A power substation heavily damaged by a Russian missile strike in Kharkiv — Električne stanice, poput ove u Harkovu, bile su razorene usled ruskog napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine

Dok Ukrajina najavljuje da će posle šestomesečne pauze ponovo početi da izvozi struju, američki list Njujork tajms prenosi da je došlo do curenja serije navodnih američkih tajnih dokumenata, koji sadrže i podatke o ratnim planovima Kijeva.

Rojters, citirajući tri američka zvaničnika, ranije je pisao da iza curenja verovatno stoje Rusija ili proruski elementi, dok je Njujork tajms to nazvao „prvim prodorom ruske obaveštajne službe od početka rata“.

Ukrajina je uspešno obnovila infrastrukturu uništenu ruskim udarima, prema rečima ministra energetike Hermana Haluščenka,

„Najteža zima je prošla,

„Sledeći korak je početak izvoza električne energije, što će nam omogućiti da privučemo dodatna finansijska sredstva za neophodnu rekonstrukciju porušene i oštećene energetske infrastrukture“, rekao je on u petak.

Proruski lider Krima Sergej Aksjonov izjavio je da je raketa lansirana iz Ukrajine oborena je iznad Feodosije, naselja na ovom anektiranom poluostrvu.

Ranije je rečeno da nema izveštaja o šteti ili žrtvama, dok ukrajinska strana nije komentarisala ruske optužbe.

Evan Gerškovič, dopisnik američkog Volstrit džornala iz Rusije, zvanično je optužen za špijunažu, .

On negira optužbe.

Uhapšen je 30. marta 2023. u Jekaterinburgu gde je, kako kaže, išao da izveštava.

Ruske vlasti tvrde da je „uhvaćen na delu“ i da će biti dokazano da jeste američki špijun.

Američke vlasti su od Rusije zatražili da odmah puste novinara, kao i još jednom američkog državljanina .

Za špijunažu je u Rusiji zaprećena maksimalna kazna od 20 godina zatvora.

Američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da će ukrajinska kontraofanziva početi u narednim nedeljama,

Diplomatski stručnjaci i mediji procenjuju da francuski predsednik Emanuel Makron ni za milimetar nije uspeo da promeni politiku Kine prema ratu.

Dan 409.

Njujork tajms, pozivajući se na anonimne izvore, piše da se na društvenim mrežama pojavljuju slike navodnih tajnih dokumenata Pentagona o pripremi ukrajinske ofanzive
Vašington smatra da iza curenja dokumenata o ukrajinskoj ofanzivi stoji Rusija
Ukrajina je najavila spremnost da posle obnove energetskih kapaciteta nastavi izvoz električne energije
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski Zelenski rekao je da je njegova poseta Poljskoj bila produktivna i da će se rezultati osetiti na frontu
SAD, Nemačka i Mađarska odupiru se pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO, piše Fajnenšl Tajms
Poljska šalje Ukrajini oklopne transportere i minobacače
Antiratna aktivistkinja optužena u Moskvi za terorizam zbog umešanosti u ubistvo blogera bliskom Kremlju – više pročitajte ovde

Ukrajinski vojnici voze se borbenim vozilom pešadije BMP-1, dok se nastavlja napad Rusije na Ukrajinu na liniji fronta

Posle višemesečnih ruskih napada, Ukrajina će ponovo izvoziti struju

Smišljeni napadi Rusije na energetsku infrastrukturu su počeli prošlog oktobra što je dovelo do nestanka struje i restrikcija, ostavljajući gradove u mraku tokom zime.

Kijev je bio prinuđen da obustavi izvoz električne energije iz zemlje, ali će sada ponovo moći da prodaje višak struje.

Ukrajinski ministar energetike Herman Haluščenko potpisao je dokument kojim se ovlašćuje izvoz, iako lokalni kupci ostaju prioritet.

On je rekao da je sistem proizvodio dodatne kapacitete skoro dva meseca i da se Ukrajinci ne suočavaju sa restrikcijama.

Takođe je pohvalio „titanski rad“ inženjera i međunarodnih partnera na obnovi sistema.

Međutim, Ukrenergo, operater električne mreže u zemlji, upozorio je da Ukrajina ne može da računa na to da su ruski napadi okončani.

Ukrenergo je u subotu saopštio da je Rusija do sada tokom rata lansirala više od 1.200 raketa i dronova na ukrajinske energetske objekte.

Procurela nova serija navodnih američkih tajnih dokumenata, prenosi Njujork tajms

Novi serija navodnog poverljivog materijala, otkrivena u petak na društvenim mrežama, obuhvata više od 100 dokumenata, piše američki list Njujork tajms.

Rojters, citirajući tri američka zvaničnika, ranije napomenuo da iza curenja verovatno stoje Rusija ili proruski elementi, dok je Njujork tajms to nazvao „prvim prodorom ruske obaveštajne službe od početka rata“.

Prethodnog dana su otkrili prvo curenje: slike navodnih dokumenata Pentagona i NATO-a u vezi sa pripremom ukrajinske ofanzive.

Kijev je dokumente otkrivene u četvrtak nazvala lažnim, dok je Pentagon objavio saopštenje u kojem se navodi da Ministarstvo odbrane istražuje informacije o mogućem curenju podataka.

U petak, kada je otkrivena nova serija dokumenata, predstavnici resora su rekli da nemaju šta da dodaju.

Razmere curenja, zajedno sa tajnošću samih dokumenata, potencijalno bi mogle da izazovu ogromnu štetu, rekli su američki zvaničnici za ovaj medij.

Visoki obaveštajni zvaničnik nazvao je curenje „noćnom morom za Pet očiju“, misleći na savez zemalja koje aktivno dele obaveštajne podatke – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada.

Kako prenosi Njujork tajms, jedan od dokumenata objavljenih na anonimnom forumu 4chan sadrži mapu koja prikazuje tok borbenih dejstava u ukrajinskom Bahmutu.

Međutim, dokumenti koji su procureli, po svemu sudeći, ne tiču se samo tajnih podataka o vojnim planovima Ukrajine.

Analitičari koji su pregledali dokumente kažu da novi skup podataka sadrži osetljiv materijal sa brifinga o Kini, Indo-pacifiškom regionu, Bliskom istoku i terorizmu u svetu.

Jedan od zvaničnika je za Njujork tajms rekao da najverovatnije curenje nije došlo iz Ukrajine, pošto Kijev nije imao pristup nekim od procurelih dokumenata.

Stručnjaci i štampa o poseti Makrona Kini: „Hladan tuš“

Francuski predsednik Emanuel Makron proveo je tri dana u Kini u društvu predsednika Sija Đinpinga, ali nije uspeo ni za jotu da promeni stav Pekinga prema Vladimiru Putinu i ratu Rusije protiv Ukrajine.

Prva reakcija evropskih stručnjaka i medija je nedvosmislena: poseta Makrona protekla je po kineskom scenariju.

Si je rado prihvatio predloge za proširenje veza sa Evropom na pozadini konfrontacije Kine sa njenim glavnim saveznikom SAD, a ignorisano je sve što je Makron rekao o Ukrajini i Rusiji.

Makron je pokušao da ubedi Sija i lično i javno.

Do te mere da je primetno iznervirao kineskog predsedavajućeg, koji je postao nenaviknut na nepoštovanje govora tokom godina izolacije kovida koje je Si potrošio na jačanje sopstvene moći.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Makron je govorio dvostruko duže od Sija, primetio je Politiko.

Kada je Makron odlučio da mu se obrati direktno i počeo da priča o Ukrajini, Si nije krio iritaciju i čak je nekoliko puta nestrpljivo uzdahnuo.

Makron je predložio da Si izvrši pritisak na Putina i da „urazumi Rusiju“ kako bi zaustavio agresiju na Ukrajinu.

Si ni na koji način nije reagovao na ove reči, nije pomenuo Rusiju, niti je izgovorio reč „rat“.

„Makron nije uspeo da ubedi Sija Đinpinga“, piše francuski list Mond, citirajući neimenovanog francuskog diplomatu: „Zaista hladan tuš“.

„On je predložio ‘put ka miru“ koji do sada više liči na ćorsokak“, dodaje list.

Napominje da Makron nije uspeo da ubedi Sija čak ni da osudi Putinovu nameru da pošalje nuklearno oružje u Belorusiju.

Kineski lider je pribegao tradicionalnim opštim mestima o neširenju, miru u svetu i poštovanju interesa svih zemalja.

„Rusi pokušavaju da ostvare punu kontrolu nad Bahmutom“

Ukrajinski generalštab u izveštaju objavljenom u četvrtak uveče indirektno priznaje da je veći deo Bahmuta pod ruskom kontrolom.

„U pravcu Bahmuta, neprijatelj nastavlja da vodi ofanzivne operacije, pokušavajući da preuzme punu kontrolu nad gradom ovim gradom, nastavljaju se žestoke borbe“, navodi se u izveštaju.

Američki institut za proučavanje rata je na osnovu geolociranih snimaka i poruka sa obe strane, 28. marta procenio da je ruska plaćenička grupa Vagner verovatno zauzela oko 65 odsto Bahmutove teritorije.

Rusi tvrde da beleže nove napretke.

Jevgenij Prigožin je 2. aprila objavio snimak, gde stoji sa zastavom, kako tvrdi, na ruševinama upravne zgrade Bahmuta.

Prema izveštaju, Rusi nastavljaju da napadaju i severozapadno i zapadno od Bahmuta, pokušavajući da zatvore obruč.

Šef Vagnera je 6. aprila rekao da ukrajinske snage ne napuštaju grad Bahmut i da se borbe nastavljaju u zapadnom delu grada.

„Mora se jasno reći da neprijatelj nikuda ne ide“, rekao je Prigožin na Telegram kanalu, prenosi Rojters.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u sredu da postoje izgledi za moguće povlačenje ukrajinske vojske iz grada, rekavši da će Kijev doneti „odgovarajuće“ odluke ako njegove snage u gradu budu u riziku od opkoljavanja.

Švedsko tužilaštvo: Još se ne zna ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok

Švedsko tužilaštvo je saopštilo da je još nejasno ko stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok koji povezuje Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

„Radimo bezuslovno i prevrćemo svaki kamen i ništa ne prepuštamo slučaju“, naveo je tužilac Mats Lungkvist u saopštenju.

„Nadamo se da ćemo moći da potvrdimo ko je počinio ovaj zločin, ali treba napomenuti da će to verovatno biti teško s obzirom na okolnosti“, dodaje se u saopštenju Lungkvista.

Podele u NATO oko prijema Ukrajine – Fajnenšel tajms

SAD, Nemačka i Mađarska se opiru pokušajima Poljske i baltičkih država da Kijevu ponude „mapu puta“ za članstvo u NATO na julskom samitu vojne alijanse, što odražava podele na Zapadu oko posleratnog statusa Kijeva.

Pozivajući se na četiri neimenovane diplomate koji učestvuju u razgovorima, Fajnenšel tajms piše da ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO aktivno raspravljaju u Briselu o tome šta tačno treba ponuditi Ukrajini.

Sve zemlje članice alijanse saglasne su da se o članstvu Ukrajine u NATO-u ne može ozbiljno razgovarati dok je zemlja u ratu.

Ali dvoje ljudi koji su prisustvovali ovonedeljnim sastancima rekli su za list da postoji sve veća podrška da se Ukrajini ponudi „politički put“ ka članstvu na samitu u Viljnusu koji bi ojačao veze NATO-a i Kijeva.

Međutim, prema ovim izvorima, Amerika, kao i Nemačka i Mađarska, protive se ovom predlogu.

Vašington je zabrinut da bi produbljivanje veza Kijeva sa alijansom tokom rata moglo da igra u Putinovom narativu o borbi Rusije i NATO-a i da eskalira sukob, između ostalog i potencijalno raspoređivanje nuklearnog oružja.

Umesto toga, SAD pozivaju saveznike da se usredsrede na kratkoročnu vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini kako bi joj pomogli da se odupre i na kraju odbije rusku agresiju.

Američki zvaničnici kažu da bi glavni prioritet na samitu u Vilnjusu trebalo da bude praktična pomoć Ukrajini, kao što je municija, a razgovori o mogućim posleratnim političkim odnosima samo umanjuju taj cilj.