Rusija i Ukrajina: Iran potvrdio da je slao dronove Rusiji, ali kaže da je to bilo pre rata u Ukrajini

Dok Kijev optužuje Rusiju da pribegava „energetskom terorizmu“, ostavljajući 4,5 miliona Ukrajinaca bez struje, ruske snage nastavile su napade na vitalnu ukrajinsku infrastrukturu u raznim delovima susedne zemlje.

Iranske vlasti prvi put su priznale da jesu snabdele Rusiju dronovima kamikazama, ali kategorički tvrde da je to učinjeno pre početka rata u Ukrajini.

„Rusiji smo isporučili ograničen broj dronova, ali nekoliko meseci pre rata u Ukrajini“, rekao je ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolajan.

On je kao potpuno netačne nazvao tvrdnje da je Teheran isporučivao Rusiji ovo oružje i tokom rata, dodajući da se Iran zalaže za okončanje sukoba.

Kijev i Zapad tvrde da je Rusija koristila iranske dronove u talasu napada na ukrajinsku infrastrukturu.

• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
• Šta je „prljava bomba“
• Kijev negira ruske optužbe o korišćenju „prljavih“ bombi

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da svi civili treba da budu evakuisani iz Hersona, grada na jugu Ukrajine koji je pod ruskom kontrolom.

„Oni koji žive u Hersonu treba da budu uklonjeni iz zone najopasnijih neprijateljstava. Civilno stanovništvo ne bi trebalo da strada od granatiranja, od bilo kakvih ofanzivnih, kontraofanzivnih i drugih mera u vezi sa vojnim operacijama“, rekao je Putin u petak u Moskvi.

Putinova izjava još jedan je nagoveštaj moguće velike bitke za Herson, prvu i jedinu regionalnu prestonicu u Ukrajinu koju su Rusi osvojili od početka invazije 24. februara.

Herson je glavni grad istoimene oblasti koju je, mimo međunarodnog prava, Rusija anektirala u septembru ove godine, uz još tri oblasti.

Ruski predsednik u petak je odobrio mobilizaciju i ljudi koji su izdržali zatvorske kazne za teška krivična dela.

Pogledajte video – Ukrajinski piloti koji presreću ruske projektile

Dan 255.

• Kijev tvrdi da je zbog ruskih napada na energetska postrojenja 4,5 miliona ljudi bez struje
• Zemlje EU poslale su 500 agregata u Ukrajinu da joj pomognu u naporu da obezbedi redovno snabdevanje strujom
• Međunarodna inspekcija pregledala tri lokacije u Ukrajini i saopštila da nije pronašla dokaze da Kijev priprema „prljavu bombu“
• Iran potvrdio da je Rusiji isporučio dronove kamikaze, ali da je to učinjeno pre početka rata
• Nova isporuka vojne opreme Kijevu iz Amerike vredna 400 miliona dolara
• Putin kaže da svi civili iz Hersona treba da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine
• Ruski predsednik potpisao je izmene zakona o mobilizaciji koje dozvoljavaju da se regrutuju i bivši osuđenici za teška krivična dela
• Rusija se vratila sporazumu o izvozu žita iz Ukrajine, tvrdeći da je od Kijeva dobila pisane garancije da neće napadati njljenu crnomorsku flotu što je bio razlog privremene suspenzije dogovora
• Moskva optužuje Veliku Britaniju da je odgovorna za sabotaže gasovoda Severni tok krajem septembra
• Blizu 8.000 civila poginulo je do sada u ratu, a više od 10.000 ranjeno, tvrdi Kijev

Šta je Putin rekao o Hersonu?

Da bi svi civili trebalo da budu evakuisani iz tog grada na jugu Ukrajine kako ne bi bili izloženi granatiranju.

U razgovoru sa ljudima koji su se dobrovoljno prijavili da ratuju u Ukrajini u Moskvi, Putin je rekao da civili ne smeju da budu izloženi granatiranju i drugim opasnostima i da je zato neohodno da napuste Herson.

• Evakuacija civila u očekivanju velike bitke za južni ukrajinski grad Herson
• Unutar ruske vojne mašinerije: Zašto su Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin važni

Već nekoliko nedelja se najavljuje bitka za Herson, navodno je to glavni cilj ukrajinske kontraofanzive.

Proruske vlasti u Hersonu su 22. oktobra objavile zahtev stanovnicima grada da „odmah napuste grad“ i pređu na levu obalu Dnjepra.

Ostanak u Hersonu, prema njihovim rečima, nije bezbedan, zbog mogućeg granatiranja ukrajinske vojske. Koliko je ljudi već otišlo i gde su otišli, ne zna se tačno.

Šest dana kasnije, 28. oktobra, proruske vlasti su saopštili su da je evakuacija završena, a iz grada, u kojem, prema njihovim procenama, živi 100.000 ljudi, otišlo je 70.000.

Stanovnici Hersona, sa kojima su razgovarali novinari BBC-ja, rekli su da je grad prazan i da u njemu gotovo ništa ne radi.

Šta je Putin rekao o mobilizaciji?

Prema rečima Putina, broj mobilisanih je veći od 300.000, koliko su u početku govorili on i vojni zvaničnici, jer su se prijavili i dobrovoljci.

„Mi već imamo 318.000 mobilisanih, jer su se prijavili i dobrovoljci. Broj dobrovoljaca se ne smanjuje. Od toga je 49.000, po mom mišljenju, već u vojsci, obavljaju borbene zadatke.

„Svi ostali se još obučavaju, to je veoma veliki broj ljudi“, rekao je ruski predsednik.

Objavljujući 1. novembra da je delimična mobilizacija u Rusiji završena, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je 87.000 ljudi poslato u područja borbenih dejstava.

Putin je tada rekao da je 41.000 vojnika direktno u borbenim sastavima.

Ruski predsednik je u petak potpisao izmene i dopune Zakona o mobilizaciji, kojima se ukida zabrana pozivanja na mobilizaciju ljudi koji su bili osuđeni za najteža krivična dela.

Sada će u rat moći da se upućuju oni koji su nedavno odslužili kaznu za ubistva, pljačke, pljačke i trgovinu drogom.

• Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Ili će da ratuju zatvorenici ili vaša deca“
• Zašto američki FBI ponovo traži „Putinovog kuvara“
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• Ruska paravojna grupa Vagner regrutuje plaćenike za rat u Ukrajini

Zabranjena je mobilizacija osuđenih za krivična dela protiv polnog integriteta maloletnika, kao i onih osuđenih za „terorizam i ekstremizam“.

U kategoriju teških krivičnih dela prema Krivičnom zakoniku Ruske Federacije spadaju i ona za koju su zaprećene zatvorske kazne veće od pet godina.

Osnivač preduzeća Vagner Jevgenij Prigožin već duže vreme regrutuje zatvorenike da ratuju u Ukrajini.

Amandmani koje je potpisao Putin ne odnose se na njih, već na one koji su već na slobodi, a koji su ranije osuđivani za teško krivično delo, prenosi BBC ruski servis.

Zelenski: „Ruski energetski terorizam“

Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na elektroenergetsku infrastrukturu u gradovima udaljenim od linija fronta, a ukrajinski predsednik Zelenski optužuje Moskvu za „energetski terorizam“.

Samo u poslednjih mesec dana, uništena je trećina elektrana u zemlji, tvrdi Zelenski.

Ukrajinska vlada je bila prinuđena da apeluje na stanovništvo da pokuša štedljivo da koristi energiju.

„Večeras je oko 4,5 miliona potrošača bez struje“, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju u četvrtak.

On je ustvrdio da je rusko ciljanje energetske infrastrukture znak „slabosti“ pošto, kako kaže, ruske snage ne uspevaju na frontu.

„Sama činjenica da Rusija pribegava energetskom terorizmu pokazuje slabost našeg neprijatelja.

„Oni ne mogu da pobede Ukrajinu na bojnom polju, pa pokušavaju da slome naš narod na ovaj način“, kaže Zelenski.

Međunarodna inspekcija: Nema dokaza o ukrajinskim „prljavim bombama“

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da za sada nije pronašla „nikakav znak o neprijavljenim nuklearnim aktivnostima“ na tri mesta ispitana na zahtev Kijeva, koga Moskva optužuje da je sklonio dokaze o pripremi „prljave bombe“.

„Naša procena tehničkih i naučnih rezultata koje imamo do sada nije pokazala nikakav znak neprijavljenih nuklearnih ili materijalnih aktivnosti na te tri lokacije“, rekao je šef IAEA Rafael Grosi.

Grosi je rekao da će što je pre moguće podneti izveštaj o rezultatima ekoloških uzoraka, misleći na uzorke koje su uzeli inspektori IAEA.

Inspekcije su izvršene u Institutu za nuklearna istraživanja u Kijevu, u fabrici za eksploataciju ruda u mestu Žovti Vodi i u fabrici u Dnjepru, na pisani zahtev Ukrajine da se pošalju timovi IAEA.

U saopštenju UN agencije navodi se da su poslednjih dana inspektori mogli da završe predviđene aktivnosti i bez smetnji da stignu do tih lokacija.

Rusija je optužila Ukrajinu da se sprema da upotrebi „prljave bombe“ protiv njene vojske.

Kijev sumnja da Rusija hoće da upotrebi takvu bombu i da za to okrivi Ukrajinu i time posle opravda upotrebu nuklearnog oružja od strane Moskve, čije trupe gube tritorije na istoku i jugu Ukrajine.

„Prljava bomba“ je konvencionalna bomba okružena radioaktivnim, biološkim ili hemijskim supstancama koje se rasprše prilikom eksplozije.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje zatražio od IAEA da izvrši inspekciju ukrajinskih nuklearnih lokacija što je pre moguće.

Rusija, nuklearno oružje i američke tvrdnje

Pozivajući se na neimenovane izvore u američkoj vojsci, mediji u SAD objavili su da je ruski vojni vrh prošlog meseca razmatrao upotrebu nuklearnog oružja u Ukrajini.

Prema tim izvorima, Putin nije bio na tom sastanku, a iz Kremlja optužuju Zapad za namerno insistiraju na ovoj temi, bez argumenata.

Prošle nedelje, Putin je izjavio da Rusija „nikada nije proaktivno govorila o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja Rusije“.

„Samo smo odgovorili nagoveštajima na komentare lidera zapadnih zemalja“, rekao je on u Moskvi.

Pomenuo je doskorašnju britansku premijerku Liz Tras koja je tokom predizborne kampanje u avgustu nagovestila da bi bila spremna da pritisne nuklearno dugme ako okolnosti budu zahtevale da to učini.

Putin je rekao da je iznenađen što se saveznici Velike Britanije tome nisu usprotivili.

„Šta je trebalo da radimo? Da ćutimo? Da se pravimo kao da ništa nismo čuli?“, dodao je ruski predsednik.

Međutim, Putin je više puta upozoravao da će Rusija upotrebiti „sva raspoloživa sredstva“ da se zaštiti, što je na Zapadu protumačeno kao jasna nuklearna pretnja.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Da li su ruske zalihe oružja pri kraju

Američki predsednik Džozef Bajden optužio je ruskog lidera da se upušta u „veoma opasnu“ retoriku oko potencijalne upotrebe nuklearnog oružja.

„Zašto on govori o mogućnosti upotrebe taktičkog nuklearnog oružja?“, rekao je Bajden tokom ranijeg intervjua za američke medije.

„Ako nema nameru, zašto stalno priča o tome?“, dodao je.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]