Dok broj žrtava posle raketnog napada na Kramatorsk raste, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da je ustanovljena „umešanost ruskog špijuna“ koji će biti optužen za izdaju.

Posle dogovora o preseljenju pripadnika ruske plaćeničke grupe Vagner i njenog šefa Jevgenija Prigožina u Belorusiju, Poljska je odlučila da pojača odbranu, objavljujući da će kupiti američke protivvazdušne raketne sisteme Pejtriot vredne do 15 milijardi dolara.

„Oni koji pomažu Rusiji da uništi živote zaslužuju maksimalnu kaznu“, rekao je Zelenski.

Dvanaest ljudi, među njima i troje tinejdžera, ubijeno je u utorak u raketnom napadu na lokalnu piceriju.Među ubijenima su četrnaestogodišnje sestre bliznakinje Julija i Ana Aksenčenko.Ranjeno je najmanje 60 ljudi.

Dan 490.

U ruskom napadu na Kramatorsk poginulo 12, a ranjeno najmanje 60 ljudi
Zelenski kaže da je za smrtonosni napad u Kramatorsku odgovoran „ruski špijun koji će odgovarati za izdaju“
Poljska jača granicu zbog Vagnera u Belorusiji – Varšava kupuje od SAD protivvazdušne raketne sisteme Patriot vredne do 15 milijardi dolara, saopštio Pentagon
U granatiranju Hersonske oblasti stradala žena
Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, došao u Belorusiju, potvrdio beloruski predsednik Lukašenko, ruske vlasti traže da ova grupa preda teško naoružanje
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da pripadnici Vagnera mogu da biraju – ili ugovor sa ruskom vojskom ili da se vrate porodicama
Putin je potvrdio da su piloti ruske vojske poginuli u sukobima sa Vagnerovim trupama tokom pobune

Granatirana Hersonska oblast – u fotografijama

Regionalno tužilaštvo u Hersonu, na jugu Ukrajine, objavilo je da je u ranim jutarnjim satima u četvrtak, ruska vojska napala naselje Belozerski u Hersonskoj oblasti.Poginula je žena i ranjen je mladić, a oštećeno je najmanje 12 stambenih objekata.

Napad na Kramatorsk

U utorak predveče su pogođeni restoran i trgovačka zona u gradu pod kontrolom Ukrajine, ali u blizini delova zemlje koje kontrolišu ruske snage.

Zvaničnici kažu da je najmanje 56 ljudi ranjeno, među kojima osmomesečna beba i troje stranaca.

Ovo je najveći broj žrtava u ruskim napadima od aprila, kada je raketni udar na stambenu zgradu u gradu Uman u centralnoj Ukrajini doveo do 23 mrtvih, među kojima troje dece.

U aprilu 2022. godine projektilima je pogođena železnička stanica u Kramatorsku, kada je poginulo najmanje 50 ljudi.

Tajming novog udara je indikativan: na godišnjicu još jednog napada na centar drugog grada – Kremenčuka.

Pre godinu dana, ruske rakete pogodile su tržni centar u centralnom ukrajinskom gradu Kremenčuku, ubivši 22 ljudi.

Vlasti u Kramatorsku saopštile su da su među žrtvama napada na taj grad poginule 14-godišnje bliznakinje Julija i Ana Aksenčenko.

Gradsko veće je u objavi u Telegramu izrazilo saučešće roditeljima devojčica, rekavši da je „ruska raketa zaustavila kucanje srca dva anđela“.

„Delimo tugu vaše porodice i zajedno sa vama saginjemo glave u dubokoj tuzi“, navodi se.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao je ovaj napad „demonstracijom terora“ i pozvao na kažnjavanje Rusije pred međunarodnim sudovima.

Belgijski novinar Arno De Deker rekao je za BBC da je bio u popularnom restoranu Ria Landž samo nekoliko minuta pre nego što je pogođen.

„I dalje ima ljudi ispod ruševina jer je to veliki restoran. Čuo sam ljude kako vrište ispod ruševina dok pokušavaju da ih spasu“, rekao je on.

Procenio da je do 80 zaposlenih i mušterija bilo u restoranu u vreme napada i da strahuje bi broj žrtava mogao da bude mnogo veći.

„Ukrajinska kontraofanziva će tek doneti uspeh“

Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov tvrdi da su nedavna osvajanja manjih mesta samo „najava“ mnogo većih uspeha u kontraofanzivi.

On je za Fajnenšel tajms rekao da glavni udar kontraofanzive tek predstoji.

„Kada se to dogodi, svi ćete to videti… Svi će sve videti.“

Reznikov dodaje da glavne rezerve ukrajinskih trupa tek treba da budu iskorišćene.

To uključuje brigade koje su nedavno obučene na zapadu i moderne tenkove i oklopna vozila NATO-a, kaže on.

Ministar odbrane tvrdi da prekinuta Vagnerova pobuna prošlog vikenda pokazuje „fundamentalnu slabost“ režima Vladimira Putina u Moskvi.

„To je kao grudva snega“, kaže on, sugerišući da režim ima samodestruktivne osobine: „Što je veća, brže se kotrlja“.

Strah od Vagnera u zemljama koje se graniče sa Belorusijom

Dan pošto je beloruski predfsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio da je Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, stigao u Minsk posle neuspele pobune, analitičari se bave procenom dalje sudbine ruske plaćeničke grupe.

U posebnom tekstu pročitajte više o daljoj sudbini Vagnerove mreže u svetu.

Lukašenko je negirao informacije da se u Belorusiji prave kampovi za Vagner, ali da mogu da se smeste ukoliko žele.

„Ponudili smo im napuštenu vojnu bazu – ima ograde, ima svega, neka samo postave šatore“, rekao je Lukašenko, prenosi novinska agencija Rojters.

Ministar odbrane Viktor Krenikov je rekao beloruskom predsedniku da bi želeo da ponudi vojnicima Vagnera da se pridruže beloruskoj vojsci.

Lukašenko je dao Krenikovu zeleno svetlo da o tome pregovara sa Prigožinom, prenosi Rojters.

Posle pobune, ruske vlasti su dale vojnicima plaćeničke grupe da biraju – ili da se pridruže ruskoj vojsci ili da se pridruže Prigožinu u egzilu u Belorusiji.

Beloruski predsednik bio je i medijator između ruskog predsednika i vođe Vagnera, a za medije se pohvalio da je odigrao ključnu ulogu u pregovorima u nedelju.

„Predložio sam Putinu da ne žuri i rekao da popričamo sa Prigožinom i njegovim komandantima“, rekao je Lukašenko i dodao da se čuo sa vođom plaćenika.

Lider Belorusije je rekao da je na početku razgovor bio pun psovki.

„Onda je tražio da mu vlast preda ministra odbrane Sergeja Šojgua i glavnokomandujućeg ruske vojske generala Valerija Gerasimova.

„Rekao sam mu da mu niko neće predati ni Šojgua, ni Gerasimova, ni bilo kog, bez obzira na sve“, tvrdi beloruski predsednik.

Lukašenko je rekao da je Prigožin optužio ministra i generala da su hteli da uguše Vagner i da je tražio samo pravdu.

„Rekao sam mu da će ga na pola puta zgaziti kao bubu, iako mi je Putin rekao da su vojnici zauzeti na liniji fronta“, rekao je Lukašenko.

Stacioniranje određenog broja pripadnika Vagnera u Belorusiji, uznemirio je zemlje u okruženju koje traže od NATO-a da pošalje dodatne snage, pre svega u Poljsku, Litvaniju i Letoniju.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je na konferenciji za novinare da će se susedne zemlje suočiti sa „još većom opasnošću od nestabilnosti“, ako Vagner rasporedi svoje „serijske ubice“ u Belorusiji.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa spremna da se brani od bilo kakve pretnje iz „Moskve ili Minska“ i da će na samitu u Litvaniji sledeće nedelje razmatrati dodatno jačanje odbrane, usredsređujući se na članice koje se graniče sa Belorusijom.

„Poslali smo jasnu poruku Moskvi i Minsku da je NATO tu da zaštiti svakog saveznika i svaki pedalj teritorije NATO-a“, rekao je on.

Dodatni razlog za nervozu članica NATO-a je to što je Rusija prenela taktičko nuklearno oružje u Belorusiju poslednjih nedelja, a Putin je rekao da će ono biti upotrebljeno samo ako ruska teritorija bude ugrožena.