Rusija i Ukrajina: Evropska diplomatska ofanziva u Kini, podele u NATO oko prijema Ukrajine, piše Fajnešel tajms

Dok se u Ukrajini nastavljaju sukobi, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Kini pokušavaju da privole Sija Đinpinga da utiče na Rusiju da prekine rat.

„Znam da mogu da računam na vas da ćete urazumiti Rusiju“, rekao je Makron šefu kineske države u glavnom gradu Kine.

Više o ovoj poseti pročitajte ovde.

Đinping je tokom sastanka sa Der Lajen rekao da je Kina spremna da unapredi strateško međusobno poverenje sa EU, a ona je rekla da je upozorila kineskog lidera da bi bilo kakva isporuka oružja Rusiji „značajno štetila“ odnosima.

Poseta francuskog predsednika i evropske komesarke usledila je nakon nedavnog susreta Sija Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi i nekoliko nedelja pošto je Kina iznela mirovni plan od 12 tačaka.

U najnovijem ruskom napadu na selo Zmijevsko u Hersonskoj oblasti četiri osobe su ranjene.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Ko je Ruskinja Marija Lvova-Belova optužena za ratne zločine
• „Mašina za mlevenje mesa“: Surova stvarnost mobilisanih ruskih regruta na frontu

Više od 50 zemalja objavilo je zajedničko saopštenje kao odgovor na govor Marije Lvove-Belove, ruskog ombudsmana za prava deteta u Savetu bezbednosti UN, za kojom je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje zbog optužbi za otmicu ukrajinske dece.

U saopštenju se navodi da nikakve ruske dezinformacije neće pomoći da se negira istina i izbegne odgovornost.

Dan 407.

• Francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarali u Pekingu sa Sijem Đinpingom o zaustavljanju rata
• Poljska šalje Ukrajini oklopne transportere i minobacače
• Podele u NATO oko prijema Ukrajine u vojnu alijansu, piše Fajnenešl tajms
• Antiratna aktivistkinja optužena u Moskvi za terorizam zbog umešanosti u ubistvo blogera bliskom Kremlju – više pročitajte ovde
• Prema podacima Posmatračke misije UN za ljudska prava, u Ukrajini su zabeležene 133 žrtve seksualnog nasilja, među kojima 85 muškaraca, 45 žena i tri devojčice
• Više od 500 dece stradalo je u Ukrajini od februara 2022, podaci su UNICEF-a

„Rusi pokušavaju da ostvare punu kontrolu nad Bahmutom“

Ukrajinski generalštab u izveštaju objavljenom u četvrtak uveče indirektno priznaje da je veći deo Bahmuta pod ruskom kontrolom.

„U pravcu Bahmuta, neprijatelj nastavlja da vodi ofanzivne operacije, pokušavajući da preuzme punu kontrolu nad gradom ovim gradom, nastavljaju se žestoke borbe“, navodi se u izveštaju.

Američki institut za proučavanje rata je na osnovu geolociranih snimaka i poruka sa obe strane, 28. marta procenio da je ruska plaćenička grupa Vagner verovatno zauzela oko 65 odsto Bahmutove teritorije.

Rusi tvrde da beleže nove napretke.

Jevgenij Prigožin je 2. aprila objavio snimak, gde stoji sa zastavom, kako tvrdi, na ruševinama upravne zgrade Bahmuta.

Prema izveštaju, Rusi nastavljaju da napadaju i severozapadno i zapadno od Bahmuta, pokušavajući da zatvore obruč.

Šef Vagnera je 6. aprila rekao da ukrajinske snage ne napuštaju grad Bahmut i da se borbe nastavljaju u zapadnom delu grada.

„Mora se jasno reći da neprijatelj nikuda ne ide“, rekao je Prigožin na Telegram kanalu, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da postoje izgledi za moguće povlačenje ukrajinske vojske iz grada, rekavši da će Kijev doneti „odgovarajuće“ odluke ako njegove snage u gradu budu u riziku od opkoljavanja.

Ruske vojnike koji odbijaju naređenja osuđuju na ztvorske kazne, piše list Komersant

Ruski vojnici koji su odbili da izvrše naređenja, osuđeni su na tri godine zatvora, piše list Komersant.

Isti izvor navodi da su Jurij Degtjarjov i Aleksej Selivanov osuđeni zbog odbijanja da ispoštuju naređenje komandanta da učestvuju u neprijateljstvima u okviru „specijalne vojne operacije“, kako Kremlj naziva rat u Ukrajini.

Odbrana je tražila ublažavanje kazne zbog priznanja krivice i spremnosti za povratak u ratno područje, ali je apelacioni sud odbio da izmeni kaznu, piše Komersant.

U novembru, kada je snimak objavljen, aktivisti za ljudska prava su sugerisali da je ovo prvi slučaj od početka rata protiv mobilisanih po novom delu Krivičnog zakona Rusije.

Za nepoštovanje naređenja „tokom vanrednog stanja, u ratu ili u uslovima oružanog sukoba ili borbenih dejstava“ ili za „odbijanje da učestvuje u vojnim ili borbenim operacijama“, vojna lica se upućuju u zatvor na period od dva do tri godine po novim zakonima.

Ako su odbijanja bila grupna, a takođe su prouzrokovala značajnu štetu interesima službe ili ozbiljne posledice, za ovo se može dobiti od tri do 10 godina zatvora.

Švedsko tužilaštvo: Još se ne zna ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni toka

Švedsko tužilaštvo je saopštilo da je još nejasno ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

„Radimo bezuslovno i prevrćemo svaki kamen i ništa ne prepuštamo slučaju“, naveo je tužilac Mats Lungkvist u saopštenju.

„Nadamo se da ćemo moći da potvrdimo ko je počinio ovaj zločin, ali treba napomenuti da će to verovatno biti teško s obzirom na okolnosti“, dodaje se u saopštenju Lungkvista.

Podele u NATO oko prijema Ukrajine – Fajnenšel tajms

SAD, Nemačka i Mađarska se opiru pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO na julskom samitu vojne alijanse, što odražava podele na Zapadu oko posleratnog statusa Kijeva.

Pozivajući se na četiri neimenovane diplomate koji učestvuju u razgovorima, Fajnenšel tajms piše da ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO aktivno raspravljaju u Briselu o tome šta tačno treba ponuditi Ukrajini.

Sve zemlje članice alijanse saglasne su da se o članstvu Ukrajine u NATO-u ne može ozbiljno razgovarati dok je zemlja u ratu.

Ali dvoje ljudi koji su prisustvovali ovonedeljnim sastancima rekli su za list da postoji sve veća podrška da se Ukrajini ponudi „politički put“ ka članstvu na samitu u Viljnusu koji bi ojačao veze NATO-a i Kijeva.

Međutim, prema ovim izvorima, Amerika, kao i Nemačka i Mađarska, protive se ovom predlogu.

Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza Kijeva sa alijansom tokom rata moglo da igra u Putinovom narativu o borbi Rusije i NATO-a i da eskalira sukob, između ostalog i potencijalno raspoređivanje nuklearnog oružja.

Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da se usredsrede na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini kako bi joj pomogli da se odupre i na kraju odbije rusku agresiju.

Američki zvaničnici kažu da bi glavni prioritet na samitu u Vilnjusu trebalo da bude praktična pomoć Ukrajini, kao što je municija, a razgovori o mogućim posleratnim političkim odnosima samo umanjuju taj cilj.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]