Rusija i Ukrajina: Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji, EU šalje oružje Ukrajini, i Lukašenku nove kazne

Zapadne zemlje iz dana u dan uvode sve oštrije sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Mere su osmišljene tako da stave rusku privredu pod pritisak i primoraju predsednika Vladimira Putin da obustavi vojna dejstva.

Najteži udarac do sada je isključivanje ruskih banaka iz Svifta i ruske centralne banke iz međunarodnih operacija što se do sada se smatralo poslednjim sredstvom.

Isključivanje iz Svifta, međunarodnog platnog sistema, stvara potencijalno značajnu kolateralnu štetu i za kompanije i finansijske institucije kojima ruski partneri duguju novac – bilo sada ili u dugoročnim finansijskim ugovorima.

Prvi put otkako postoji, Evropska unija je odlučila da isporučuje i finansira kupovinu oružja nekoj zemlji koja je napadnuta – u ovom slučaju Ukrajini.

EU je ujedno pojačala sankcije Belorusiji zbog saučesništva u, kako je rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, „zločinačkom napadu Rusije na Ukrajinu“.

Unija i Velika Britanija su zabranile ulazak u vazdušni prostor „letelicama u ruskom vlasništvu, registrovanim u Rusiji ili pod ruskom kontrolom“.

Odgovor Rusije je da zabrani letove avio-kompanijama iz 36 zemalja, među kojima su i Velika Britanija, Nemačka, Španija, Italija i Kanada.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
• Koliko ima ruskog novca u Velikoj Britaniji

Evropska unija je u ponedeljak, 28. februara donela novi paket sankcija, bez presedana, protiv najmoćnijih ljudi i kompanija Rusije.

Objavljen je spisak od 26 pojedinaca koji će se suočiti sa sankcijama, a među njima su i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, direktor državne naftne kompanije Rosnjeft Igor Sečin, generalni direktor Transnefta, najveće svetske kompanije za naftovode i nekoliko ruskih državnih TV voditelja i novinara.

Šta su sankcije?

Sankcije su vrsta kazne koju jedna država nameće drugoj, najčešće kako bi je sprečila u vršenju agresije ili kršenju međunarodnog prava.

Osmišljene su tako da nanesu štetu privredi zemlje ili finansijama pojedinaca, kao što su najviši politički zvaničnici, a mogu se odnositi i na zabranu putovanja ili embargo na prodaju oružja.

Sankcije spadaju u najozbiljnije korake koje države mogu preduzimati jedne drugima, a teža od toga je samo objava rata.

Koje je sankcije Zapad uveo Rusiji?

• Isključivanje iz važnog bankarskog sistema Svift

Evropska unija, SAD i Velika Britanija saglasili su se da isključe jedan broj ruskih banaka iz Svifta (Swift) , međunarodnog platnog sistema koji koristi hiljade finansijskih institucija.

Ovaj potez ima za cilj da pogodi bankarsku mrežu zemlje i njen pristup sredstvima preko Svifta.

Svift je sistem za brze bankovne transakcije i koristi ga 11.000 finansijskih institucija i banaka u 200 zemalja.

Zabrana pristupa odložila bi prispeće isplata Rusiji za izvoz nafte i gasa.

Kada je Iran 2012. godine isključen iz Svifta, pod pritiskom SAD, zemlja je ostala bez skoro polovine prihoda od izvoza nafte, a spoljna trgovina pala je za 30 odsto.

Međutim, jedan ruski senator ranije je upozorio da, ako Rusija bude blokirana, isporuke nafte i gasa Evropi mogu biti obustavljene.

Rusija bi mogla da se okrene drugim tržištima i prima isplate preko drugih sistema, kao što je Kineski prekogranični međubankarski platni sistem.

• Mere Evropske unije

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će blok, prvi put otkako postoji, „finansirati kupovinu i isporuku oružja i druge opreme zemlji koja je napadnuta“.

Uvedena su i tri nova paketa sankcija.

• Zatvaranje vazdušnog prostora zemalja članica EU za ruske avione – ovo se odnosi i na privatne avione ruskih oligarha
• Ruski mediji bliski Kremlju, poput Raša tudej i Sputnjik, kao i njihove podružnice, biće pod zabranom
• Proširivanje postojećih sankcija Belorusiji

Obrazlažući meru o ruskim medijima, Fon der Lajen je rekla da oni „više neće moći da šire laži kako bi opravdale Putinov rat“, rekla je ona.

„Razvijamo alate za zabranu tih toksičnih i štetnih dezinformatora u Evropi“, dodala je.

Raša tudej je ranije zabranjena i u Australiji.

O novim sankcijama Belorusiji, predsednica Evropske komisije je rekla da će biti usmerene na „najvažnije sektore“ te zemlje i izvozne proizvode.

„Lukašenkov režim je saučesnik u zločinačkom napadu na Ukrajinu“, rekla je ona.

• Mogu li oštrije sankcije EU da naškode Belorusiji
• Putin brani Lukašenka i optužuje EU za dvostruke standarde
• EU ne priznaje Lukašenka za predsednika Belorusije

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko blizak je Putinu.

Prethodnih dana i nedelja, ruska vojska izvodila je, kako je rečeno, zajedničke vojne vežbe sa beloruskim snagama.

Prema nekim informacijama, deo ruskih trupa ušao je u Ukrajinu upravo iz Belorusije.

Lukašenko je u četvrtak, 24. februara rekao da „beloruske trupe ne učestvuju u akcijama ruske vojske, ali da hoće ako bude potrebno“.

Evropska unija je ranije

• Sankcije koje je uvela Velika Britanija

Velika Britanija je među prvima uvela sankcije Rusiji, a ovo su neke od njih:

• Zamrzavanje imovine svih velikih ruskih banaka i njihovo isključivanje iz finansijskog sistema Velike Britanije. Ova mera podrazumeva momentalno i potpuno zamrzavanje VTB, druge najveće banke Rusije
• Donošenje zakona koji će sprečiti velike ruske kompanije, kao i samu državu, da prikupljaju sredstva ili pozajmljuju novac na britanskom tržištu
• Zamrzavanje imovine 100 ruskih pojedinaca i entiteta koji do sada nisu bili pod sankcijama
• Zabrana letova u Veliku Britaniju za rusku državnu avio-kompaniju Aeroflot
• Suspendovanje izvoznih dozvola za robu dvostruke namene, koja se može koristiti u vojne svrhe
• Zaustavljanje izvoza visokotehnoloških proizvoda i opreme za preradu nafte
• Ograničavanje depozita koje ruski državljani mogu uplatiti na bankovne račune u Velikoj Britaniji

„Oligarsi u Londonu neće imati gde da se sakriju“, rekao je premijer Džonson.

Rusija je u petak odgovorila zatvaranjem neba za britansku avio-kompaniju Britiš erlajns.

Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Američki predsednik Džozef Bajden pridružio se sankcijama, izjavivši da je Rusija „izabrala ovaj rat“ i da će snositi sledeće posledice:

• Zamrzavanje imovine četiri velike ruske banke i zabrana obavljanja transakcija u američkim dolarima
• Sankcije se uvode i pojedincima iz Rusije, povezanim sa Kremljem
• SAD i njihovi saveznici obustavljaju više od polovine izvoza visoke tehnologije u Rusiju, kako bi je sprečili da modernizuje vojsku, gradi brodove i avione, kao i da usavršava vazduhoplovstvo

Evropska unija se u četvrtak pridružila širokoj lepezi sankcija, čije će posledice biti „velike i teške“ po Rusiju, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Sankcije su usmerene na sektor finansija, energetike i transporta, kao i na robu dvostruke namene, kontrolu i finansiranje izvoza, izdavanje viza, a proširuju se i kriterijumi za stavljanje pojedinaca pod sankcije i uvodi se nova lica sankcionisanih“, navodi se u saopštenju EU.

SAD, Velika Britanija, EU i druge zemlje su već uvele jedan paket sankcija kada je Rusija priznala nezavisnost dve otcepljene republike u Istočnoj Ukrajini.

Ove mere se odnose na ruske banke i pojedince, a preduzeti su i koraci da se Rusija isključi sa finansijskih tržišta.

Nemački kancelar Olaf Šolc stavio je na čekanje dozvolu za otvaranje gasovoda Severni tok 2, koji vodi od Rusije do Nemačke.

• Ukrajinska kriza: Putinova geopolitička slagalica
• Ruska vojska zauzela Černobilj – šta to znači

Sankcije i protiv Putina i najbližih saradnika

Zapadne zemlje naredile su lične sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.

Njihova imovina u SAD, EU, Velikoj Britaniji i Kanadi biće zamrznuta, a u slučaju SAD biće uvedena zabrana putovanja.

Saopštenje je usledilo drugog dana ruskog napada na Ukrajinu.

Takve kaznene mere protiv lidera su retke.

EU je, na primer, uvela takve sankcije samo predsednicima Sirije i Belorusije.

SAD su, sa svoje strane, ranije najavile mere protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura, pored sirijskog Bašara al Asada.

Nejasno je kolika su velike imovine Putina i Lavrova u SAD, EU, Velikoj Britaniji i Kanadi, i kakav će praktični uticaj imati sankcije.

Rusija je rekla da su dokazali „apsolutnu nemoć“ Zapada u spoljnoj politici.

• Vučić: Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji
• Lukašenko „uzvraća udarac” – šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji

Kakve još sankcije prete Rusiji?

• Blokada ruskog izvoza nafte i gasa

Sektor nafte i gasa predstavlja petinu ruske privrede.

Polovina zarade koju Rusija ostvaruje kroz spoljnu trgovinu dolazi od trgovine ovim energentima.

Ako bi Zapad prestao da kupuje naftu i gas od Rusije, to bi bila veoma teška sankcija.

Međutim, nanela bi štetu i zapadnim zemljama.

Evropska unija od kupovinom od Rusije zadovoljava 26 odsto potreba za sirovom naftom i 38 odsto potreba za gasom.

Opadanje snabdevanja gasom, makar bilo i kratkotrajno, izazvalo bi skok cena energije.

• Isključivanje Rusije iz svetskih tokova novca

SAD bi mogle zabraniti Rusiji da vrši transakcije u dolarima, tako što bi uvela kazne za firme koje pružaju ove usluge.

Velika Britanija je takođe zapretila da će sprečiti ruske kompanije da trguju u funtama.

Zapadne zemlje bi takođe mogle zabraniti izvoz visokotehnološke robe u Rusiju, kao što su poluprovodnički mikročipovi.

Ovakva sankcija uticala bi na vazduhoplovni i odbrambeni sektor, ali i na druge industrijske grane, kao što je proizvodnja automobila.

• „Putin je manijak, on je ubica“ – kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
• Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu

SAD, EU i Velika Britanija su već stavile neke ruske banke na crnu listu.

Stavljanje više njih na crnu listu može dovesti do velikog pada rublje i izazvati finansijsku krizu u Rusiji.

Ruske vlasti bi morale da spasavaju bankarski sistem, što bi je mnogo koštalo.

Ipak, zemlja raspolaže rezervama od više od 630 milijardi dolara za suočavanje sa ekonomskim šokovima.

Vlada Velike Britanije bi mogla da uvede još mera protiv ruskog novca u londonskim finansijskim institucijama i bankama.

Već se ispituju „neobjašnjivo velike transakcije“, a od ljudi se zahteva da pruže dokaze o poreklu novca.

Ali je do sada pokrenuto samo nekoliko ovakvih zahteva.

Mađarski premijer Viktor Orban uz EU i potpune sankcije Rusiji

Orban je za BBC rekao da će njegova zemlja u potpunosti podržati sve sankcije EU protiv Rusije.

Orban se do sada smatrao Putinovim najjačim saveznikom u EU.

Tokom posete istočnoj granici Mađarske sa Ukrajinom, gde prolazi stalan tok izbeglica, Orban je rekao da sve evropske zemlje, među kojima i Mađarska, osuđuju Rusiju.

„Ovo nije vreme da budemo pametni, vreme je da budemo ujedinjeni. To je rat i moramo da vratimo stanje pre rata i da obnovimo mir“, rekao je on.

Koliko će sankcije koštati Zapad?

Svaka mera koju zapadne zemlje preduzmu protiv Rusije ima uticaj i na njihove privrede.

Sankcije protiv ruskog bankarskog sektora mogle bi da nanesu štetu zapadnim firmama koje posluju u Rusiji ili imaju račune u njenim bankama.

Zabrana izvoza visokotehnološke robe pogodiće mnoge zapadne proizvođače.

A što je najvažnije, Evropa iz Rusije uvozi 40 odsto prirodnog gasa koji koristi.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova preti da će uvesti sankcije Zapadu, koje bi se mogle odnositi na smanjenje ili obustavu isporuka gasa Evropi.

Sportske sankcije

Osim ekonomskih, Rusija trpi i kazne u sportu.

Međunarodna džudo federacija suspendovala je Vladimira Putina sa mesta počasnog predsednika i ambasadora.

Ruski predsednik ima crni pojas u džudou i od detinjstva se bavi ovim sportom.

Odluka je jedna u nizu sportskih „sankcija“ najavljenih poslednjih dana.

Najpre joj je Evropska fudbalska unija oduzela domaćinstvo finalne utakmice Lige šampiona u Sankt Peterburgu 10. juna.

Poljski fudbalski savez saopštio je da ne želi da igra utakmicu protiv Rusije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru.

Klubovi iz Rusije i Ukrajine i reprezentacije dve zemlje moraće da igraju mečeve u međunarodnim takmičenjima kao domaćini na neutralnim terenima.

Indirektan uticaj sankcija je odlazak milijardera Romana Abramoviča sa mesta predsednika londonskog fudbalskog kluba Čelsi posle skoro 20 godina.

Za Abramoviča, koji se obogatio od poslova sa naftom i gasom, veruje se da je blizak Putinu.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) preporučio je međunarodnim sportskim federacijama da sportistima iz Rusije i Belorusije bude zabranjeno da se takmiče.

U saopštenju objavljenom u ponedeljak, MOK je naveo da u slučajevima kada je nemoguće da sportisti tih zemalja ne učestvuju, treba ih sprečiti da to učine pod imenom Rusija ili Belorusija.

„Ne bi trebalo da budu istaknuti nacionalni simboli, boje, zastave ili himne“, dodaje se.

Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) i Evropska fudbalska unija (UEFA) suspendovale su ruske reprezentacije i klubove iz takmičenja pod njihovim okriljem.

UEFA je prekinula saradnju sa ruskim naftnim gigantom Gaspromom – jednim od svojih glavnih sponzora.

Video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]