Rusija i Ukrajina: Komandanti ukrajinskih snaga iz čeličane Azovstal u Marijupolju vratili se iz Turske u Ukrajinu, Moskva pobesnela: „Kršenje dogovora“

Dan pošto je objavljeno da je Amerika donela kontroverznu odluku o slanju kasetne municije Kijevu, zabranjene u većem delu sveta, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je posle posete Turskoj u domovinu poveo petoricu komandanata ukrajinskih snaga koje su se borile u Marijupolju prošle godine.

Njih petorica su posle 10 meseci napustili Tursku prema, kako je saopšteno, ranijem dogovoru Zelenskog i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Povratak petorice komandanata bataljona Azov, koji je u Rusiji proglašen terorističkom organizacijom, Moskva je ocenila kao kršenje uslova sporazuma koji je prošle godine postignut sa Ankarom i Kijevom.

Jedan od povratnika, Denis Prokopenko, izjavio je ukrajinskim novinarima da namerava da se vrati na front.

„Svakako. Zato smo i vratili u Ukrajinu, to nam je glavni cilj“, rekao je on u Lavovu, gradu na zapadu koji je pre nekoliko dana Rusija granatirala.

Posle dugih borbi, Rusija je zauzela Marijupolj u maju prošle godine, a tada je zarobila veliki broj pripadnika bataljona Azov, koji je ranijih godina bio ozloglašen zbog neonacističke ideologije.

Oni su se krili u ogromnoj industrijskoj zoni Azovstal.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 19. maja 2022. godine da je više od 17.700 ukrajinskih boraca iz čeličane u Marijupolju prebačeno na teritoriju pod ruskom kontrolom.

Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Marijupolj u martu ove godine kako bi se uverio da se lučki grad na jugu Ukrajine obvalja.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Broj žrtava ruskog napada na grad Liman u subotu, 8. jula istočnoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, porastao je na devet.

Liman je ključno železničko čvorište u Donjecku i prvobitno ga je zauzela Rusija, ali ga je ukrajinska vojska povratila tokom jesenje kontraofanzive.

Napad se dogodio u danu kada se obeležava 500. dan rata, a prema podacima Ujedinjenih nacija do sada je poginulo više od 9.000 civil, među kojima i 500 dece.

Nije poznato koliko je vojnika poginulo ili ranjeno na obe strane, jer ni Kijev ni Moskva ne saopštavaju gubitke.

Ukupno je ove nedelje nastradalo 32 ljudi u tri odvojena napada – 13 u Kramatorsku na istoku Ukrajine, deset u Lavovu, na zapadu zemlje i devet u Limanu.

Rešenje sukoba nije na vidiku, kao ni eventualni pregovori, a u dosadašnjem toku rata mnogi gradovi su razoreni, a milioni ljudi su izbegli u razne zemlje – najviše u Rusiju.

Rusija je, mimo međunarodnog prava i normi, pripojila neke ukrajinske oblasti na istoku i jugu, koje su delimično pod njenom kontrolom.

U svetu vlada zabrinutost oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, jer Moskva i Kijev razmenjuju optužbe da druga strana planira provokacije baš u toj oblasti.

Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je novu vojnu pomoć Ukrajini, koja uključuje i kasetne bombe i municiju.

Bajden je rekao da je to bila „vrlo teška odluka“ i da su ga „dugo nagovarali da je donese“.

Zabranjena u više od 120 zemalja širom sveta, kasetna municija obično oslobađa velike količine male, eksplozivne podmunicije koja ima razornu moć na širem području.

Više o odluci Bajdena i kakvo je ovo oružje pročitajte ovde.

Dan 500.

• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Ruski projektili u subotu pogodili gradić Liman u Donjeckoj oblasti, najmanje osam mrtvih, kažu Ukrajinci
• Amerika odlučila da snebde Kijev kasetnom municijom, što kritikuju i organizacije za ljudska prava, ali i neki političari Demokratske stranke iz koje je Bajden
• Posle relativnog zatišja u junu, Bahmut je ponovo postao centar najžešćih borbi na liniji fronta, kažu britanske obaveštajne službe
• Rusija pokušava da pojača odbrambene linije u regionu Donbasa, šaljući rezerve na položaje. Moskva tvrdi da Ukrajina nije postigla nikakve rezultate u kontraofanzivi
• Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski razgovarao je u Istanbulu sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom
• Erdogan je rekao da je Ukrajina stekla pravo da uđe u NATO, dok je Bajden u intervjuu za CNN rekao da to nije moguće tokom rata
• U ruskom napadu na Lavov, grad na zapadu Ukrajine, najmanje 10 mrtvih, više od 40 ranjenih, kažu lokalne vlasti
• Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, posle neuspele pobune, iz Belorusije se vratio u Rusiju, izjavio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko – opširnije pročitajte ovde
• Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o planiranju provokacija oko nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi

Napad na Lavov: Tri rakete Kalibar pogodile civilne mete, tvrde Ukrajinci

Ruska raketa pogodila je u četvrtak rano ujutru stambenu zgradu u gradu Lavovu na zapadu Ukrajine, ubivši najmanje deset ljudi, kažu ukrajinske vlasti.

Moskva i Kijev, međutim, daju različite informacije o objektima koji su pogođeni.

Maksim Kozicki, šef regiona Lavova, tvrdi da je pogođeno i uništeno 30 stambenih zgrada, a predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski najavljuje „konkretan“ odgovor na napad „ruskih terorista“.

Andrej Sadovij, gradonačelnik Lavova, rekao je da je „to bio najveći napad“ na Lavov od početka rata.

Prema tvrdnjama ukrajinske vojne komande, oko jedan sat ujutru sa brodova i podmornica ruske flote u Crnom moru ispaljene su krstareće rakete Kalibar.

Rakete su se, dodaju, prvo kretale u pravcu severa, a zatim naglo promenile kurs ka Zapadu.

Ukrajinci tvrde i da su uspeli da obore sedam od 10 krstarećih raketa. Te tri su pogodile civilne mete u Lavovu.

Ruske državne televizije prenele su da je meta napada bila odbrambena akademija ukrajinske vojske, a navode o gađanju stambenih zgrada nazivaju „propagandom“.

Lavov je grad na krajnjem zapadu Ukrajine, u blizini granice sa Poljskom, i udaljen je stotinama kilometara od glavnih linija fronta na istoku i jugu Ukrajine.

Na početku rata bio je utočište mnogim Ukrajincima koji su bežali sa istoka i juga zemlje.

Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o nuklearnoj elektrani Zaporožje

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da ruske snage spremaju „opasne provokacije u Zaporožju“.

Prethodno je Renat Karča, savetnik direktora ruske energetske kompanije „Rosenergoatom“, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearku preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Zelenski je naveo da su se Makron i on saglasili da „situaciju drže pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da „postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave“ i da je moguć napad „u bliskoj budućnosti“.

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Nuklearna elektrana je pod kontrolom ruskih snaga još od rane faze rata, kao i veći deo Zaporoškog regiona, koju je ruski predsednik anektirao prošle godine mimo međunarodnog prava i normi.

Grad Zaporožje u toj oblasti je pod kontrolom Ukrajine.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]