Dok hiljade ljudi i dalje beži od poplava na jugu Ukrajine izazvanih uništavanjem brane Kahovka, lokalni zvaničnici tvrde da je pod vodom gotovo 600 kvadratnih kilometara u regionu Hersona.
Oleksandar Prokudin, guverner Hersonske oblasti, naveo je da je u četvrtak ujutru prosečan nivo vode iznosio 5,61 metar, a da se oko 70 odsto poplavljenog podrčuja nalazi sa leve obale reke Dnjepar, teritorije koju kontrolišu ruske snage.
„Uprkos opasnostima i žestokom ruskom granatiranju, evakuacija stanovništva se nastavlja“, rekao je Prokudin, a prenosi novinska agencija AFP.
On je naveo da su do sada ukrajinske hitne službe evakuisale oko 2.000 ljudi, među kojima je više od 100 dece.
Mnogi stanovnici su napustili poplavljena područja u sopstvenoj organizaciji, a lokalne ukrajinske vlasti navode da je 20 naselja pod vodom.
Ukrajina je optužila rusku vojsku za uništavanje brane, dok Kremlj odbacuje takve navode i tvrdi da je napad posledica ukrajinske sabotaže.
BBC nije mogao iz nezavisnih izvora da utvrdi tvrdnje ni jedne, ni druge strane.
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je za rušenje brane da je bio namerni napad i označio ga kao „varvarski čin“.
U razgovoru sa turskim kolegom, ruski lider je rekao da je incident doveo do „ekološke i humanitarne katastrofe velikih razmera“, navodi Kremlj.
Ukrajinski premijer je ranije koristio slične reči, nazvavši to „jednom od najznačajnijih ekoloških katastrofa u Evropi poslednjih decenija“.
Brana Kahovka je ključna u regionu.
Sadrži rezervoar, koji obezbeđuje vodu poljoprivrednicima i stanovništvu, kao i nuklearnoj elektrani Zaporožje.
To je i vitalni kanal odakle ide voda na jug do Krima koji je okupirala Rusija.
Desetine hiljada hektara obradive zemlje će biti poplavljeno u Ukrajini posle uništenja brane, rekao je ministar poljoprivrede te zemlje.
Upozorio je i da će najmanje 500.000 hektara zemlje ostati bez navodnjavanja što će ih pretvoriti u pustinje.
To je oblast tri puta veća od površine Londona.
Pre ruske invazije, Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je 2021. da je brana u Novoj Kahovki obezbeđivala navodnjavanje 584.000 hektara obradive zemlje sa koje su farmeri požnjeli oko četiri miliona tona žitarica.
Uništenje brane ostavilo je bez navodnjavanja skoro kompletne sisteme u Hersonu i Zaporožju, kao i 30 odsto u regionu Dnjepra.
Brana zadržava vode Dnjepra, formirajući ogroman rezervoar koji obezbeđuje vodu za mnoštvo naselja uzvodno.
Rezervoar obezbeđuje i rashladnu vodu za najveću evropsku nuklearnu elektranu, Zaporožje.
Izgrađena je u vreme Sovjetskog Saveza i jedna od šest brana na reci Dnjepar čiji tok se proteže od samog severa zemlje do krajnjeg juga i ulivanja u more.
Više pročitajte ovde.
Dan 471.
- Ukrajinci optužuju Rusiju za dizanje velike brane u vazduh, Moskva poriče i tvrdi da je to delo ukrajinskih diverzanata
- Posle razaranja brane, nadležni se bore sa poplavama
- Situacija u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, koju su od prošle godine okupirale ruske trupe, „pod kontrolom“
- Dok Rusi tvrde da su osujetili veliki ukrajinski napad u Donjeckoj oblasti, iz Kijeva kažu da je „počela ofanziva ukrajinske vojske u nekim oblastima“
- Američka televizijska mreža CNN prenosi da je Ukrajina u Rusiji stvorila mrežu agenata i simpatizera koji su umešani u sabotaže na ruskoj teritoriji, a Kijev im za to obezbeđuje dronove
Pogledajte video:
Opasnost od mina
Probijanje brane će imati katastrofalan uticaj na lociranje nagaznih mina, upozorava Crveni krst.
„Znali smo gde su opasnosti“, rekao je za AFP Erik Tolefsen, šef jedinice za otkrivanje mina Crvenog krsta.
„Sada ne znamo. Sve što znamo je da su negde nizvodno“, dodao je on.
Natalija Humenjuk, portparolka ukrajinske vojne Južne komande, rekla je ukrajinskoj TV:
„Mnoge protivpešadijske mine u oblastima koje je osvojila Rusija su pomerene i postale su plutajuće mine.
„Oni predstavljaju veliku opasnost“, rekla je ona, objašnjavajući da će verovatno eksplodirati ako se sudare ili udare u krhotine.
Šta kažu ljudi iz poplavljenih područja?
BBC, ukrajinski servis
Ljudmila, stanovnica Hersona, rekla je za BBC da u početku nije verovala u ovu vest – mislila je da je to glasina.
Ali posle poziva prijatelja koji su počeli da napuštaju domove, shvatila je da je situacija ozbiljna.
Ona živi u predgrađu Hersona nedaleko od mosta Antonivski, njihov okrug se zove Antonivka.
Najveći deo Antonivke je na brdu, ali je u nekim nižim predelima već ujutru bilo vode i postepeno se povećavala.
„Ostanak je bio zastrašujući“, rekla je Ljudmila.
Ljudmila i njen muž uzeli su samo nekoliko torbi i otišli iz kuće sa komšijom, koja im je ponudila da ih odvede u bezbednije područje u centru Hersona.
Ljudmila u suzama kaže da je ostavila kokoške, psa i mačku jer nije bilo načina da ih ponese.
Njen muž je invalid, a par nema auto. Stoga ne bi mogli sami da odu.
Pogledajte video:
Pavlo, još jedan stanovnik Hersona, rekao je da u gradu nema panike, ali su ujutru svi počeli da prave zalihe vode.
Obišao je nekoliko okruga Hersona i kaže da je grad uglavnom nastavio uobičajeni život.
Radnje i pijace su bile otvorene.
Najveći deo grada se nalazi na visokoj desnoj obali reke Dnjepar (na severu ili zapadu).
Najviše su pogođena niska područja uz reku.
Poplavljena su i sela u predgrađima, koja se nalaze na ušću pritoka Dnjepra.
Pavlo je rekao da je policija postavila patrole u poplavljenim područjima Hersona.
Proveravaju se automobili, očigledno da bi se sprečila pljačka napuštenih kuća.
Na ovim mestima voda je u pojedinim predelima porasla i do 3,5 metara, preneo je on.
Kuće blizu reke potpuno su pod vodom.
Ljudi su napuštali ove prostore, neki sami, drugi autobusima za evakuaciju koje su organizovale vlasti.
Ljudi iz potpuno ili delimično poplavljenih sela voze se autobusima do Hersona, pa do Nikolajeva, a odatle u Hmeljnicki, Odesu, Kropivnjicki i Kijev.
Najviše je poplavljena leva obala (na jugu ili istoku), koju su zauzeli Rusi.
U letnjikovcima duž Dnjepra voda se je na nekim mestima došla iznad prozora.
Prema Pavlovim rečima, glavna reakcija ljudi na probijanje brane je gnev i psovke na Ruse.
Ljudi su se tokom rata navikli na bilo šta, jednostavno ih je nemoguće uplašiti, a ono što se desilo samo pojačava gorčinu prema okupatoru“, rekao je on.
„Oni (Rusi) moraju biti proterani sa naše zemlje. Nema druge opcije“, dodao je on.
Slično mišljenje izneli su i drugi stanovnici Hersona sa kojima je BBC uspeo da stupi u kontakt.
Rekli su da je Rusija „izvela još jedan teroristički napad“ i da Rusi „žele da udave grad“, prenosi BBC ukrajinski servis.
Nova Kahovka
Probijanjem brane najviše je pogođen grad Nova Kahovka.
Već ujutru na društvenim mrežama počele su da se pojavljuju fotografije poplavljenih ulica.
Ruske vlasti koje su u toj oblasti prvobitno su negirale incident i izjavile da stanovništvo nije potrebno evakuisati.
„Nema informacija, ljudi ne znaju šta da očekuju, voda stiže, nalazi se na centralnoj gradskoj aveniji“, rekao je za BBC novinar i bivši stanovnik Nove Kahovke Sergej Baturin.
Kasnije, kada je grad bio skoro potpuno poplavljen, okupaciona uprava je najavila da počinje evakuaciju.
Čamci za spasavanje na ulicama Hersona
Džejms Voterhaus, Herson
U nekim delovima Hersona, vide sa samo krovovi kuća koji izviruju iznad površine braonkaste vode.
Dok se približavamo obali u Hersonu, shvatamo da, zapravo, reka Dnjepar dolazi ka nama.
Sa desne strane vidim krov kamiona.
Povremeno uočavam male spasilačke čance koji se kreću ulicama i vade ljude iz njihovih domova.
Upoznali smo Viktoriju, zabrinutu za njene komšije koji su živeli u delu koji sada izgleda kao potopljeni horizont.
Ali i ona, i lokalne vlasti strahuju da bi nivoi vode mogli još da porastu.
Tokom moje prethodne posete Hersonu krajem prošle godine, delovalo je da postoji optimizam pošto se grad iščupao iz kandži ruske okupacije.
I taj optimizam je ostao uprkos svakodnevnom granatarinju koje ni sada ne prestaje.
Ipak, slušajući Viktoriju i njene prijatelje, primećujem da je moral opao. Ljudima je dosta.
Maksim, Ukrajinac koji živi blizu brane, u telefonskom razgovoru za Emitersku mrežu Evropske unije (EVN), okrivio je Rusiju za eksploziju.
„Rusija je počinila teroristički akt. Ne treba da paničimo, već a sačekamo odluke i preporuke naših vlasti“, naveo je on.
Navodi da se on ne evakuiše, uz objašnjenje da, ako je preživeo okupaciju, preživeće i pucanje brane.
Drugi meštanin, Mihail Andrejevič, zapitao se gde će da ide ako pristane na evakuaciju.
„Ćerka mi je u Engleskoj, gde ja da idem“.
Treći stanovnik Nove Kahovke, Andrej, tvrdi da „Rusija želi da potopi grad“.
Životinje
Voda nemilosrdno donosi smrt i uništenje ne samo ljudima, već i životinjama.
„Uvek je veoma malo vremena za spasavanje životinja iz vode“, kaže Aleksandar Todorčuk, šef nevladine organizacije UAnimals koja se bavi spasavanjem životinja tokom rata.
Nekoliko timova organizacije već radi u pogođenim oblastima Hersona i regiona.
Spasioci organizacije uzimaju životinje iz skloništa i malih privatnih zooloških vrtova, kao i sve životinje na koje naiđu, rekao je Todorčuk.
Njihova vozila su opremljena za evakuaciju domaćih i divljih životinja.
Tokom rata, ova organizacija je odvela čitave populacije zooloških vrtova na sigurno.
Ujutro su se na internetu pojavile informacije da su sve životinje u zoološkom vrtu Kazkova Dibrova u Novoj Kahovki udavile.
UAnimals u početku to nije mogla potvrditi jer uprava zoološkog vrta još nije kontaktirana.
Kasnije je kompanija na Fejsbuk stranici objavila da je zoološki vrt potpuno poplavljen i da su samo labudovi i patke uspeli da pobegnu.
Pogledajte video:
Prema rečima Todorčuka, moguće je da je u zoni katastrofe uginulo mnogo životinja.
Nisu sve životinje sposobne da plivaju i ljudi možda nisu imali dovonjno vremena da ih odvežu ili puste iz njihovih ograđenih prostora.
„Ovo je ogroman ekološki zločin, ekocid, koji uništava ekosistem i ugrožava živote i ljudi i životinja“, naglasio je čelnik fondacije.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
