Rusija i Ukrajina: Kremlj potvrdio da je američki novinar Taker Karlson intervjuisao Putina

Kremlj je potvrdio da je američki novinar Taker Karlson intervjuisao ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi.

Karlson, bivši voditelj na američkoj televizijskoj mreži Foks Njuz, prethodno je objavio snimak na društvenoj mreži Iks, najavljujući intervju, uz komentar da je želeo to da uradi jer „Amerikanci imaju pravo da znaju sve što mogu o ratu u koji su umešani i koji finansiraju“.

To je prvi Putinov intervju jedan na jedan sa zapadnim novinarom otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Karlson je potom objavio da će intervju biti objavljen u četvrtak na njegovom sajtu tuckercarlson.com.

Bilo je najava da će ga objaviti na društvenoj mreži Iks gde ima veliki broj pratilaca.

Ilon Mask, vlasnik ove platforme, obećao je da neće sprečavati, skidati ili blokirati intervju.

• „Ko, ako ne Putin“: Kako Rusi gledaju na predstojeće predsedničke izbore
• Lavrov za BBC: Rusija nije besprekorna, ali nema čega da se stidi
• Nema dogovora sa Putinom oko teritorija, kaže Zelenski za BBC
• „Izvini se“: Trend ponižavajućih pokajničkih videa u Rusiji

Ruski državni mediji pomno izveštavaju o poseti 54-godišnjeg američkog novinara Moskvi.

Karlson je rekao da je sam platio put u Rusiju i da je želeo da uradi intervju jer „većina Amerikanaca nije obaveštena“ o sukobu koji „preoblikuje svet“, optužujući glavne medije na Zapadu da su „korumpirani“, „kriju istinu od ljudi“ i da ih „namerno lažu“.

„Očigledno je da je postojao rizik da se uradi ovakav intervju, i ovo smo pažljivo planirali više meseci“, rekao je Karlson.

On tvrdi da je i da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdenova pokušala da spreči da napravi intervju, kao što su to „uradili pre tri godine kada su nezakonito špijunirali naše SMS poruke i prosledili ih slugama u glavnim medijima da ih objave“.

„Prilično sam siguran da su to isto pokušali i prošlog meseca, ali smo ipak došli u Moskvu“, rekao je američki novinar.

„Zašto želim da intervjuišem Putina? Prvo, to mi je posao, novinarstvo. Želim da informišem ljude.

„Dve godine otkako je počeo rat koji preoblikuje svet, većina Amerikanaca o njemu nije informisana, ne znaju šta se dešava u ovom regionu. Ali trebalo bi, jer oni plaćaju mnogo za to“, rekao je Karlson.

Od početka rata, Bajdenova admnistracija dala je Ukrajini desetine milijardi dolara.

Američki novinar je istakao i da želi da ovo uradi kako bi svi bili informisani o drugim apsektima užasnog rata, a pre svega o tome kako se svet menja, nazivajući ih istorijskim promenama.

Dodao je da je jedna od posledica rata „raspad“ ekonomskog poretka koji je Zapad uspostavio još od Drugog svetskog rata i koji je trajao 80 godina.

Otkako je počeo rat u Ukrajini, rekao je Karlson, zapadni novinari su mnogo puta intervjuisali ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog – koga je ranije nazivao „diktatorom“.

Ali, prema oceni Karlsona, to nisu bili pravi intervjui, već „samozadovoljne seanse“ sa ciljem da pojačaju zahtev Zelenskog da se SAD sve više i više uključe u rat.

„To nije novinarstvo – to je vladina propaganda, i to ona najružnija i najprljavija propaganda – propaganda koja ubija ljude“, naglasio je Karlson.

Dodao je da se za sve to vreme„nijedan zapadni novinar nije potrudio da intervjuiše“ Vladimira Putina i da većina Amerikanaca pojma nema zašto je uopšte počeo rat i koji su ciljevi Kremlja.

„Nikada nismo čuli njegov (Putinov) glas. To je pogrešno“, rekao je Karlson.

„Nisam ovde zato što volim Putina. Ovde sam zato što volim Ameriku, a mi Amerikanci po rođenju imamo pravo na slobodu govora i izgovorene reči i imamo pravo da znamo šta se dešava. Želimo da ostanemo napredni i slobodni“, poručio je.

Stiv Rozenberg, urednik BBC-ja Rusiju, objavio je da je BBC nekoliko puta tražio intervju od Putina u poslednjih 18 meseci, ali da je odgovor uvek bio odričan.

Maks Sedon, šef moskovskog biroa Fajnenšel tajmsa, kritikovao je Karlsona što se žali da nema dovoljno američkih novinara koji izveštavaju o ruskoj verziji rata, jer su dvojica američkih novinara „trenutno u zatvoru zbog toga što su radili“.

Evan Gerškovič iz Volstrit džornala, optužen za špijunažu, i Alsu Kurmaševa sa Radija Slobodna Evropa u pritvoru su u Rusiji od prošle godine.

Ruska novinarka Jevgenija Albats istakla je da su ona i stotine njenih kolega morali da odu u izgnanstvo da bi nastavili da izveštavaju o ratu, dok se Karlson „snima iz apartmana u Ric hotelu u Moskvi gde noć košta od 1.000 dolara“.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar rekla je da je „jedini validan intervju (Putina) saslušanje u Hagu“.

Njen komentar odnosio se na nalog za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud (MKS), kojim se Vladimir Putin optužuje za ratne zločine i protivpravnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju.

• Intervju petkom: Kako je do rata opstajala nezavisna televiziji u Rusiji
• Ruski novinar prodaje Nobelovu nagradu za 103 miliona dolara da pomogne Ukrajincima
• Ljubiteljka Putina: Bivša austrijska ministarka koja se preselila u Rusiju
• Putinov protivnik Navaljni iz zatvora u Sibiru: „Ja sam vaš novi Deda Mraz, ne brinite za mene“

Ruska invazija na Ukrajinu nanela je mnogo štete i odnela mnogo života.

Ujedinjene nacije su saopštile da su ruske snage odgovorne za silovanja, „široko rasprostranjena“ tortura i ubistva u Ukrajini.

Posle aneksije Krima 2014. godine, Rusija je za ove dve godine anektirala još četiri regiona Ukrajine.

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje Vladimira Putina, optužujući ga za ratne zločine i protivpravnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju.

Novinari u Rusiji su pod rigoroznim ograničenjima izveštavanja – medijima je zabranjeno da invaziju na Ukrajinu nazivaju „ratom“, već „specijalnom vojnom operacijom“.

Pojedini mediji i novinari su već proterani iz Rusije i označeni kao „strani agenti“.

Neposredno pre početka rata, Karlson je kritikovao američke vlasti jer je, kako je rekao, „svrha spoljne politike Bele kuće postala mržnja prema Putinu“.

„Da li me je Putin ikada nazvao rasistom? Da li je pretio da će me otpustiti jer se ne slažem s njim?“, rekao je Karlson dok je trajalo masovno grupisanje ruskih snaga na granici Ukrajine.

„Ovo su poštena pitanja, a odgovor na sva je: ne. Vladimir Putin nije uradio ništa od toga“, dodao je.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju, malo je promenio ton tokom druge emisije, rekavši: „Vladimir Putin je započeo ovaj rat… On je kriv za ono što večeras vidimo u Ukrajini“.

Ko je Taker Karlson?

Taker Karlson je bio jedan od najbolje ocenjenih američkih voditelja kablovske televizije, ali je prošle godine iznenada napustio Foks Njuz.

U emisijama je oštro kritikovao administraciju Džozefa Bajdena i uopšte Demokratske stranke.

Vrhunac popularnosti u Sjedinjenim Državama, Karlson je dostigao između 2016. i 2023. godine kada je vodio uticajnu večernju političku emisiju, koja je povremeno imala više od pet miliona gledalaca.

Ali njegova karijera na američkom TV kanalu Foks Njuz, koji tradicionalno podržava republikance, završena je prilično naglo.

U jutro 24. aprila 2023. godine, Taker Karlson je otpušten iz Foksa.

Ovakav razvoj događaja nije očekivao, pošto je prethodnog dana gledaocima poručio gledaocima da će nova emisija ići naredne večeri.

Razlog otkaza nije zvanično saopšten, ali je američka štampa pisala da je šefa korporacije Ruperta Mardoka na takvu odluku podstakla tužba pokrenuta u vezi sa Karlsonovim izveštajem o napadu pristalica dotadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa na zgradu američkog Kongresa 2021. i širenja Trampovih lažnih izjava da je njegov poraz na izborima 2020. rezultat prevare.

Karlson se razišao sa Foksom šest dana pošto je Foks korporacija, koji je vlasnik TV kanala, pristao da plati 787,5 miliona dolara proizvođaču mašina za glasanje i softvera Dominion vouting sistems.

Firma je podnela tužbu protiv kompanije Foks korporaciju, optužujući Karlsona da je izneo klevete, između ostalog pominjući i glasačke mašine.

Nakon što je napustio Foks, Karlson je zadržao popularnost na društvenoj mreži Iks.

I dalje ima ogromnu publiku i obožavaoce, posebno među pristalicama Republikanske stranke.

On i dalje podržava Donalda Trampa, zalaže se za veliko smanjenje ilegalnih migracija u Sjedinjene Države, za striktno poštovanje posedovanja oružja i skeptičan je u vezi sa problemom globalnih klimatskih promena, ideologije o rodnoj ravnopravnosti i drugim.

Ne libi se ni da govori o raznim teorijama, pa tako i da američka vlada ima laboratorije za proizvodnju biološkog oružja u Ukrajini, što tvrdi i Kremlj, da su veliku branu Kahovka uništili Ukrajinci, a optužio je Vašington i za umešanost u eksploziju gasovoda Severni tok oktobra 2022. godine, kojim se Evropa snabdevala ruskim gasom.

Do danas nije nezavisno utvrđeno ko je digao u vazduh gasovod Severni tok, za šta je Kremlj optužio Zapad, pre svega Amerikance.

Ruski državni mediji opisuju Karlsona kao „novinara koji govori istinu“ i često ga citiraju.

Agencija za medijsku analitiku „Šmakov Medija“ izračunala je za telegram kanal „Oprez njuz“ da su tokom protekle nedelje ruski državni mediji i proruski kanali na društvenim mrežama pomenuli Karlsona približno 2.050 puta.

Među istaknutim političarima koje je nedavno intervjuisao su mađarski premijer Viktor Orban i novi predsednik Argentine Havijer Milei.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]