Rusija i Ukrajina: Hapšenja u Rusiji zbog napada na most na Krimu, nove eksplozije odjekuju širom Ukrajine

Dok ruska vojska nastavlja da ukrajinske gradove Kijev, Herson, Zaporožje i Nikopolj, Federalna služba bezbednosti saopštila je da je privela osam ljudi u vezi sa napadom na most na Krimu.

Petorica privedenih su ruski državljani, a preostala trojca ima pasoše Ukrajine i Jermenije.

Kao glavnog organizatora napada na most na Krimu FSB je označio Kirila Budanova, načelnika Obaveštajne uprave ukrajinskog ministarstva odbrane.

Ugo Bačega, BBC reporter iz Kijeva, rekao je da je u Hersonu u sredu ujutru odjeknulo pet ekpslozija i da je aktiviran sistem PVO zaštite u tom gradu.

Još nije poznato šta je moglo da bude uzrok eksplozija.

Džozef Bajden, predsednik Amerike, rekao je u intervju za televiziju CNN da ne veruje da bi prvi čovek Rusije, Vladimir Putin, rizikovao da upotrebi nuklearno oružje.

„Ne mislim da će to učiniti. Mislim da je neodgovorno pričati o tome, da svetski lider jedne od najvećih sila na svetu kaže da može da upotrebi taktičko nuklaerno oružje u Ukrajini“, rekao je Bajden.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Ko u Rusiji likuje zbog baražne paljbe po Ukrajini posle neuspeha na frontu
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekao je da je Moskva otvorena za razgovore sa Zapadom o ratu u Ukrajini, ali da još nije dobila nijedan ozbiljan predlog za pregovore.

Izjava Lavrova o spremnosti na pregovore došla je pošto je Moskva pretrpela više neuspeha na frontu u septembru, navodi agencija Rojters.

Lavrov je negirao tvrdnje Bele kuće i portparol Džona Kirbija da je Amerika otvorena za razgovore, ali da ih Rusija odbija.

„To je laž“, rekao je Lavrov.

„Nismo dobili nijednu ozbiljnu ponudu za uspostavljanje kontakta“.

Rekao je i da Rusija ne bi odbacila mogućnost sastanak predsednika dve države, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena sredinom novembra na samitu Grupe 20 u Indoneziji.

Dan 231.

• U ruskim raketnim napadima u ponedeljak, poginulo 19 ljudi, a ranjeno 52, saopštile su ukrajinske vlasti
• Ruska vojska ispalila više od 83 projektila u ponedeljak na gradove širom Ukrajine, tvrdi Kijev
• Putin izjavio da su ruski udari na Ukrajinu odmazda za subotnju eksploziju na mostu na Krimu. On je okrivio Kijev za eksploziju na mostu i zapretio novim udarima kao odgovor na, kako je rekao, „terorističke napade“
• Broj poginulih u eksploziji na mostu na Krimu porastao je na četiri, javljaju ruski državni mediji
• Lideri sedam najrazvijenijih zemalja osudili najnovije ruske napade i poručili da će pozvati Putina na odgovornost
• Nema naznaka da će Rusija iskoristiti nuklearno oružje, kažu šefovi britanske obaveštajne službe i NATO-a
• Ukrajinska državna kompanija za nuklearnu energiju Energoatom saopštila je da su ruske snage „kidnapovale“ zamenika šefa okupirane nuklearne elektrane Zaporožje
• Beloruske trupe grupišu se sa ruskim trupama na granici
• Ukrajina traži od zemalja G7 još protivvazdušnih sistema
• Zelenski tvrdi da je Rusija poručila od Irana još 2.400 kamikaza dronova
• U Kijevu srušena najstarija bista ruskog pesnika Puškina

Lideri G7 tražiće odgovornost od Putina za raketne udare

Lideri G7 najoštrije su osudili najnovije ruske raketne napade na Ukrajinu i poručili da će pozvati na odgovornost ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Neselektivni napadi na nedužno civilno stanovništvo predstavljaju ratni zločin“, saopštili su lideri sedam najrazvijenih država u zajedničkoj izjavi posle današnjeg sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

G7 je osudila i „nedvosmisleno“ odbacila nezakonit pokušaj ruske aneksije okupiranih teritorija u Ukrajini i ponovila da nikada neće priznati ovu „nezakonitu aneksiju ili lažne referendume kojima Rusija to opravdava“.

„Nastavićemo da pružamo finansijsku, humanitarnu, vojnu, diplomatsku i pravnu podršku i čvrsto ćemo stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, dodaje se u zajedničkom saopštenju.

Pogledajte video:

NATO: „Čvrsto smo uz Ukrajinu, Putin gubi ovaj rat“

Na odvojenoj konferenciji za novinare, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će vojni blok čvrsto ostati uz Ukrajinu.

U slučaju da u rusko-ukrajinskom ratu pobedi Vladimir Putin, to bio poraz ne samo za Ukrajinu već „za sve nas“ i da bi to „otvorilo put ka daljoj ruskoj agresiji“.

„Ukrajina se nalazi u dobrom momentumu i ima mogućnost da napravi značajan napredak. Rusija pribegava užasnim napadima na civile i ključne infrastrukture objekte.

„Putin doživljava neuspeh u Ukrajini. Jučerašnji raketni napad na Ukrajinu i njegovi nedavni potezi predstavljaju najveću eskalaciju sukoba od početka rata. To je znak slabosti, pokazatelj da rat ne ide kako je planirao“, rekao je Stoltenberg.

Generalni sekretar NATO-a je istakao da su Putinove nuklearne pretnje opasne i neodgovorne.

„Rusija zna da nuklearni rat ne može da se dobije i da nikada ne sme da se dogodi. Putin je započeo ovaj rat i on mora da ga okonča tako što će se povući sa teritorije Ukrajine“, rekao je on.

Ipak, dodao je da Alijansa pažljivo prati ruske nuklearne snage, ali da nije primetila nikakve značajnije promene.

Poručio je i da bi svaki napad na infrastrukturu kritičnu za NATO izazvao „ujedinjen i odlučan odgovor“.

Stoltenberg je sugerisao da NATO treba da proizvede više oružja, pošto su zalihe ponestale zbog rata.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Bajden upozorava: Od Kubanske krize svet nije bio u većoj opasnosti od nuklearnog sukoba
• Zelenski za BBC: „Rusi se pripremaju za nuklearni rat, svet to mora da spreči“

Ruski napadi širom Ukrajine

U ponedeljak i utorak, ruska vojska izvršila je niz raketnih napada, a na meti su energetski objekti i saobraćajna infrastruktura.

Kao rezultat toga, nekoliko regiona Ukrajine je delimično ostalo bez struje.

Andrej Sadovij, gradonačelnik zapadnog grada Lavova, rekao je da su pogođena elektronska postrojenja i da je grad bez struje i vode.

U razgovoru za BBC, Sadovij nije mogao da odgovori da li Rusija gađa Lavov jer obezbeđuje rutu za snabdevanje oružjem iz Poljske.

Ruski napadi su isprovocirani, tvrdi Kremlj, eksplozijom i oštećenjem mosta na poluostrvu Krim, koji je Moskva anektirala 2014. godine.

Zvanični Kijev nije potvrdio da stoji iza prošlonedeljnog napada na most na Krimu, za šta ga je Putin optužio i potom doneo odluku o baražnoj raketnoj paljbi širom Ukrajine.

Putin je rekao i da je spreman da odobri još „žešće“ napade, dok je Dmitrij Medvedev, zamenik šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, dodao da je „ovo bila prva epizoda, a da će ih biti još“.

Igor Žovka, zamenik šefa kabineta predsednika Zelenskog, tvrdi da su ovakvi napadi smišljeni kako bi uneli paniku među ljude.

Napadi su bili intenzivniji nego ranije i podsetili su na prve dana rata, kaže on za BBC.

Žovka je dodao da nije iznenađen ovakvim napadima Rusija i ocenio da su znak dolaska „veoma teške“ zime.

Odluka Rusije da granatira gradove širom Ukrajine u znak odmazde zbog napada na most na Krimu naišla je na oštru osudu međunarodne zajednice.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteraš opisao je napade „novim neprihvatljivim ratnim eskalacijama“ usled kojih će najviše ispaštati civili.

Evropska unija je istakla da je u pitanju „ratni zločin“, dok je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla da se Rusija „zalaže za teror i brutalnost“.

Džozef Bajden, američki predsednik, rekao je da napadi oslikavaju „potpunu brutalnost“ Putinovog „ilegalnog rata“.

Kina i Indija, koje još nisu osudile rat, pozvale su na deeskalaciju sukoba.

Pogledajte video: Pešak za dlaku izbegao smrt na kijevskom mostu

Šta se dogodilo u ponedeljak?

Ruski projektili pogodili su ciljeve širom Ukrajine tokom jutarnjeg saobraćajnog špica u ponedeljak.

Ukrajinske vlasti navode da je ovo bio jedan od najrazornijih napada od početka rata.

Prvi put posle 26. juna na meti ruskih raketa našao se i glavni grad Kijev.

Osim Kijeva, ruska vojska je u ponedeljak gađala velike gradove poput Lavova, Harkova, Dnjepra, Zaporožja i Kijeva.

Vlasti u Kijevu tvrde da je ruska vojska u ponedeljak ukupno ispalila 83 projektila, a da je 43 oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana.

Ruske rakete pogodile su park u blizini državnog univerziteta u Kijevu, oblast u blizini Centralne železničke stanice i stakleni pešački most u blizini Luke slobode ukrajinskog naroda, popularnog turističkog mesta i vidikovca iznad reke Dnjepar.

„Čule su se tri snažne eksplozije. Bilo je zastrašujuće. Stakla je bilo svuda. Ljudi su padali, plakali i molili se“, kaže Vasil, građevinac koji je u Kijev došao iz Ivano-Frankovska.

Čuo je eksplozije baš kada je izlazio iz voza.

Kaže da je nastala panika i ljudi nisu znali kuda da beže.

Olena i Valerij Badak žive u stanu koji gleda na igralište u parku Ševčenko.

„Bilo je zastrašujuće. U trenu, od parka je ostala samo velika rupa. Bilo je grozno“, kaže Olena.

Njen suprug Valerij kaže da je u tom kraju proveo ceo život.

„Ovde sam išao u školu. Čistio sam park, sadio travu. Ovde je odrastao moj sin, a sada i unuk“.

Priča da je u tom parku uvek bilo mnogo dece.

„Mislim da su hteli da pogode zgradu univerziteta i spomenik Hruševskom. Za nas su to važni simboli, to je bio simboličan napad“, zaključuje Valerij.

Pogledajte snimak udara na most u Kijevu:

Pogledajte fotografije iz Kijeva:

Povratak u skloništa

Ukrajinci su bili primorani da se vrate u podzemna skloništa pošto su se sirene za vazdušni napad oglasile širom zemlje oko osam ujutru.

Državna služba za vanredne situacije je poslala upozorenje na mobilne telefone stanovnika Ukrajine.

„Danas postoji velika verovatnoća raketnih napada na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju.

„Ostanite u skloništima zbog sopstvene bezbednosti. Nemojte ignorisati upozorenja o vazdušnom napadu.“

Dvadeset četiri sata ranije, nekoliko mesta je pogođeno u najgorim ruskim vazdušnim napadima od prvih dana rata.

U Kijevu je prvi put pogođen centar grada, razbijajući zgrade i automobile i delimično oštećeni stakleni pasareni most, turističko obeležje.

Napadi su imali za cilj da poljuljaju osećaj normalnosti koji se osećao ovde iu drugim gradovima daleko od linija fronta.

Ukrajinci su, međutim, odlučni da nastave živote koliko-toliko normalno.

„Ne plašim se“, rekla mi je Natalija, 52-godišnja Kijevljanka za BBC.

„Šta se desi, desiće se.“

Napadi na Kijev – grafika

Trenutak jedne od eksplozija zabeležen je i u uključenju BBC reportera Uga Bačege – pogledajte u videu:

Beloruske trupe na granici

Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije i Putinov saveznik, odobrio je slanje trupa na granicu sa Ukrajinom kao odgovor na navodne pretnje iz Kijeva.

„Moramo da shvatimo šta još treba da uradimo da bismo ojačaia bezbednost naše države, s obzirom na okruženje koje se brzo menja“, rekao je on, a prenela državna novinska agencija Belta.

Lukašenko je rekao i da je preko nezvaničnih kanala obavešten o planiranju operacije „Krimski most 2″ protiv Belorusije.

Ne dajući bilo kakve dokaze, rekao je: „Ukrajina ne samo razmišlja, već planira napade na teritoriju Belorusije“.

Dodao je da Ukrajinu „njeni pokrovitelji guraju da započne rat protiv Belorusije“ i Rusije u isto vreme.

„Videli smo to, znali smo, napravili smo bataljonske taktičke grupe, uvežbali odbranu južne granice, što i sada radimo“, rekao je on.

Lukašenko se poslednjih godina sve više oslanja na rusku ekonomsku, političku i vojnu podršku.

Ruske snage su koristile Belorusiju kao bazu kada je započela invaziju na Ukrajinu u februaru.

Velika ulica u Dnjepru obnovljena tokom noći

Lokalni zvaničnici u Depru, gradu na istoku Ukrajine, tvrde da su preko noći obnovili veliku saobraćajnicu teško oštećenu u ruskom napadu.

Objavili su i dve fotografije na kojima se vidi Kalinova ulica neposredno posle ruskog raketnog udara u ponedeljak i kako ona izgleda nakon velikih radova u utorak.

„Naporno smo radili smo celu noć“, kaže gradonačelnik Dnjepra Boris Filatov.

„Sve ćemo obnoviti. Ali naša mržnja će živeti vekovima“, dodaje on.

Kijevljani iskalili bes na bisti Puškina

Stanovnici Kijeva oborili su sa postamenta najstariji spomenik Aleksandru Puškinu, podignut 1899. godine, na 100. godišnjicu pesnika.

Ukrajinski mediji prenose da je bistu, donetu iz Sankt Peterburga i postavljenu na Trgu Slave, gomila Kijevljana srušila na zemlju.

Na postamentu spomenika ostao je natpis „Za Buka“.

Buk je nadimak poručnika Oružanih snaga Ukrajine Denisa Antipova, koji je poginuo u maju 2022.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]