrativnim prekršajima (kršenje pravila ulaska u Rusku Federaciju ili režima boravka u Ruskoj Federaciji), u gradskom sudu su saslušani slučajevi još 10 osoba. I još desetak – dan ranije.
BBC ne navodi njegovo pravo ime u cilju zaštite identiteta, ali poseduje kopiju njegovog pasoša.
Specifične okolnosti su ga navele da emigrira iz Somalije ali sveukupno priča ovog čoveka, zvaćemo ga Avad, slična je teškoćama hiljadu drugih migranata koji pokušavaju da stignu do zapadnih zemalja.
Avad kaže da je otišao zbog nekoliko napada islamističkih militanata koji su bili u vezi sa njegovim profesionalnim aktivnostima (znamo, ali ne navodimo profesiju sagovornika iz straha da ne bude identifikovan).
Mnogo pre toga, njegova trudna supruga je napustila Somaliju i uspela da se nastani u Nemačkoj. Nadao se da će se ponovo spojiti sa ženom i sinom.
- Migranti u Evropi ginu u oružanim okršajima i saobraćajnim nesrećama
- Zašto albanski migranti odlaze u Veliku Britaniju i koliko ih je pristiglo
Krajem jula 2023. odleteo je u Moskvu sa turističkom vizom. Ali u Rusiji je ostao samo tri dana i ubrzo otišao u Belorusiju da okuša sreću na granici sa Poljskom.
Uprkos činjenici da je 2021. godine politika beloruskih vlasti da masovno prevoze migrante na poljsku i litvansku granicu doživela neuspeh, naišavši na odlučan odgovor granične policije iz zemalja EU, rupe prema Zapadu i dalje postoje.
Ali ilegalni granični prelazi sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom nose veliku opasnost – kada policija otkrije ilegalne migrante, neretko ih batinama tera nazad u Belorusiju.
Avad je živeo na granici sa Poljskom skoro mesec dana ali pokušaji da napusti Belorusiju su bili neuspešni.
Somalijac se vratio u Minsk, gde kaže da je gledao kako jedna od migrantkinja iz njegove grupe umire od posledica nasilnog proterivanja iz Poljske.
„Vratila se u Minsk potpuno pretučena i povraćala je krv“, potvrđuje Zosija Krasnovoljska, aktivistkinja poljske grupe za podršku izbeglicama Nada i humanost Poljska (Hope & Humanity Poland).
„Pozvali su hitnu pomoć ali je hitna pomoć mogla samo da konstatuje smrt“, dodaje.
Do tog trenutka, aktivisti nekoliko grupa za ljudska prava bili su upoznati sa Avadovom pričom i bili su uvereni da njegove okolnosti pružaju mogućnost da dobije azil u EU.
Iz organizacuje Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) savetovali su mu da sačeka do 2024. godine, jer se očekivalo da će vlasti u Minsku do tada razmotriti njegovu prijavu za azil.
Međutim Avad, koji je već jednom imao problema sa beloruskom policijom, odlučio je da ne čeka.
Možda će vas zanimati i ova priča:
Somalijac se vratio u Moskvu. U to vreme mu je viza već istekla.
Nekoliko puta je slao pisma organizacijama za ljudska prava tražeći pomoć u dobijanju azila u Rusiji.
„Dok sam radio [u Somaliji] video sam svoje prijatelje i kolege ubijene u masovnim terorističkim napadima i naručenim ubistvima“, napisao je on. Avad je priznao da bledi njegova nada da se sastane sa ženom i sinom.
„Svaku pomoć ću prihvatiti sa zahvalnošću.
„Posebno vas molim da mi pomognete da dobijem azil od ruske vlade“, napisao je on, verovatno već shvatajući koliko mali broj zahteva za azil ruske vlasti ne odbijaju direktno.
Početkom septembra Somalijac je još jednom otišao u Belorusiju ali za dva meseca i dalje nije uspeo da pređe granicu.
Sredinom novembra, putem društvenih mreža saznao je da je postalo lakše preći rusku granicu sa Finskom.
Naposletku je stigao u Sankt Peterburg.
Taksijem preko granice
Taksi od Sankt Peterburga do Lahdenpohja koštao ga je 200 dolara.
Avad tvrdi da je put na sever organizovao sam, u društvu svoje sunarodnice iz Somalije, koju je upoznao dok je pokušavao da pređe granicu sa Poljskom.
Somalijci su komunicirali sa vozačem pomoću Gugl prevodioca.
„Niko nas nije organizovao i niko nam nije pomogao“, odgovara na pitanje da li su imali bilo kakvu podršku, direktnu ili indirektnu, od ruskih vlasti tokom njihovog putovanja ka granici.
U drugim svedočenjima, čak i oni koji su na kraju privedeni opisali su koliko su ruski graničari i policajci ravnodušni, pa čak i bezbrižni prema velikim grupama stranaca sa isteklim vizama koji su pokušavali da dođu do finskih graničnih prelaza.
Ali onog dana kada su Avad i njegova sunarodnica putovali u Lahdenpohju, na autoputu u blizini grada bila je policijska patrola.
Putnici i vozač su privedeni na ispitivanje, kaže Avad.
„Ali vozač je rekao da je dobio zahtev za vožnju preko aplikacije i da nije znao ništa o nama, pa su ga pustili.“
Prvu noć su proveli u pritvoru u lokalnoj vojnoj jedinici – tako bar tvrdi sagovornik BBC-ja.
Suđenje je održano sledećeg dana i navodno se odigralo brzo.
„Proglašen krivim i osuđen na administrativnu kaznu u iznosu od 2.000 rubalja sa administrativnom deportacijom iz Ruske Federacije sa smeštanjem do administrativne deportacije u specijalizovanu ustanovu – Centar za privremeni smeštaj za strane državljane Ministarstva unutrašnjih poslova u Petrozavodsku“, doneo je presudu sudija.
Avad je proveo pet dana u Centru, koji se nalazi u Ulici 8. marta u tom gradu.
Šestog dana, prema njegovim rečima, u pritvor su došli neki ljudi u uniformama i ponudili migrantima prestupnicima predlog: deportacija iz Rusije se otkazuje ali u zamenu za to morali su da „rade za državu“.
Avad nejasno opisuje suštinu tog posla, potpisao je dokument na ruskom ne gledajući, jer nije mogao da ga pročita.
- Kao za vreme komunizma: Pojedini Rusi ponovo cinkare kolege i neznance
- Ruska umetnica osuđena na sedam godina zatvora zbog antiratnih poruka
Ali kaže da je, prema rečima stranaca koji su sedeli sa njim, ruska vojska ponudila godinu dana rada u zamenu za adekvatnu nagradu, medicinsku negu, pravo da ostane u Rusiji nakon isteka ugovora, pa čak i ponovno ujedinjenje sa porodicom.
„Pitali smo kakav će to posao biti, rekli su da je posao dobar i jednostavan“, nevino opisuje tok pregovora Centru u Petrozavodsku.
Aktivistkinja iz Krasnovoljska je sigurna da Avad nije razumeo suštinu posla na koji su stranci nagovarani.
„Jednostavno im je rečeno da će, ako potpišu papire, morati da rade u Rusiji godinu dana, a zatim mogu da ostanu u Rusiji“, kaže ona.
Bilo je 12 ljudi koji su se složili – šest državljana Somalije, pet Arapa i jedan Kubanac.
Istog dana utovareni su u autobus.
Putovanje je trajalo dva dana i dve noći – vozili su se na jug.
„Sve što su nam rekli bila je laž“
Regrutovanje stranaca za rat sa Ukrajinom nije novost. U prvim nedeljama nakon ruske invazije, pojavili su se izveštaji o traženju plaćenika među proruskim oružanim formacijama u Siriji.
Zatim su na red došli radni migranti iz Zemalja nezavisnih država – saveza koji čine bivše sovjetske zemlje.
Ovi napori su bili u senci opsežne kampanje regrutovanja u zatvorima koju je vodio Jevgenij Prigožin. Ali nisu odbijali ni strance, one koje su pozivali da ratuju za novac ili uhvaćene u mrežu ruskog pravosuđa.
Podaci o tome potiču od ukrajinskih vlasti koje beleže pogibiju i zarobljavanje stranaca na bojnom polju. Poslednji izveštaji ove vrste uključivali su ljude iz Nepala, Iraka, Zambije, Estonije i Tadžikistana. I Somalija.
Istovremeno, somalijska radio stanica, pozivajući se na predstavnika somalijske zajednice u Minsku, saopštila je da je nekoliko ljudi nasilno regrutovano u vojsku.
I ovi ljudi su najverovatnije uhapšeni zbog isteklih ruskih viza.
BBC je uputio zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova Karelije da sazna koliko je još stranaca koji su privedeni i uhapšeni dok su pokušavali da odu na granicu dobili slične ponude i prevremeno pušteni.
U trenutku objavljivanja ovog članka nije bilo odgovora.
Aktivisti za ljudska prava imaju i druge dokaze da ruske vlasti pozivaju na vojnu službu uhapšene u blizini finske granice.
„Viza mi je istekla, odlučio sam da odem u Finsku i zatražim azil ali sam uhapšen.
A onda su ponudili izbor: ili da postaneš plaćenik, ili da se vratiš u Irak i da dobiješ zabranu ulaska u Rusiju na pet godina“, napisao je čovek iz Iraka aktivistkinji Krasnovoljskoj.
Prema njegovim rečima, ne može da se vrati kući, tamo ga čeka smrt.
Aktivista za ljudska prava je pitao šta je odlučio ali odgovora nije bilo.
Iz priča Somalijca Avada proizilazi da su ga sumnje obuzele kada je postalo jasno da su dovedeni u kamp sa šatorima pod vojnom stražom na granici sa Ukrajinom.
U razgovoru za BBC ne otkriva tačno mesto, ali kaže da se nalazi u blizini granice sa Ukrajinom.
„Rečeno nam je da će biti ugovor na godinu dana, sa obukom i različitim opcijama, sa dobrom platom i medicinskom negom.
„Ali nisu rekli ništa o ukrajinskoj granici i ratu. Sve što nam je rečeno bila je laž“.
Izbeglica iz Somalije je ignorisao pitanje koje je dobio preko mesindžera da li je ranije imao predstavu o tome šta je ruska vojska radila poslednjih 20 meseci.
Onda su se našli na meti zastrašivanja.
„Rekli su da ćemo, ako ne ispunimo ono što smo potpisali, ići u zatvor na 10 godina. Svi su se uplašili, a ja nisam, odgovorio sam da ne znam šta sam tamo potpisao, jer to nije na mom jeziku“, opisuje Avad strategiju odbrane.
„Ja sam izbeglica, a ne vojnik.“
Ovu nepouzdanu logiku sledila je cela grupa.
Na kraju, 4. decembra stranci su obavešteni da će ugovori biti raskinuti i da će biti vraćeni u privremene pritvorske centre, nakon čega se podrazumevalo da će uslediti postupak deportacije iz Rusije.
Prema rečima našeg sagovornika, pisma u kojima su o tome obavešteni poslata su četvorici njegovih sunarodnika.
On takvo pismo još nije dobio.
Avad nije odgovorio na pitanje BBC-ja šta je gore – biti vojnik u tuđem ratu ili se vratiti u Somaliju, u kojoj ti prete ubistvom.
Pogledajte video: Kako je rat u Ukrajini promenio sajber ratovanje
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
