Pripadnici ruske privatne vojne kompanije Vagner mogli bi da vrše hitna pogubljenja dezertera i drugih „prekršilaca“ uz pomoć malja, tvrdi se u izveštajima.
Regrutovanje ruskih zatvorenika za borbu u ratu u Ukrajini se nastavlja.
Bivši osuđenici koji su se pridružili grupi da bi se borili u Ukrajini traže da ne budu razmenjeni kada ih zarobi ukrajinska strana.
BBC na ruskom je razgovarao sa nekim od njih.
- Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada
- Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Dezerter sa snimka zaslužio da umre kao pas“
- Šef ruske plaćeničke grupe Vagner: „Ili će da ratuju zatvorenici ili vaša deca“
„Ne razmenjujte ga“
– Zar ne želiš da budeš razmenjen?
– Ne, ne želim, zato što bi me odmah ubili.
– Zašto to kažeš?
– Znam da hoće… Preklinjem vas… Ovde ima nekih ljudi koji prolaze… Momci, molim vas, nema potrebe ni za kakvom razmenom.
Mladić u kamuflažnoj uniformi sedi preko puta sagovornika koji se ne vidi — ukrajinskog novinara sa Jutjub kanala Butusov+.
I uporno zbunjeno trepće.
Čovek je dvadesetšestogodišnji Aleksandar Bolčev.
Kaže da je, sve donedavno, služio zatvorsku kaznu od tri i po godine u kaznenoj koloniji strogog režima IK-4 u ruskoj republici Marij El „zbog krađe jagnjeta“ u rodnom selu Gagarinovo, u Lipeckoj oblasti.
Bolčev priča o tome kako su regruteri iz privatne vojne kompanije Vagner posetili koloniju u septembru, ponudivši zatvorenicima priliku da se pridruže grupi u zamenu za pomilovanje posle šest meseci, naknadu za obuku u visini od 150.000 rublja i dodatnih 250.000 za učešće u borbama.
Bolčev je proveo dva meseca na obuci sa grupom, ali samo jedan dan na prvoj liniji fronta.
Dobio je automatsku pušku, devet okvira municije, pancir, šlem, bajonet i ništa više od toga.
– Nećeš videti majku… Svoje dete. Ako budeš bio razmenjen, makar ćeš imati neku šansu.
– Moja jedina šansa je u sledećem životu, to je sve.
– Bolčev kapom briše suze iz očiju.
– Nema drugih šansi. Molim vas… Ako se vratim, to je za mene kraj…
Aleksandar Bolčev kaže da „ne zna ništa o Nužinu“ i traži da mu se ponovi njegovo ime.
Ali njegova rođaka, koja je tražila da ostane anonimna iz bezbednosnih razloga, pominje Nužina na samom početku razgovora sa BBC-jem.
„Plačemo već dva dana. Pisala sam kaznenoj koloniji, pokušavala sam da ih zovem, ali niko se ne javlja… Dobro je da je živ, ali on će biti predat i ubijen – sigurno će ga ubiti. Možda je moguće pisati im povodom toga? Da ga ne razmene“, priča ona.
Zaboravila je prezime ukrajinskog predsednika Zelenskog, ali na njega misli.
„Rane od šrapnela i udarac u glavu“
Strahovi Aleksandra Bolčeva u vezi sa razmenom su razumljivi.
BBC je detaljno izveštavao o priči bivšeg zatvorenika Jevgenija Nužina, koji se dobrovoljno predao i čak izrazio želju da se bori za ukrajinsku stranu, ali je na kraju razmenjen i brutalno pogubljen bez suđenja.
Za ubistvo su najverovatnije bili odgovorni pripadnici Vagner grupe.
Početkom decembra, Vladimir Osečkin, šef projekta Gulagu.net, ispričao je priču o drugom bivšem zatvoreniku Viktoru Sevaljnevu, koji se pridružio borbama kao zatvorenik kaznene kolonije Kaljuga IK-3 pošto je njegov sin, takođe bivši zatvorenik, poginuo na frontu.
Sevaljnev je stigao do čina komandanta puka u Vagneru i čak je bio odlikovan za uspešno probijanje kroz obruč, ali kad je bio ranjen i završio u bolnici, njegovi bivši potčinjeni su dezertirali sa sopstvenih položaja.
Dvadesetog novembra, Sevaljnev je pozvao suprugu Lilju da joj kaže da ga iz bolnice direktno vode na streljanje.
The self-proclaimed „#LPR“ may sentence to death the convicted Viktor Sevalnev for the fact that the unit he commanded retreated from the front line.
The unit suffered heavy losses. The rest of the fighters fled, and he himself ended up in the hospital. pic.twitter.com/0E5jx53RBt
— NEXTA (@nexta_tv) November 21, 2022
Ubrzo posle toga, 1. decembra, predstavnik Ministarstva odbrane obavestio je njegovu suprugu da joj je muž poginuo u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici od rana nastalih šrapnelom i teškog udarca u glavu.
Osečkin sugeriše da je Sevaljneva pogubila ruska strana, baš kao i Nužina.
Olga Romanova, direktorka neprofitne organizacije Rusija iza rešetaka kaže da su zatvorenici iz kaznenih kolonija prijavili desetine hitnih pogubljenja regrutovanih zatvorenika.
Međutim, činjenica da žrtve često nisu ruski državljani već su strane nacionalnosti (Belorusi, Kirgistanci, Azerbejdžanci ili Uzbekistanci) navela je aktiviste za ljudska prava da sugerišu da su, umesto da su ih pogubili plaćenici Vagnera, ovi zatvorenici prosto možda poginuli u borbama.
Pripadnici Vagner grupe su, međutim, radije saopštavali rodbini da su oni pogubljeni kao dezerteri da bi izbegli transportovanje tela ili plaćanje troškova sahrane.
Osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin požurio je da se distancira od priča o smrti Sevaljneva, izjavivši da „ova osoba nikada nije bila u redovima privatne vojne kompanije Vagner i da nikada nije provela vreme u kampovima za obuku kao i da nikada nije radila za Vagner“.
Međutim, Prigožin je prvobitno podržao pogubljenje Nužina.
„Što se tiče čoveka ubijenog maljem, možemo da vidimo iz ovoga da nije našao sreću u Ukrajini, već da se sreo sa ljudima koji su bili strogi, ali pravedni“, izjavio je tada Prigožin.
Dan posle je dodao: „Nužin je izdao sopstven narod, drugove, izdao ih je svesno. On nije zarobljen niti se predao, već je planirao vlastito bekstvo. Nužin je izdajnik.“
Posle ogromnog nezadovoljstva javnosti, Prigožin je počeo da tvrdi da Nužin nije pogubljen po njegovom naređenju, već da su bivšeg zatvorenika navodno otele i ubile specijalne snage SAD-a ili NATO-a.
Napisao je i podrugljivo pismo ruskom državnom tužiocu Igoru Krasnovu tražeći od njega da istraži Nužinovo ubistvo, a 23. novembra je poslao malj umrljan lažnom krvlju Evropskom parlamentu.
Trenutno za Nužinovu smrt krivi CIA-ju.
Pogubljen pred kamerama
„Da li znate koliko se ljudi prijavilo iz naše kolonije?“, pita Jevgenij N, zatvorenik iz kaznene kolonije „prvih prestupnika“ u južnoj Rusiji, koji je tražio da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga.
„Skoro svaki peti. 150 ljudi od oko 800. Zatvorenici su ovde u zatvoru prvi put“, objašnjava on.
„Skoro niko od njih nema duge kazne. Neki kažu da to rade ‘samo iz zabave’ (čovek sa dvoipogodišnjom kaznom), ili da im je ‘dosta svega’ (trogodišnja kazna) ili da će ‘možda imati sreće’ (7 godina).“
Prema Jevgeniju, „samo mlađi“ idu.
Stariji zatvorenici pokušavaju da ih odgovore od toga, uglavnom bezuspešno.
„Osuđen sam na devet godina za pokušaj trgovine drogom“, govori drugi zatvorenik iz kaznene kolonije na dalekom istoku Rusije koji se pridružio Vagneru.
„Nisam čak ni izvršio zločin do kraja… ali, u svakom slučaju, to nije tema našeg razgovora. Regruteri su dolazili već jednom ranije“, kaže on.
Priča da u to vreme još nisam bio siguran u sopstvenu odluku, ali posle odlaska prve grupe zažalio je što nije sa njima.
„Moja krajnja odluka se poklapala sa mojom željom da napustim zemlju. To, međutim, nije imalo nikakve veze sa specijalnom vojnom operacijom — ona je nastala mnogo pre čitave ove situacije.
„Prosto rečeno, nisam zadovoljan beznadežnim životom u ovoj zemlji i pošto sam odslužio šest godina kazne, dobio sam priliku da ubijem dve ptice jednim udarcem — da istovremeno izađem i iz zatvora i iz zemlje“, dodaje.
On kaže da ne veruje garancijama regrutera.
„Proveo sam u zatvoru suviše vremena da bih verovao u bajke o pomilovanju. To znači da ako i kada odem sa Vagnerom do linije kontakta, i dalje moram da razmišljam o prekomandi, pošto mi niko neće samo dozvoliti da idem bilo kuda“, pojašnjava.
On nije čuo za Nužinovu priču, ali tvrdi da su mu regruteri pustili snimak sa „pogubljenjem zatvorskih ‘kučki’ (pogrdni naziv za određenu kategoriju zatvorenika)“ u zajedničkoj prostoriji.
Oni koji su izrazili interesovanje za pridruživanje Vagneru povedeni su da pogledaju kratki snimak na tabletu.
Prema izvoru BBC-ja, na njemu se videlo pogubljenje.
„Čovek sa snimka kaže — ja, taj i taj, izdajnik i ‘kučka’, napustio sam vlastite drugove na frontu.’ Potom mu pucaju u potiljak.“
BBC nije bio u mogućnosti da pogleda taj snimak, ali izvor iz druge kolonije, koji nema nikakve veze sa prvim, kaže da im je pokazan sličan snimak u septembru, iako se u njihovoj verziji vidi kako je čovek obešen sa gvozdenog stuba.
Nekoliko izvora BBC-ja bliskih Vagner grupi (koji su tražili da se njihova imena i trenutni status ne objavljuju iz bezbednosnih razloga) ranije je komentarisalo da znaju za najmanje tri takva pogubljenja.
Ona, međutim, nisu izvršena u javnosti, a BBC nije uspeo da potvrdi ovu informaciju.
Jedan izvor tvrdi da su takvi „edukativni snimci“ bili u upotrebi i pre izbijanja rata u Ukrajini.
Ilja N, zaposleni u kaznenoj koloniji u centralnoj Rusiji, koji je tražio da ostane anoniman da ne bi izgubio posao, rekao je za BBC da su regruteri dvaput posetili koloniju.
Prilikom prve posete sa njima je bio Prigožin lično.
Iako BBC nije uspeo ni da potvrdi ni da negira Iljine tvrdnje, Prigožinova pres služba je objavila njegov odgovor na pitanje o regrutovanju zatvorenika.
„Lično govorim zatvorenicima dobrovoljcima kakvi su zadaci i uslovi i nikada ih ne obmanjujem. Pitajte ih i uverite se sami.“
Ilja kaže da su se regruteri „ponašali krajnje slobodno“ u kaznenim kolonijama i da su komunicirali samo sa upravnikom zatvora.
On dodaje da zaposleni u Federalnom kaznenom sistemu „nisu oduševljeni“ novim aranžmanima.
On je lično pitao upravnika kako da odgovora na upite rodbine kad zatvorenici odu na front, ali mu je rečeno da bolje gleda svoja posla.
U Iljina zaduženja spada svakodnevna komunikacija sa zatvorenicima.
On kaže da ih odgovara od „donošenja brzopletih odluka“, ali da je uzalud.
Upitan za vlastito mišljenje o ratu u Ukrajini, on kaže: „Bio sam u dva rata (Ilja se borio u Čečeniji devedesetih – BBC). To je gore nego u zatvoru.“
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
