Dok se širom Ukrajine čuju sirene za vazdušni napad, a u granatiranju Hersona nastradala jedna osoba, BBC je uspeo da ustanovi imena 492 mobilisna Rusa koji su poginuli u zoni borbenih dejstava na teritoriji Ukrajine.

Ovi podaci su zasnovani na zajedničkoj studiji koju je sproveo BBC ruski servis u saradnji sa Medijazonom i timom volontera.

Realan broj žrtava među mobilisanima mogao bi biti mnogo veći, jer mnogi izveštaji o poginulim vojnicima u Ukrajini od oktobra ne ukazuju na njihov status.

Zbog toga je ponekad nemoguće razumeti da li je čovek služio kao vojnik po ugovoru, otišao na front kao dobrovoljac ili je bio mobilisan.

Većina mobilisanih, čiji su podaci potvrđeni, umrla je u roku od mesec dana po dolasku na vojnu komisiju, a prosečna starost umrlih je između 30 i 35 godina.

Prema rečima samih mobilisanih, njihove jedinice i dalje trpe značajne gubitke iz više razloga – intenzivni i precizni artiljerijski napadi iz Ukrajine, loša koordinacija jedinica ruske vojske, problemi u komunikacijama i mapama i nedovoljna obuka.

Dan 303.

Širom Ukrajine čuju sirene za vazdušni napad, granatiranje Hersona
Prva inostrana poseta ukrajinskog predsednika Zelenskog pod početka rata. Pred američkim Kongresom poručio: „Ukrajina se nikada neće predati“
Gubici ruskih oružanih snaga u ratu premašili su 100.000 ljudi, tvrdi ukrajinski generalštab.. To je mnogo više od procena stranih posmatrača.
Putin: Rat u Ukrajini je „rezultat politike trećih zemalja“
U budžetu Sjedinjenih Američkih Država izdvojeno 44.9 milijardi dolara za pomoć Ukrajini
Ukrajina jača bezbednosne snage na granici sa Belorusijom
EU dogovorila ograničenu cenu ruskog gasa
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Fotografije sa ulica različitih gradova Ukrajine

Ovako i dalje izgledaju ulice Gostomela kod Kijeva

Vojnik i dobrovoljac žure da pomognu ženi koja je pala u ulici Bakhmut — Vojnik i dobrovoljac žure da pomognu ženi koja je pala u ulici Bahmutu

Novi zakon o učešću u sabotaži u Rusiji. Zašto je važno?

Savet Federacije usvojio je zakon o kažnjavanju za organizovanje i učešće u sabotaži. Prema novom zakonu, za se ovo može dobiti doživotna kazna zatvora.

Šta ovo znači?

Ukratko, sada je lakše optužiti nekog za sabotažu.

Ranije se pod sabotažom smatrale eksplozije, paljevine ili druge radnje koje uništavaju preduzeća, transport i druge strateške objekte.

Sada se u Krivični zakonik dodaju tri nova člana:

– Obuka za izvođenje subverzivnih aktivnosti. Takvoj obuci mogu se pripisati različiti kursevi, od časova u streljani do treninga o psihičkoj stabilnosti

– Još nije jasno da li će grupe ili četovi na društvenim mrežama biti prepoznati kao sabotažna zajednica.

Zelenski u američkom Kongresu

Zelenski je dočekan uz ovacije u prepunoj sali u kojoj su bili senatori i konresmeni, odnosno delegati Predstavničkog doma.

Zasedanje je otvorila Nensi Pelosi, dosadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma.

Zelenski i Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa

Ovo je jedan od poslednjih predsedavanja domom za Pelosi pre nego što republikanci 3. januara preuzmu većinu u Zastupničkom domu.

Republikanci su upozorili da neće ispisivati blanko čekove za Ukrajinu.

Ali Zelenski, koji je putovao avionom američkog vazduhoplovstva iz poljskog grada Žešova, rekao je da „bez obzira na promene u Kongresu“, veruje da podrška njegovoj zemlji neće izostati.

Napomenuo je da je Ukrajini potrebno više oružja.

„Imamo artiljeriju i hvala na tome“,

„Da li je dovoljno? Iskreno, ne baš“,

„Da bi se ruska vojska potpuno povukla, potrebno je još topova i granata“, dodao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je Kongresu poklonio borbenu zastavu koju su potpisali branioci Bahmuta, grada na frontu na istoku Ukrajine koji je posetio uoči putovanja u Vašington.

Zelenski i šef protokola — Vladimir Zelenski i Rufus Gilford, šef protokola Bele kuće posle sletanja

Zelenski i Bajden — Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, i njegov američki kolega DžO Bajden

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje

Pavel Aksjonov, BBC dopisnik

„Reči portparolke Bele kuće o „nepokolebljivoj spremnosti Sjedinjenih Država da podržavaju Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno“ treba da budu veoma dragocene.

Ovo je važna moralna podrška. Međutim, u materijalnom svetu sve je mnogo komplikovanije.

Koliko će pomoći Ukrajini trebati da bi nastavila da ratuje, može se zamisliti po rečima Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine.

On je u septembru objavio članak u kojem je naveo da je za ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine potrebno stvoriti jednu ili više operativnih grupa, koje bi trebalo da obuhvataju od deset do dvadeset kombinovanih brigada.

U nedavnom intervjuu za časopis Ekonomist, Zalužni je rekao da mu je za izlazak na liniju sukoba 23. februara potrebno 300 tenkova, 600 do 700 borbenih vozila pešadije, 500 haubica, granate, rakete, rezervni delovi za popravku naoružanja i opreme, tople uniforme, raznovrsna medicinska nega, obuka vojnog osoblja i još mnogo toga.

Ukrajina dobija veliku vojnu pomoć od Sjedinjenih Država, ali mnogo od onoga o čemu ukrajinska vojska i političari stalno pričaju nije im isporučeno.

Sa administrativne tačke gledišta, američka vojna pomoć Ukrajini se pruža na tri načina – po naredbi predsednika, a druga dva programa se bave porudžbinama oružja od dobavljača sa dugim rokom isporuke.

Kako je rat u Ukrajini promenio svet

Britanski list Sandej tajms objavio je analitičku recenziju urednika Pitera Konradija „20 primera kako je rat u Ukrajini promenio naš svet“.

Autor piše da je rat:

Oslabio Putina i Rusiju (autor smatra da je pre 24. februara Putinova pozicija delovala snažno, ali mu, kako navodi, katastrofalni rat nije ostavio šansu da se adekvatno izvuče iz situacije i potkopao je njegov uticaj u mnogim oblastima);
Oživeo strah od nuklearnog rata;
Skrenuo je pažnju na Tajvan (delovanje Rusije nametnulo je pitanje kakvi bi mogli biti koraci Kine u odnosu na pobunjeno ostrvo – da li je invazija postala verovatnija, ili će, naprotiv, zvanični Peking sada razmisliti sto puta?);
Doveo do povećanja inflacije i broja štrajkova u Evropi (zbog rasta cena energije i uopšte troškova života);
Primorao više od 14 miliona Ukrajinaca da napusti svoje domove;
Stvorena je nova ruska dijaspora (u poslednjih 10 meseci Rusiju je napustilo više ljudi nego posle revolucije 1917.);
Pojačani strahovi da će glad početi u Africi (zbog blokade izvoza žitarica iz Ukrajine tokom prvih pet meseci rata);
Doveo do izolacije ruske ekonomije (list piše o zapadnim sankcijama, zbog kojih bi ruska privreda ove godine mogla da bude u padu za 4,5 odsto);Značajno je otežao dobijanje informacija o tome šta se dešava u Rusiji (mnogi strani novinari bili su primorani da napuste zemlju, a nezavisna ruska štampa je ućutkana);
Naterao nas da više razmišljamo o „zelenim“ tehnologijama i nuklearnoj energiji (kako piše autor, to je rezultat povećanja cene energenata);
Ojačao NATO (list ukazuje na veće jedinstvo zapadne vojne alijanse posle ruske invazije na Ukrajinu i budući ulazak Švedske i Finske u taj savez);
Dao nam je predstavu o tome kakvi će biti ratovi budućnosti (S jedne strane, ovaj rat je pokazao značaj savremenih tehnologija kao što su satelitski internet i dronovi, s druge strane, ispostavilo se da je iznenađujuće staromodan sa rovovskim ratovanjem i artiljerijskim dvobojima);
Pokazao važnost harizmatičnog lidera (britanski list piše kaže da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski postao jedan od vodećih svetskih lidera i uspeo da pridobije podršku drugih država, a Ukrajinci pobeđuju u propagandnom ratu na društvenim mrežama);
Ukinuo vojni tabu u Nemačkoj (autor podseća da je rat pokazao koliko je jeftina energija iz Rusije važna za privredni rast Nemačke i primorao je kancelara Olafa Šolca da najavi radikalno povećanje nemačkog vojnog budžeta);
To je donelo neverovatnu korist proizvođačima oružja (prema listu, najveću korist imali su američki i evropski proizvođači, pošto je rat pokazao značajnu prednost zapadnog oružja u odnosu na ono proizvedeno u Rusiji);
Ojačao ukrajinski nacionalni identitet
Narušio veze Rusije sa drugim zemljama sveta u oblasti sporta, nauke i umetnosti;
Stvorio pretnju hladnog rata na Arktiku (list navodi da je rat doveo do narušavanja saradnje Rusije i njenih suseda u arktičkom regionu, što je preplavljeno posledicama po ekologiju regiona i starosedelačke narode koji tamo žive);
Produženo je putovanje avionima (zbog zatvaranja ruskog vazdušnog prostora za zapadne aviokompanije. Na primer, pre rata, let od Londona do Tokija je trajao 12 sati, a sada skoro 14);
Fudbalski klub Čelsi iz Londona dobio je novog vlasnika (bivši vlasnik, ruski bogataš jevrejskog porekla Roman Abramovič bio je primoran da proda klub u maju za blizu pet milijardi evra).