Kirilu Berezinu, Rusu koji je odbio da ide da ratuje u Ukrajini i taksijem pobegao iz kasarne u blizini Belgoroda, preti novo slanjena front.
Ovaj vojnik se žalio na pretnje fizičkim nasiljem u jedinici i zahtevao da bude upućen u alternativnu civilnu službu (ACS).
Ali 29. novembra sud u Sankt Peterburgu odbio da prizna njegovu mobilizaciju kao nezakonitu. Sada je vraćen u istu jedinicu gde mu je, prema njegovim rečima, načelnik štaba Anataloj Smerdov pretio smrću.
„Verovatno ću biti vraćen u Kamenku, poslat u Belgorod i tamo ubijen. Prema tome, izgledi nisu nimalo svetli. Ne znam šta da radim sada“, rekao je Berezin za BBC, a sat kasnije odveden je u Kamenku.
Berezin je posle ponoći pozvao advokata, rekao je da je u jedinicu stigao oko 23 sata i tamo ga je dočekao komandant.
Tada nije bio žrtva ni fizičkog, ni psihičkog nasilja. Smešten je u kasarnu i rečeno mu je da će sutra, kada svi odu na poligon, komandant jedinice razgovarati sa Kirilom.
Berezin je 29. novembra izgubio žalbu pred gradskom sudu u Sankt Peterburgu. Mobilizacija je priznata kao zakonita.
Njegov advokat Nikifor Ivanov dobio je sličan odgovor iz vojno-istražnog odeljenja Istražnog komiteta za garnizon Sankt Peterburga.
- Rusija optužila Veliku Britaniju za sabotažu gasovoda Severni tok
- Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
- Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
Dana 25. oktobra, Berezin je seo taksi u selu nadomak linije fronta, u blizini Belgoroda, i dogovorio se sa vozačem da ga odveze za Sankt-Peterburg.
„Cilj mi nije bio da izbegnem vojnu službu.
„Bio sam prinuđen da privremeno napustim vojni logor zbog teških okolnosti: shvatio sam da moj zahtev da me pošalju u Alternativnu civilnu službu neće biti razmatran, plašio sam se za svoj život i zdravlje zbog nezakonitih radnji potpukovnika Smerdova“, navodi se u protokolu vojnog istražitelja iz Sankt-Peterburga, gde je Berezin priznao prestup.
Dvadesetsedmogodišnji stolar i restaurator nameštaja odbio je da ubija ljude u ratu i pobegao iz logora vojne jedinice 02511 u blizini sela Hohlovo kod Belgoroda.
‘Vrata su zaključana i ostao sam zatočen’
Kiril Berezin je 24. septembra zatekao vojni poziv na kućnom pragu.
Nije ga uzeo u ruke, ali nije se ni spremao da pobegne.
Došao je u vojni odsek i zatražio da ga pošalju na Alternativnu civilnu službu (ACS).
„Otadžbini ne morate da služite samo sa mitraljezom u rukama, niti samo u zoni specijalnih operacija“, kaže Kiril.
Berezin je odslužio vojni rok i tada je pucao iz mitraljeza, ali nije mogao da zamisli da ubije čoveka.
„To donosi samo razaranje, ne možeš da doprineseš“, kaže.
To je hteo da ispriča i u vojnom odseku, ali niko nije hteo da ga sasluša.
Na ulazu u zgradu su ga dočekali policajci, zaključali vrata, i više ga nisu pustili napolje.
„Nisam stigao ni usta da otvorim kada su mi oduzeli pasoš i vojnu knjižicu. I to je bilo to“.
Kirila su ukrcali u autobus i odvezli u vojnu jedinicu u Kamenki kod Viborga.
Od prvog dana, tamo su kružile priče o ubistvima i odsečenim udovima.
Pokušali su da razgovaraju i o veselijim temama – koliko se novca dobije za uništavanje neprijateljske tehnike.
U vojnoj jedinici 02511 u Kamenki stacionirana je 138. motorizovana brigada.
Nekada je bila ozloglašena po samoubistvima i odbeglim regrutima.
Pre nego što je rat počeo o brigadi se govorilo u novembru 2021. godine, kada je istovremeno nekoliko opštinskih publikacija Lenjingradske oblasti objavilo isti materijal u kojem se navodilo da 50 odsto regruta 138. jedinice potpisuje ugovore, ocenjujući da postoje pozitivne strane vojne službe.
Zamenik komandanta brigade potpukovnik Anatolij Smerdov rekao je da vojnici u brigadi imaju pristup „svim pogodnostima na svetu“.
U februaru 2022, brigada je poslata u Ukrajinu.
Krajem marta, pretrpela je teške gubitke kod sela Malaja Rogan kod Harkova.
Ukrajinski mediji su pisali o uništenju jedinice i objavili fotografije zaplenjene opreme i dokumentacije.
Na njima su pečati sa detaljima koji sugerišu da je Smerdov potpisao dokumenta i datum 23. februar 2022. godine.
Iz Službe bezbednosti Ukrajine su takođe tvrdili da je brigada koristila topografske karte iz 1969. godine u Harkovskoj oblasti, koje nisu sadržale kasnije izgrađeno stambeno naselje.
Tužilaštvo Ukrajine u maju je imenovalo komandanta 138. brigade Sergeja Maksimova, osumnjičenog da je naredio granatiranje stambenih naselja i civilnih objekata.
Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo ovu informaciju.
- Kijev negira ruske optužbe o korišćenju „prljavih“ bombi
- „Lični problem roditelja”: Ukrajinska deca odvojena od porodica ostaju u kampu u Rusiji
Portal „Sever. Realije“ u junu je prenelo reči poručnika Vladimira Čebotarjeva prilikom opraštanja od vojnika Georgija Astahina, ugovorca jedinice broj 02511, da je više od 300 boraca njegovog bataljona „odsečeno od ostatka saboraca, opkoljeno i poraženo“.
O ovome su takođe pričali rođaci poginulih, zarobljenih i nestalih ruskih vojnika.
Majka jednog od poginulih vojnika na društvenim mrežama prozvala je načelnika štaba Anatolija Smerdova kao onog koji ih je poslao „u sigurnu smrt i ostavio“ u Malom Roganu.
Svi su bili prestrašeni
Berezin nije znao zapriču koja je odjeknula u javnosti.
U Kamenki su „svi bili prestrašeni“.
Ljudi sa iskustvom su se ponašali kao u svakodnevnom životu, bez emocija.
Neki su bili veoma nepristojni.
Bilo je i onih koji uopšte nisu služili vojsku, uključujući i one koji nisu bili sposobni za službu, a mobilisani su bez odobrenja lekarske komisije.
Tokom četiri dana boravka u Kamenki, jednom su odvedeni na strelište. Kirilu je rečeno da ispali 30 hitaca „u pravcu mete“.
Metu ne može da vidi bez naočara, koje mu je kasnije taksijem donela baka, čak iz Peterburga.
Kiril je siroče, a staricu izdržava.
Kirilova drugarica Marina Ciganova uspela je da se vidi s njim neposredno pre nego što je 28. septembra otišao.
Kupila je i donela opremu u njegovu jedinicu, već je bilo jasno da su mobilisani slabo opskrbljeni.
Otpratila ga je na železničku stanicu, koja je od Peterburga udaljena oko 70 kilometara.
„Gledala sam ovih deset vagona i plakala. Shvatila sam da je tamo bilo najmanje pet stotina ljudi, a mnogi se neće ni vratiti“, rekla je Marina.
Voz ih je tri dana vozio u Belgorod. Na putu su mu priključili vagone sa mobilisanim iz drugih gradova.
Kako su mobilisane slali u rat
Spavanje na zemlji na temperaturi od 10 stepeni početkom oktobra nije uobičajena stvar za nekog ko dolazi iz grada.
U šatoru za Kirila u privremenom logoru u Hohlovu nije bilo dovoljno mesta.
Istina, šatori su se brzo praznili pošto su ljude slali na front.
Oružje su svi dobili 2. oktobra. Berezinu je u stroju uručen mitraljez.
Jednom su ga odveli na poligon i tamo je pucao 10 puta u metu.
„Neke konkretne pripreme da se ide dalje [u Ukrajinu] gotovo da nije bilo“, kaže on. „Ali momci su bukvalno odlazili narednog dana.“
Kiril je trebalo da bude poslat na front 5. oktobra. Ali on je odbio da primi bojevu municiju, granate i promedol (narkotični analgetik koji se koristi za sprečavanje pojave šoka bola kod ranjenog vojnika – BBC) i podneo je izveštaj o prebacivanju u ACS.
Bio je primoran da se pred formacijom izjasni da odbija da se bori, a oni su rekli: „E, onda predajte mitraljez, pancir, šlem, jer momci odlaze za Ukrajinu i nemaju dovoljno“.
Od njegovih poznanika u kampu, četvorica su imala ratno iskustvo.
Uključujući i peterburškog advokata Andreja Nikiforova, koji je putovao sa njim u istom vagonu u Belgorod.
Nikiforov je vojsku služio u Čečeniji.
Sa drugovima je 4. oktobra odveden u Belgorod, da kupe šlemove i noževe, rekla je njegova sestra za „List“.
Poginuo je tri dana kasnije – 7. oktobra kod Lisičanska, u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavljivao da je pred odlazak u borbe potrebno najmanje 10 dana pripreme.
„Sve je to sranje, nije zasnovano ni na kakvim zakonima ili pravilima“, rekao je za BBC Sergej Krivenko, direktor grupe za zaštitu ljudskih prava „Građanin. Vojska. Zakon“.
Na sajtu Ministarstva odbrane navodi se da čak i oni koji stupaju u službu po ugovoru moraju da prođu mesec dana intenzivne borbene obuke, koja „ima za cilj da povrati veštine samostalnog delovanja pri izvršavanju borbenih zadataka u teškim uslovima savremene kombinovane borbe“.
- Ublažena zatvorska kazna ruskom vojniku osuđenom za ratne zločine u Ukrajini
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
Prema njegovim rečima, izjave vojnih zvaničnika da se na front odmah šalju samo oni koji su nedavno služili vojsku i navodno zadržali borbeno iskustvo, „takođe treba shvatiti kao laž“.
„Neko se odmah šalje u borbene jedinice, neko u centre za obuku i tamo se muče. Nema oficira koji bi organizovali obuku, a toliki haos se nemože ni komentarisati“, opisao je Krivenko situaciju u kojoj se nalaze mobilisani.
Prema njegovom mišljenju, ni godinu dana služenja vojnog roka nije dovoljna priprema za rat.
„Profesionalac ne mora samo da zna da pritisne dugme, mora da razume šta su ratni zločini, da se civili ne mogu ubijati i da zna osnove međunarodnog humanitarnog prava“, kaže.
Trenutak eksplozije na mostu koji spaja Krim i Rusiju
„Kundakom u glavu i u kamion „
Nakon što je Berezin predao oružje, pozvan je kod načelnika štaba Smerdova.
Najpre su ga plašili zatvorom.
„Kažu, ići ću na 15 godina. Rekao sam da o tome treba da odluči sud, i spreman sam da rizikujem. Onda je Smerdov promenio pesmu“.
Potpukovnik je, prema Kirilovim rečima, „pretio da će mu izbiti zube“.
„Držao je pesnicu blizu mog lica i rekao da će mi sada ***** [koristiću silu].“
„Zašto normalni dečaci moraju da ginu, a ti, strvino ***, moraš da živiš“, prepričao je Berezin razgovor sa načelnikom štaba u izjavi istražitelju.
Berezin je ovo shvatio ozbiljno – kao direktnu pretnju njegovom životu, pogotovo što je potpukovnik fizički jači od njega.
Osim toga, prema rečima mobilisanih, Smerdov je ponekad zaudarao na alkohol.
„Osobe u pijanom stanju i sa pristupom oružju i sa takvim odnosom prema podređenom koji odbija da uzme oružje, možete samo da zamislite kakav je to opasan koktel“, komentariše situaciju Nikifor Ivanov, Berezinov advokat.
Kiril kaže da su oficiri u štabu bili svedoci njegove komunikacije sa Smerdovom.
Ali, prema njegovim rečima, ne računa na njihovu podršku i kaže da potpukovnik „viče na svoje oficire kao da su vojni obveznici“.
Dok je čekao ACS, Kiril je otišao u pogranični grad Valujki, kupio rezervnu kamuflažnu uniformu pošto nije imao gde da opere uniformu koju je dobio od vojske.
Ponekad je nosio balvane zajedno sa vojnim obveznicima a oni su podizali šatore za smeštaj novih mobilisanih.
Pored njega u logoru su ostali oni koji su bankrotirali, i kojima zbog bankrotstva nije izdata bankarska kartica, i oni su odbijali da idu na front.
Bilo je i onih koji su tražili upućivanje na vojno lekarsku komisiju (VLK).
Čoveka koji je zbog mobilizacije ostao bez hormonske terapije, tužilaštvo je vratilo u Sankt-Peterburg u VLK već sa prve linije fronta.
A vojniku, koji zbog vida nije odslužio vojni rok, zaprećeno je: „Stavićemo ti lisice, pa ćeš da ideš“.
I poslat je na front.
- Rusija oslobodila deset ratnih zarobljenika, među njima i Hrvat
- Cena okupacije Hersonske oblasti: „Ostavili su za sobom haos i bol“
Na jednog od vojnih poligona, 15. oktobra došlo je do pucnjave.
Poginulo je 11, a ranjeno 15 ljudi.
Ministarstvo odbrane je incident nazvalo terorističkim aktom i saopštilo da su pucali dobrovoljci iz Zajednice nezavisnih bivših sovjetskih država (ZND).
U kojoj su konkretno jedinici oni bili raspoređeni, nije poznato. U logoru kod Hohlova, prema Kirilu, bili su i mobilisani, i dobrovoljci, i regruti.
Ali stranci sa kojima je živeo u istom šatoru često su kasnije odvođeni povodom istrage.
U logoru je bilo sve manje ljudi, a Kiril je počeo sve češće da upada u oči načelniku štaba.
Ovo je uvek bilo praćeno pretnjama ili ismevanjem. Oficir se majmunisao kao odgovor na njegov pozdrav, kaže Kiril.
„Shvatio sam da se neće zaustaviti.“
O tome da je Smerdov stalno pretio Kirilu i sistematski ga ponižavao, advokat je javno izneo na sudu 18. septembra u Sankt-Peterburgu na Berezinovu tvrdnju da se njegova mobilizacija proglasi nezakonitom.
Kada je sud odbio tužbu, Kiril je pao u očaj i poslao Marini Ciganovoj oproštajnu poruku pred samoubistvo.
Uspela je da ga odgovori.
U logoru kod Hohlova nisu oduzimali pametne telefone mobilisanim.
Smerdov je 20. oktobra, prema rečima Berezina, obećao da će ga poslati u zonu borbenih dejstava.
„Odgovorio sam da dok traje suđenje u mom slučaju ne mogu nikuda da me pošalju. Rekao je da će me onda udariti kundakom po glavi i u besvesnom stanju ugurati u kamion KAMAZ.
Mobilisani su 25. oktobra obavešteni da se jedinica premešta – kada i gde nisu rekli.
„Nisam hteo da idem u nepoznato pod vođstvom čoveka koji mi preti, to bi bilo opasno“, kaže Berezin.
„Kiril se javio Marini veoma uznemiren, rekao je da idu na teritoriju Ukrajine.
Imao je napad panike.
„Vikao je: To je to, zbogom! Samo čuvaj baku, ne zaboravi, molim te!“, kaže Marina.
Veza se prekinula.
Život porodice pod ruskom okupacijom
Taksi iz Hohlova za Sankt-Peterburg
Kada je Kiril ponovo pozvao Marinu i rekao da je „u redu“, žena je čula zvuk kretanja u vozilu i pomislila da se njen prijatelj pomirio sa situacijom i da je odveden u Ukrajinu.
Sledećeg jutra čula je zvonjavu interfona.
Kiril je stajao na vratima njene kuće u Sankt-Peterburgu, izašavši iz taksija, u kome je proveo skoro ceo dan i noć.
Vojnici u Hohlovu su slobodno mogli da izlaze iz kampa.
Neki su odlazili da banče, ali bi se vraćali bez posledica.
„Tamo je takav haos. I u vezi sa time, nije odmah moguće da ih zapaze u jedinici“, objašnjava advokat Ivanov.
Nakon postrojavanja, Berezin je ostavio uniformu i ranac u šatoru, uzeo pasoš i vojnu knjižicu i otišao do prodavnice kod koje obično stoje taksi vozila.
Našao je taksistu i pitao da li može da dođe do Sankt-Peterburga za 35.000 rubalja (oko 570 evra).
Usput su jedva razgovarali, zaustavljali su se samo zbog benzina, hrane i dva sata sna.
Dvadeset i dva sata kasnije, ušli su u Sankt-Peterburg.
- Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
- „Zavideo sam ljudima bez udova“: Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem
Prema članu Krivičnog zakonika Ruske Federacije o vojničkoj neposlušnosti, ukoliko je vojnik odsutan iz jedinice ne više od dva dana, on ne može biti krivično odgovoran.
Kada je Marina pozvala advokata Ivanova, imali su 24 sata da to urade.
Iste večeri otišli su u Istražni komitet.
Predaja je omogućila da se zabeleži trenutak kada je Berezin stigao tamo. Kiril je ispoštovao rokove.
Marina već osam godina pomaže Kirilu.
Upoznali su se dok su komentarisali nečiju objavu na društvenim mrežama.
Počeli su da se dopisuju i sprijateljili se.
„Kada sam saznala da je dete bez roditelja, a da mu je majka mojih godina, htela sam da ga obaspem toplinom“, kaže Marina.
Ona je pre tri nedelje na kanalu Pokret, kanalu za svesni prigovor savesti, postavila snimak u kojem govori o pretnjama Smerdova.
To je još više naljutilo oficira, kaže Kiril.
Marinin suprug Aleksej (ime je promenjeno) opravdava Berezinovo bekstvo iz jedinice, iako smatra da od mobilizacije iz zemlje beže izdajnici.
„Treba ih strože tretirati i pocepati im [ruske] pasoše na granici“, smatra.
On sam, kao i Marinin brat, koji ima troje dece, koji je rezervni oficira, spremni su da u slučaju poziva odu u borbu u Ukrajinu.
Ali ako čovek nije sposoban za ovo, treba mu naći drugu ulogu, smatra Aleksej.
Suprug kaže da u njihovoj porodici nema kontradiktornosti u pogledu ovih stvari.
U Aleksejevom okruženju, ljudi više brinu zbog nedostatak bolje obuke, a ne kako da izbegnu mobilizaciju.
„Moramo da izvršimo svoju dužnost – ako zaista morate da prodate svoj život [u ratu], onda to treba uraditi za puno para, a da biste u tome uspeli, morate biti bolje pripremljeni“, kaže on.
Marina se, prema njegovim rečima, ne protivi vlastima, već skreće pažnju na probleme da se „sistem menja iznutra“.
„Svi treba da budu zupčanici u efikasnoj mašini. Mi štitimo budućnost naše dece“, siguran je Aleksej.
Međutim, kako je Marina rekla za BBC, ona je sama već podnela zahtev za drugo državljanstvo svojoj maloletnoj ćerki i želi da napusti Rusiju nakon što se penzioniše. Ali ona kaže da neće otići dok traje rat, a sa suprugom se složila da je najvažnije izbeći rat unutar porodice.
Šef plaćeničke grupe Vagner regrutuje borce po ruskim zatvorima
Rizik od prinudnog povratka
U protokolu, istražitelj je naveo da se Berezin prijavio vojnom istražnom odeljenju kao „vojnik po ugovoru“.
Sam Berezin, po istom protokolu, to negira.
„Ja nisam potpisao ugovor. Međutim, svi su mi govorili da sam kao mobilisan ravnopravan sa vojnicima po ugovoru“, kaže.
Istog je mišljenja i istražitelj, iako se formalno radi o različitim statusima, kaže advokat Ivanov.
U izjavi o krivičnom delu, Berezin je tražio da se Smerdov privede pravdi na osnovu tri člana Krivičnog zakonika (119, 285 i 286): o pretnji ubistvom, zloupotrebi položaja i svojih ovlašćenja.
Istraga je na kraju odlučila da sprovede dve provere, i proveru Smerdovljevih postupaka, kao i period Berezinove vojničke neposlušnosti.
Prema novoj odredbi, čl. 337 Krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 24. septembra, za bekstvo iz jedinice duže od dva dana za vreme mobilizacije ili vanrednog stanja može se dobiti pet godina zatvora.
Tom prilikom istražitelj nije vratio Kirila u jedinicu, već ga je uputio u vojnu jedinicu na Vasiljevskom ostrvu u Sankt-Peterburgu za vreme provera i predistražnog postupka.
U dva sata ujutro po Berezina je došla vojna policija i premestila ga u novu jedinicu.
Begunac je smešten u jednokrevetnu sobu i poslat na vojnomedicinsku komisiju, a za vikend je dobio odsustvo i poslat je kući.
Od trenutka njegovog bekstva, predstavnici jedinice iz Hohlova nisu ga kontaktirali.
Proveru prema Zakoniku o krivičnom postupku istražitelj je produžio na 10 dana, a u izuzetnim slučajevima rok može biti produžen na 30 dana, kaže njegov advokat.
Na osnovu rezultata provera, istraga će doneti rešenje o pokretanju krivičnog postupka ili odustajanju od krivičnog gonjenja.
- „Svi su sve izgubili“: Priče izbeglih iz ukrajinskog Marijupolja
- „Imali smo divan grad, ali ga više nema“: Kako izbeglice iz Ukrajine žive u Srbiji
„Iskoristićemo ovo vreme i pokušaćemo da u okviru zakona rešimo pitanje da se uopšte ne vraća u jedinicu u kojoj će se vršiti provera, jer posledice po njega u slučaju prinudnog povratka mogu biti izuzetno tragične.“
Berezin takođe smatra da eventualni povratak predstavlja veliki rizik.
BBC je uputio zahtev Ministarstvu odbrane i Istražnom komitetu da iskažu stav na ovu temu.
U međuvremenu, Kirilov advokat se sprema da uloži žalbu na njegov slučaj na sudu.
Pokušava da dokaže da Ustav daje pravo na ACS mobilisanim.
Duma se već indirektno složila sa ovim – usvojila je Predlog zakona o pravilima da vojni obveznici prolaze ACS tokom mobilizacije.
Nacrt ovog zakona je podnet Dumi, ali još nije razmotren.
Advokat kaže da se nada da će jednostavnim objašnjenjem uspeti da odbrani klijenta na sudu.
„Berezin ne odbija da služi, čak je spreman da bude kuvar, pisar u štabu, bolničar, samo da ne uzme oružje i da njime ne povređuje druge ljude, naročito ne želi da druge ljude“, kaže.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
