Rusija i Ukrajina: Epicentar rata se preselio na jug Ukrajine – veliki ruski napad na Odesu, gori skladište municije Rusa na Krimu

Ruske i ukrajinske snage nastavile su neprijateljstva u južnim delovima Ukrajine, međusobno gađajući vojne ciljeve, ali je oštećena i civilna infrastruktura.

Ukrajinska vojna komanda saopštila je da je u ruskom velikom napadu na Odesu u noći između utorka i srede ranjeno 12 civila, među kojima i devetogodišnje dete.

Tri civila su ranjena u Odesi od posledica raketnog napada na grad, šest osoba je ranjeno od ostataka presretnutih raketa i dronova, a još troje u drugim naseljima Odeske oblasti, gde su izbili požari usled granatiranja, saopštila je vojna komanda Ukrajinaca za sektor Jug.

Navode da je ruska vojska lansirala više od 35 krstarećih raketa i dronova u ovom napadu.

Paralelno, na društvenim mrežama kruže snimci navodno trenutka udara na rusko skladište municije na vojnom poligonu na Krimu, poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine.

Usled požara, ruske vlasti su naredile zatvaranje autoputa i evakuaciju oko 2.000 ljudi iz okolnih područja.

Ruski izvori ne izveštavaju o uzrocima požara na poligonu, kao ni o navodnom ukrajinskom udaru.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Dan 511.

• Veliki ruski napad na Odesu, 13 civila povređeno, kažu Ukrajinci
• Na društvenim mrežama kruže snimci navodnog udara ukrajinske vojske na rusko skladište municije na poluostrvu Krim
• Vagnerovci stigli u Belorusiju, potvrdio ministar odbrane te zemlje, dan pošto je njihov vođa odbio Putinovu ponudu da se borci priključe ruskoj vojsci
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Eksplozije na Krimu, evakuacija 2.000 ljudi

Više od 2.000 stanovnika evakuisano je iz četiri sela na Krimu, koji je pod ruskom kontrolom već skoro 10 godina, nakon požara koji je izazvao višesatne eksplozije u obližnjem skladištu municije.

Ruske vlasti zatvorile su deo autoputa u dužini od 12 kilometara koji povezuje gradove Simferopolj i Sevastopolj sa Krimskim mostom.

Nisu objasnili uzrok požara na vojnom poligonu u blizini grada Stari Krim.

Ali prema nepotvrđenim izveštajima na društvenim mrežama govori se o tri ukrajinska udara.

Šef ruske administracije na Krimu Sergej Aksjonov rekao je da se istražuje uzrok požara na vojnom poligonu, ali da niko nije povređen.

Potvrdio je evakuaciju stanovnika naselja u blizini poligona u okrugu Kirovskij na Krimu.

Eksplozije na Krimu tokom noći poklopile su se sa velikim ruskim raketnim napadom za koji su zvaničnici rekli da je uglavnom bio usmeren na grad Odesu na jugu Ukrajine.

Kritična infrastruktura i vojni objekti napadnuti su u nekoliko talasa krstarećim raketama i dronovima iranske proizvodnje lansiranih sa Crnog mora, Krima i juga Rusije, saopštile su ukrajinske snage.

Iako je oboreno 37 ruskih projektila i dronova, jedan broj je probio ukrajinsku odbranu, a obim žrtava i štete je nejasan.

Bila je to druga noć zaredom da je Odesa na meti, a napadi su povezani sa povlačenjem Rusije iz međunarodnog sporazuma koji omogućava da se žito i đubrivo bezbedno izvoze preko Crnog mora.

Lučki pogoni za gorivo su oštećeni u ranijim napadima na Odesu, koja je ključno čvorište za izvoz žitarica iz Ukrajine.

Napad na Odesu, Moskva je nazvala „osvetom“ za prethodni udara na most na Krimu koji je Rusija izgradila preko Kerčkog moreuza koji povezuje Krim sa Rusijom.

Ukrajinci su u napadu koristili pomorske dronove koji su oštetili deo mosta i ubili bračni par koji je u tom trenutku bio u automobilu.

Krimski most i prošle godine bio meta napada

Strateški važna saobraćajnica – most koji povezuje Krim sa Rusijom – bio je meta napada i prošle godine.

Ni danas nije poznato šta je bio tačan uzrok eksplozije prošlog oktobra.

Na tada objavljenim snimcima vidi se velika eksplozija dok je na mostu bio veliki broj vozila.

U mesecima pre incidenta, ukrajinski zvaničnici su više puta najavljivali da će gađati most.

Međutim, Kijev nije preuzeo odgovornost za tu eksploziju.

Aleksej Danilov, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, objavio je tada snimak mosta koji gori, a muzička podloga je bilo pevanje holivudske zvezde Merilin Monro i čuveno: „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“.

Eksplozija je usledila dan posle 70. rođendana ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ukrajinski general: Kontraofanziva još nije dala željene rezultate

General Aleksandar Sirski, komandant kopnenih snaga ukrajinske vojske, priznao je da kontraofanziva ne ide po planu.

„Želeli bismo da postignemo brze rezultate. Ali u stvarnosti, to je gotovo nemoguće“, rekao je Sirski izveštaču BBC-ja sa fronta Džonatanu Bilu.

Prema njegovim rečima, teritorija na istoku Ukrajine preplavljena je minama i ruskim odbrambenim utvrđenjima.

Ruske trupe, kaže on, imaju mnoga uporišta: „Zato naše napredovanje ne ide tako brzo koliko bismo želeli“.

Ali Sirski smatra da Ukrajina ipak ima jednu neospornu prednost u odnosu na Rusiju, a to je, kaže, jedinstvo vojnog vrha i poverenje vojnika jednih u druge.

Mark Mili, čelnik združenih generalštabova američke vojske, rekao je da je prerano govoriti o neuspehu ukrajinske ofanzive, ali da će ona biti duga i krvava.

Rusija se povukla iz dogovora o prevozu žita preko Crnog mora

Rusija se povukla iz dogovora o žitu, kojim je dozvolila izvoz ukrajinske pšenice Crnim morem.

O odluci da se povlači iz dogovora, koji je istekao 17. jula, Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i UN.

Crnomorska inicijativa prestaje prestaje da važi 18. jula, a zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji je vršio inspekciju brodova sa ukrajinskim žitom, biće raspušten, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Rusija je povukla i mere zaštite plovidbe i namerava da pomeri pomorski humanitarni koridor na severozapad Crnog mora.

Ukoliko se ispune zahtevi Moskve, Rusija će razmotriti novi sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Iz Moskve je dugo prećeno da će se povući „Inicijative za žito“ koja je dogovorena 22. jula prošle godine.

Kao razlog navode da nisu ispunjena obećanja data Rusiji prilikom potpisivanja tog sporazuma.

Nastavak sporazuma podržale su vlasti Turske, Ukrajine i predstavnici UN.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u ponedeljak da i dalje računa da će Putin produžiti sporazum.

„Uprkos izjavi datoj danas, verujem da moj prijatelj… Putin želi da nastavi [rad] ovog humanitarnog koridora“, rekao je Erdogan, prenosi Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je odluku Moskve da se povuče iz sporazuma i nazvala je „ciničnim korakom“.

Evropska unija će nastaviti da radi na snabdevanju globalnih tržišta ukrajinskom hranom, dodala je.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da će Kijev nastaviti izvoz žitarica, uprkos odluci Rusije da prekine sporazum.

Poslednji brod sa ukrajinskom pšenicom napustio je luku Odesu u nedelju, 16. jula ujutro.

I pored toga što ublažavanje sankcija koje sprečavaju izvoz ruske hrane nije formalno navedeno u dogovoru o žitu, ono je dogovoreno sa SAD i EU, navode iz organizacije za međunarodni mir u Rusiji i Evroaziji Karnegi Politika.

Kao rezultat toga, sankcije koje je Rusiji uvela Evropska unija ne zabranjuju uvoz, izvoz, kupovinu ili trgovinu hranom i đubrivima iz Rusije, dok je deveti paket posebno predviđao da su transakcije dozvoljene čak i uz učešće sankcionih subjekata.

Međutim, zahtevi Moskve veći su od samog ukidanja restriktivnih mera za snabdevanje hranom.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su Moskvi tokom pregovora data obećanja, među kojima je „ukidanje svih sankcija – direktnih i indirektnih – za isporuku poljoprivrednih proizvoda Ruske Federacije na međunarodna globalna tržišta“.

U stvari, ruske vlasti su zahtevale uklanjanje značajnog dela ekonomskih restriktivnih mera koje na bilo koji način utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Drugi problem je isključenje ruskih banaka iz SVIFT sistema, što čini plaćanje za isporuke izuzetno nezgodnim.

Kako navodi finansijski magazin Fajnenšel tajms, u pregovorima o produženju dogovora o žitu, Rusija je ranije predložila plan prema kojem će Roselhozbanka otvoriti podružnicu za obradu plaćanja, a dobiće pristup SVIFT-u.

Roselhozbanka nije imala značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini žitom i đubrivima, ali Kremlj očigledno planira da je pretvori u „jedinstveni prozor“ za obračun za izvoz poljoprivrednih proizvoda, štiteći je tako od sankcija (slično Gasprombanci i izvozu gasa), pojašnjavaju iz Karnegi Politike.

Fajnenšl tajms je primetio da je banka u potpunom vlasništvu Kremlja: njen bivši predsednik odbora je Dmitrij Patrušev, sadašnji ministar poljoprivrede i sin sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa, koji je odigrao „važnu ulogu u pokretanju rata u Ukrajini“.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk