Rusija i Ukrajina: Eksplozije odjekuju Kijevom, gradonačelnik kaže da Rusi ponovo napadaju dronovima

Dok lideri Evropske unije razmatraju novi, deveti paket sankcija Rusiji, sa malim izgledima da bude usvojen, u sredu ujutro u Kijevu su ponovo odjekivale ekspolozije, a gradonačelnik ukrajinske prestonice kaže da Rusi ponovo napadaju dronovima.

Vitalij Kličko je rekao da su eksplozije potresle centralni okrug Ševčenkovski i da su hitne službe na terenu.

Sistemi protivvazdušne odbrane deluju, kaže guverner Kijeva Aleksej Kuleba.

„Rusija nastavlja energetski teror protiv naše zemlje. Ali mi svakodnevno postajemo sve jači“, dodaje on.

Reporteri BBC-ja čuli su jake eksplozije ubrzo nakon što se oglasila sirena za vazdušni napad.

Ruske snage su od oktobra više puta gađale ukrajinsku energetsku infrastrukturu raketama i bespilotnim letelicama.

Kličko je kasnije rekao da je protivvazdušna odbrana u sredu oborila 10 dronova iranske proizvodnje Šahed.

Gradska vojna uprava saopštila je da je fragment drona pogodio dve administrativne zgrade u centru grada.

Za sada nema informacija o žrtvama.

Ukrajina je optužila Iran da snabdeva Rusiju dronovima kamikazama korišćenim u smrtonosnim napadima 17. oktobra, što je Teheran prvobitno negirao.

Iran je kasnije priznao da je Moskvi poslao ograničen broj dronova, ali „mesecima pre rata“.

U odgovoru na to, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je to laž i da se koristi mnogo više iranskih dronova.

• Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
• Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži

Na konferenciji u Parizu odžanoj u utorak, Saveznici Ukrajine su obećali da će joj pružiti dodatnu pomoć da prebrodi zimu u iznosu od milijardu dolara.

Ovim povodom se na konferenciji za medije u Parizu obratio premijer Ukrajine Denis Šmigal, prenosi agencija Ukrinform.

„Rezultat konferencije je oko 500 miliona dolara bespovratnih sredstava i još oko 500 miliona dolara u robi, uslugama i dodatnim kreditima za pružanje dodatne podrške preduzećima u javnom prirednom sektoru“, izjavio je Šmigal na konferenciji za novinare,

Prema rečima premijera, Ukrajina će najveći deo ove pomoći dobiti do kraja ove godine.

Na konferenciji „Solidarnost sa narodom Ukrajine“, koju je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron, prisustvovali su predstavnici 46 zemalja i 24 međunarodne organizacije, među njima i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijeri nekoliko zemalja.

Dan 294.

• Nove ekspllzije u Kijevu, vlasti tvrde da Rusi ponovo napadaju dronovima
• Na konferenciji u Parizu, Ukrajini je obećana pomoć od milijardu dolara za zimu
• Eksplodirao most u Melitopolju, ruski izvori kažu da su to uradili ukrajinski diverzanti
• U Ukrajini je od početka rata razminirano oko pola miliona eksplozivnih objekata, tvrdi Zelenski
• Rusi pokušavaju da napreduju na Limanu i u Zaporožju – ukrajinski generalštab
• Ukrajinske snage napale štab ruske plaćeničke grupe Vagner na istoku države, tvrdi Sergej Gajdaj, guverner Luganske oblasti u egzilu, više o grupi pročitajte ovde
• Ruski predsednik ove godine neće držati tradicionalnu, godišnju konferenciju za novinare, Britanci tvrde da je to zbog pojačanog antiratnog osećanja u Rusiji
• BBC na ruskom utvrdio da je od početka rata nastradalo 10.000 ruskih vojnika
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Moskva neće napasti prva, kaže Vladimir Putin, predsednik Rusije – opširnije pročitajte ovde
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila. a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Zelenski traži 50 miliona sijalica

Milioni energetski efikasnih sijalica potrebni Ukrajini kako bi se izborila sa ruskim napadima na energetski sistem zemlje, rekao je predsednik Vladimir Zelenski.

Govoreći na konferenciji u Parizu, on je rekao da je jedan od ključeva za zaustavljanje ruske agresije garantovanje energetske stabilnosti Ukrajine.

Generatori su sada „Ukrajini potrebni koliko i oklopna vozila i panciri“, dodao je.

Ruski udari na ukrajinsku energetsku mrežu ostavili su milione stanovnika bez električne energije, a mnogi delovi zemlje sada imaju struju samo nekoliko sati dnevno.

Zelenski je rekao i da je šteta ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi izazvala u proseku manjak od oko dva i po gigavata struje, pa bi pomoć zemlji od 50 miliona štedljivih LED sijalica, uštedelo oko jedan gigavat energije, što je oko 40 odsto.

EU se već obavezala da će poslati 30 miliona sijalica.

„U ovim vremenima patnje i tame, toliko je važno doneti svetlost Ukrajini“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ukrajinski predsednik je dodao i da je hitno potrebno više generatora, kao i specijalna oprema za popravku energetske infrastrukture.

Obnova ukrajinske električne mreže, dodao je, koštala bi oko 1,5 milijardi evra.

Eksplozija na mostu kod Melitopolja

U blizini Melitopolja u Zaporoškoj oblasti dogodila se eksplozij na drumskom mostu, izvestile su proruske vlasti, nazivajući to diverzijom.

Trasa na kojoj je došlo do eksplozije povezuje dva najveća grada te oblasti koji su pod ruskom kontrolom – Melitopolj i Berdjansk.

Usled eksplozija, delimično je oštećen most preko reke Moločne između Melitopolja i njegovog predgrađa Konstantinovka do linije fronta koja prolazi na severu Zaporoške oblasti – najmanje 90 kilkmetara.

Eksplozija se dogodila u relativno dubokoj pozadini ruske vojske.

Melitopolj služi kao baza za snabdevanje ruskih trupa u toj oblasti, među kojima i one koji su zaposeli nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi.

Još nije poznato koliko je ozbiljno oštećenje mosta na ulazu u Melitopolj. Gubitak jedne rute nije tragičan za ruske trupe. Postoje obilazni putevi. Ali iako ima mnogo puteva, oni nisu jednaki. I neprijatelj zna za to. Uzrok eksplozije nije utvrđen.

Vladimir Rogov, predstavnik proruske administracije Zaporožja, rekao je da je u blizini oslonca mosta postavljen eksploziv.

To znači da ukrajinski diverzanti uspešno deluju u pozadini položaja ruske armije.

Prvi put posle 10 godina, Putin otkazao tradicionalnu konferencijui za novinare

Ruski predsednik Vladimir Putin neće održati tradicionalnu veliku konferenciju za novinare na kraju godine, saopštio je Kremlj, što je prvi put u poslednjih 10 godina.

Portparol Dmitrij Peskov dodao je da se „nadaju da će predsednik ipak naći priliku da razgovara“ sa medijima.

Nije naveden razlog za otkazivanje, ali britanski obaveštajci kažu da je to zbog toga što u Rusiji raste nezadovoljstvo zbog rata u Ukrajini.

Tokom proteklih 10 godina, pažljivo planirane godišnje konferencije za štampu kojima je prisustvovalo desetine novinara – i ruskih i stranih – obično su trajale satima u Moskvi.

Putin se potrudio da ga na nacionalnoj televiziji vide kao lidera koji je direktno povezan sa običnim Rusima, koji je strpljivo odgovarao na širok spektar pitanja – od lokalnih tema o popravljanju loših puteva u udaljenim selima i javnom kažnjavanju lokalnih zvaničnika, do globalnih, geopolitičkih.

Ali pojedini opoziciono nastrojeni analitičari kažu da su te konferencije za medije zapravo služile da se pokaže lažna slika o slobodi štampe i da mu prokremljovski izveštači postavljaju uglavnom laskava pitanja.

Rekli su da to što je šačica nezavisnih novinara bila prisutna – ali im nije uvek data prilika da postavljaju pitanja – nije promenila opštu sliku.

Ipak, ovakve konferencije su pomno pratili političari širom sveta, koji su pokušavali da procene u kom pravcu lider Kremlja želi da odvede Rusiju.

Kremlj je u junu odložio godišnji televizijski maraton kada Putin telefonski razgovara sa građanima, ali do danas to nije organizovano.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]