Ministri finansija G20 nisu uspeli da se dogovore oko konačnog saopštenja u kojem se osuđuje rat koji je Moskva pre više od godinu dana pokrenula u Ukrajini, dok su zvaničnici Evropske unije uveli deseti paket sankcija prema Rusiji.

Novi paket sankcija EU pozdravio je predsednik Ukrajini Vladimir Zelenski.

„Postoje snažni novi sankcioni koraci – protiv vojne industrije, javnog sektora terorističke države, protiv propagandista koji su udavili rusko društvo u lažima, oni pokušavaju da sopstvene laži prošire na ceo svet“, rekao je Zelenski u video obraćanju u subotu uveče.

Ukrajinske diplomate nameravaju da traže proširenje zapadnih sankcija, posebno protiv Rosatoma, koji upravlja okupiranom nuklearnom elektranom Zaporožje, dodao je ukrajinski predsednik.

U mapi napredovanja ruskih trupa jugoistočno od Vugledara, koju su britanski obaveštajci objavili u dnevnom izveštaju, vidi se koncentrisani gubitak ruske opreme u Ugledarskom delu Donjecke oblasti.

U Litvaniji je tokom četvoronedeljnog teletona prikupljeno 14 miliona evra za radare za Ukrajinu, dok su u subotu u brojnim zemljama održani skupovi solidarnosti sa ukrajinskim narodom.

Sjedinjene Američke Države su uverene da Kina razmatra slanje oružja Rusiji, ali obaveštajni podaci sugerišu da Peking tek treba da donese konačnu odluku, rekao je CBS njuz.

Kina je ranije ove nedelje predstavila mirovni dokument od 12 tačaka, pozivajući zaraćene strane za pregovarački sto.

Pre godinu i jedan dan, Rusija je započela invaziju u punom obimu na susednu Ukrajinu, što je izazvalo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.

Od tada su desetine hiljada ljudi poginule, čitavi gradovi su uništeni i milioni su pobegli iz zemlje.

Više o tome čitajte ovde.

vasington — U subotu su širom sveta održani skupovi podrške Ukrajini

Ukrajina: „Naših 10 velikih pobeda u godini rata“

Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je listu 10 najvećih pobeda Oružanih snaga i građana u prvoj godini rata.

Prema ukrajinskoj vojnoj komandi, na tom spisku su između ostalog:

uspešna odbrana Kijeva, Černigova, Sumija i Harkova u februaru-aprilu 2022.
masovni otpor civila ruskoj vojsci na teritorijama koje je Moskva privremeno okupirala
povlačenje ruskih trupa iz Kijevske, Černigovske i Sumske oblasti u martu-aprilu 2022.
uništenje vodećeg broda ruske Crnomorske flote, raketne krstarice „Moskva“ – u aprilu 2022. (o tome pročitajte ovde)
izbacivanje ruskih jedinica sa Zmijskog ostrva u Crnom moru – jun 2022 (više o tome pročitajte ovde)

Dan 368.

Više od 8.000 civila poginulo u Ukrajini od početka rata – Ujedinjene nacije
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
Ministri finansija G20 nisu uspeli da se dogovore oko konačnog saopštenja u kojem se osuđuje rat koji je Moskva pokrenula u Ukrajini
Evropska unija usvojila desti paket sankcija
Rusija verovatno ostaje bez borbenih dronova iranskih Šahed, kaže britanska odbrambena obaveštajna agencija
U Litvaniji je tokom četvoronedeljnog teletona prikupljeno 14 miliona evra za radare za Ukrajinu
U Londonu je u subotu održan marš solidarnosti sa Ukrajinom, u mnogim zemljama sveta održane razne antiratne akcije
Ukrajinske vojne vlasti tvrde da je od početka rata Rusija izgubila oko 143.000 vojnika

odnos vojne moći Ukrajine i Rusije pre rata

Ministri finansija G20 odbacili konačnu izjavu o ratu u Ukrajini

Ministri finansija 20 najvećih ekonomija sveta nisu uspeli da se dogovore oko konačnog saopštenja posle razgovora u Indiji zbog neslaganja oko rata u Ukrajini.

Rusija i Kina su na pregovorima odbile da osude rat koji je započela Moskva.

Na prethodnim sastancima, članice G20 takođe nisu uspele da postignu konsenzus o ratu.

Posle sastanka nije bilo izjava.

Indija, koja je bila domaćin sastanka, objavila je samo „sažetak predsedavajućeg“, uz napomenu da je na dvodnevnom sastanku bilo „različitih procena situacije i sankcija“.

U belešci uz rezime navodi se da su dva paragrafa o ratu, za koje se kaže da su adaptirani iz deklaracije lidera G20 na Baliju u novembru 2022, „složile sve zemlje članice osim Rusije i Kine“.

G7, koja obuhvata sedam najvećih ekonomija sveta, usvojila je dan ranije saopštenje u kojem nedvosmisleno osuđuje rusku agresiju i zahteva povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.

Zelenski o sankcijama Evropske unije

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, pozdravio je novi paket sankcija EU protiv Rusije.

„Postoje snažni novi sankcioni koraci – protiv vojne industrije, javnog sektora terorističke države, protiv propagandista koji su udavili rusko društvo u lažima, oni pokušavaju da svoje laži prošire na ceo svet“, dodao je Zelenski.

Ukrajinske diplomate nameravaju da traže proširenje zapadnih sankcija, posebno protiv Rosatoma, koji upravlja okupiranom nuklearnom elektranom Zaporožje, dodao je ukrajinski predsednik.

Deseti paket sankcija, koji je Evropska unija zvanično usvojila u subotu, pogodio je više od 120 pravnih i fizičkih lica, a takođe je proširio listu robe dozvoljene za izvoz iz Rusije.

Na listi je 96 organizacija povezanih sa izvozom robe dvostruke namene.

Ograničenja se odnose na izvoz osnovnih tehnologija i industrijskih dobara: elektronike, vozila i rezervnih delova, građevinskih proizvoda, koji se mogu slati za potrebe ruske vojske.

Pod sankcije je po prvi put potpalo sedam iranskih proizvođača dronova, koje je Rusija koristila u vojnim operacijama u Ukrajini.

Na listi su i tri ruske banke, čija će imovina u Evropi biti zamrznuta, biće im zabranjeno i da daju sredstva i ekonomske resurse. O kojim bankama je reč, u saopštenju se ne precizira.

Brisel je uveo zabranu obezbeđivanja kapaciteta za skladištenje gasa za Ruse, čineći izuzetak za LNG infrastrukturu. Ove mere će pomoći u zaštiti bezbednosti snabdevanja EU gasom i izbegavanju manipulacije ruskim tržištem, navodi se u saopštenju.

EU će nastaviti da povećava pritisak na Rusiju i nastaviće to da čini sve dok Ukrajina ne bude oslobođena „brutalne ruske agresije“, navodi se u saopštenju.

večernja moitva u pragu — Večernja molitva za Ukrajinu održana je u subotu u Pragu, glavnom gradu Češke

Belorusija između Rusije i Kine

Poseta predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka Kini verovatno ima cilj da pomogne Rusiji i Kini da zaobiđu zapadne sankcije, smatraju stručnjaci Američkog instituta za proučavanje rata.

U najnovijem izveštaju Instituta navodi se da planovi za zaključivanje kinesko-beloruskih sporazuma o trgovini, investicijama i velikim zajedničkim projektima mogu biti direktno povezani sa verovatnim snabdevanjem Pekinga oružjem Rusiji.

Lukašenkova najava planirane posete poklapa se sa izveštajima CNN-a i Vašington posta da, prema rečima američkih zvaničnika, Kina ozbiljno razmatra prodaju borbenih dronova, oružja i artiljerijskih granata od 122 mm i 152 mm Rusiji. izveštaj.

„Verovatno su ruski i kineski zvaničnici razvili plan za isporuku bespilotnih letelica Rusiji koristeći lažne otpremne dokumente kako bi izbegli međunarodne sankcije. Kina može pokušati da iskoristi sporazume sa Belorusijom da sakrije kršenje režima sankcija“, navodi ISV.

SAD su uverene da Kina razmatra slanje oružja Rusiji, ali obaveštajni podaci sugerišu da Peking tek treba da donese konačnu odluku, rekao je CBS njuz direktor CIA-e Vilijam Berns.

Kina je pozvala na nastavak mirovnih pregovora kako bi se okončao rat u Ukrajini, pošto se i dalje predstavlja kao neutralna strana u sukobu.

U dokumentu od 12 tačaka, Peking je naglasio protivljenje upotrebi nuklearnog oružja.

U prvoj tački se poziva na poštovanje suvereniteta svih država.

Peking poziva i da se napusti „hladnoratovski mentalitet“ tako što će ukinuti „sve jednostrane sankcije koje nije odobrio Savet bezbednosti UN“.

U dokumentu se između ostalog traži i da se odmah prekinu neprijateljstva, da počne rešavanje velike humanitarne krize, kao i da se zaštite sva nukelarna postrojenja.

Amerika i njeni saveznici kritikuju Kinu što odbija da osudi rusku invaziju.

Ukrajina spremna za prolećnu kontraofanzivu

Ukrajinska vojska će ovog proleća biti spremna za novu kontraofanzivu. Ovo mišljenje je izneo zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Vadim Skibicki, a prenosi nemački Vestdojče Algemajne Cajtung.

On je napomenuo da će konkretan momenat početka kontraofanzive zavisiti od niza faktora, uključujući snabdevanje zapadnim oružjem.

Jedan od glavnih strateških ciljeva nove kontraofanzive biće pokušaj „da se zabije klin u ruski front na jugu – između Krima i ruskog kopna“, rekao je Skibicki.

Godinu dana od početka invazije, žestoke borbe su koncentrisane na istoku Ukrajine.

Najkrvaviji sukobi su oko grada Bahmuta, navodi ukrajinska vojska.

Žrtve su toliko velike da komandanti obe vojske nazivaju Bahmut „mlinom za meso“.

Ruske snage i plaćenici grupe Vagner već nedeljama pokušavaju da opkole grad.

Malo po malo, Rusi pobeđuju u Bahmutu

Mnogi analitičari kažu da je bitka za Bahmut deo ruske prolećne ofanzive koja je već u toku.

Majkl Kofman iz američkog Centra za pomorsku analizu kaže da je ofanziva počela pre oko tri nedelje.

Do sada su, kaže, ruski uspesi bili „nezadovoljavajući“.

U dnevnom izveštaju britanskih obaveštajaca od nedelje objavljena je mapa napredovanja ruskih trupa jugoistočno od Vugledara.

Ove slike pokazuju koncentrisani gubitak ruske opreme u Ugledarskom delu Donjecke oblasti.

Ova borbena vozila su verovatno bila deo ruske 155. mornaričke pešadijske brigade, koja je bila na čelu nedavnih skupih ofanziva. Marinci se smatraju elitnim u ruskim oružanim snagama, navodi se u izveštaju.

Za razliku od podjednako prestižne vazdušno-desantne pešadije, pomorska pešadija nije bila raspoređena u Ukrajini kao jedna velika formacija.

Umesto toga, pojedinačne jedinice su bile pripojene grupama snaga kojima su dominirale kopnene snage. Tako su marinci dobili neke od najtežih taktičkih zadataka u ratu i pretrpeli su izuzetno teške gubitke.

Navodna pojačana sposobnost brigada marinaca sada je skoro sigurno značajno degradirana jer je bila popunjena neiskusnim mobilisanim osobljem, navodi se u izveštaju.

Postoji realna mogućnost da degradirane jedinice marinaca ponovo budu bačene u nove napade kod Ugledara.

Pogledajte video: