Obično možete da očekujete da će se u glavnim nedeljnim vestima na ruskoj državnoj televiziji pohvaliti uspesi Kremlja.
Ali izdanje u nedelju otvoreno je retkim priznanjem.
„Na frontovima specijalne operacije, ovo je bila najteža nedelja do sada“, saopštio je voditelj Dmitrij Kiseljev izgledajući ozbiljno.
„Bilo je posebno teško na Harkovskom frontu, gde su posle napada neprijateljskih snaga koje su bile brojčano nadmoćnije od naših, ruske trupe bile primorane da napuste gradove koje su prethodno oslobodile.“
Umesto „oslobodile“, čitajte „zauzele“.
Moskva je okupirala te oblasti pre više meseci, ali posle munjevite kontraofanzive ukrajinske vojske, ruska vojska je izgubila značajan deo teritorije u severoistočnoj Ukrajini.
- Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
- Podignute zastave i napuštene pozicije – ukrajinska kontraofanziva u fotografijama
- Putinova poruka Zapadu: Sankcije uništavaju Evropu, a siromašni ostaju bez žita
Ipak, ruski državni mediji i dalje sve predstavljaju u lepšem svetlu.
Zvanično, ono što se desilo u Harkovskoj oblasti ne naziva se „povlačenjem“.
„Ruski ministar odbrane odbacio je glasine da su ruske trupe pobegle osramoćene iz Balaklije, Kupjanska i Izjuma.
„Oni nisu pobegli. To je bilo unapred planirano pregrupisavanje“, tvrdilo je poslednje izdanje vladinog lista Rosiskaja gazeta.
U tabloidu Moskovski Komsomolec, vojni analitičar imao je drugačiji pogled na stvar.
„Već je jasno da smo potcenili neprijatelja. Ruskim snagama trebalo je previše vremena da reaguju i došlo je do kolapsa…
„Kao posledica toga, pretrpeli smo poraz i pokušali da umanjimo gubitke povlačenjem trupa da ne bi bile opkoljene“, napisao je on.
Ovaj „poraz“ izazvao je bes na proruskim kanalima na društvenim mrežama i među „patriotskim“ ruskim blogerima, koji su optužili vlastitu vojsku za greške.
Baš kao i moćni čečenski lider Ramzan Kadirov.
„Ako se danas ili sutra ne uvedu promene u strategiji“, upozorio je Kadirov, „biću primoran da razgovaram sa liderima ministarstva odbrane i liderstvom zemlje kako bih im objasnio pravo stanje stvari na terenu. Ovo je veoma zanimljiva situacija. Zapanjujuća je.“
Prošlo je više od šest meseci otkako je Vladimir Putin izdao naređenje za potpunu invaziju na Ukrajinu.
U danima koji su usledili, sećam se da su ruski političari, komentatori i analitičari na televiziji predviđali da će se ono što Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“ okončati u roku od nekoliko dana; da će ukrajinski narod dočekati ruske trupe kao oslobodioce i da će se ukrajinska vlada srušiti kao kula od karata.
To se nije desilo.
Umesto toga, više od šest meseci kasnije, ruska vojska je počela da gubi položaje.
I zato evo ključnog pitanja: hoće li ovo ostaviti političke posledice po Vladimira Putina?
Na kraju krajeva, više od 20 godina Putin je među ruskom elitom uživao reputaciju pobednika; da uvek uspeva da se izvuče iz najtešnjih škripaca; ukratko, da je nepobediv.
Često sam ga doživljavao kao rusku verziju slavnog Harija Hudinija, koji je uspevao da se iskobelja iz nemogućih situacija.
U kakve god da su ga čvorove ili lance vezali, Putin je uvek uspevao da se izbavi.
To se promenilo 24. februara.
Poslednjih šest meseci ukazuju na to da je odluka Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu bila stravična pogrešna procena.
U nemogućnosti da obezbedi brzu pobedu, Rusija je uvučena u dugu, krvavu ofanzivu, pretrpevši niz ponižavajućih poraza.
Kad aura nepobedivosti autoritarnog lidera počne da bledi, to može da mu stvori određene probleme.
Vladimir Putin poznaje istoriju Rusije.
Nije se dobro završilo po one ruske lidere koji su vodili ratove i nisu ih dobijali.
Ruski poraz od Japana doveo je do prve Ruske revolucije 1905. godine.
Vojni porazi u Prvom svetskom ratu doveli su do Revolucije 1917. godine i pada cara.
U javnosti, međutim, Putin nema nameru da završi kao gubitnik.
„Ruska specijalna vojna operacija se nastavlja i mi ćemo nastaviti dalje sve dok svi unapred postavljeni ciljevi ne budu bili ispunjeni“, rekao je Dmitirij Peskov, njegov portparol novinarima u ponedeljak.
Što nas dovodi do narednog ključnog pitanja: šta će Putin uraditi sledeće?
Pomučili biste se da ovde pronađete bilo koga ko zna šta Vladimir Putin misli i planira.
Mnogo bi moglo da zavisi od toga koliko tačne informacije on dobija od vojnih i obaveštajnih šefova.
Ali dve stvari znamo: ruski predsednik retko priznaje da je pogrešio i retko pravi potpuno zaokrete.
Na osnovu onoga što govore državni mediji, već vidimo znakove da se za njegove neuspehe na frontu okrivljuje zapadna podrška Ukrajini.
„Kijev, uz podršku NATO, pokrenuo je kontraofanzivu“, objavila je ruska državna televizija.
Postoji još jedno neprijatno pitanje koje visi u vazduhu mesecima: ako ne može da ostvari pobedu konvencionalnim oružjem, da li bi Putin upotrebio nuklearno?
„Postoji direktna pretnja upotrebom, u određenim okolnostima, taktičkog nuklearnog oružja od ruskih oružanih snaga“, upozorio je pre samo nekoliko dana, Valerij Žaluznji, šef generalštaba ukrajinske vojske.
Za sada, nema otvorenih znakova panike u Kremlju.
Ruska državna televizija zvuči pozitivnije.
Ona opisuje ruske raketne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kao „prekretnicu u specijalnoj operaciji“.
Što se tiče vođe Kremlja, prošle subote – dok su iz Ukrajine pristizali izveštaji da Rusija gubi teritorije – opušteni Vladimir Putin je u Moskvi otvarao novi Panoramski točak, najviši u Evropi.
Čini se da ruski predsednik i dalje veruje da će se kao moskovski novi veliki točak njegova „specijalna operacija“ okrenuti u njegovu korist.
Možda vam ova priča bude zanimljiva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
