Rusija i Ukrajina: Krimski most ponovo zatvoren, Rusi tvrde da je gađano skladište goriva

Napad dronom na skladišta goriva i municije n Krimu doneo je nove evakuacije civila, a saobraćaj je prekinut, saopštile su ruske vlasti.

Sergej Aksonov,ruski guverner okupiranog Krima, optužio je Ukrajinu za napad, ali nije ponudio dokaze za te tvrdnje.

Aksjonov je rekao da u meštani koji žive u krugu od pet kilometara od eksplozije evakuisani.

Zaustavljen je i automobilski i železnički saobraćaj preko mosta.

• Vašington kaže da Kijev već „efikasno“ koristi američke kasetne bombe protiv Rusa
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Britanska obaveštajna služba vrbuje Ruse da špijuniraju za njih, kaže šef MI6

Američka Centralna obaveštajne agencije (CIA) tvrdi da Vladimir Putin pokušava da kupi vreme dok smišlja kako da se nosi sa Jevgenijem Prigožinom,

Prigožin je šef plaćeničke grupe Vagner koja je pre mesec dana organizovala kratkotrajnu pobunu u Rusiji.

„Ta pobuna je razotkrila značajne slabosti u sistemu moći koji je Putin izgradio“, kaže Vilijam Berns, direktor CIA.

„Ruski lider možda i dalje traži način da se osveti Prigožinu. Ono što vidimo je veoma složen plan“, dodaje on.

Dok se američke obaveštajne službe bave Putinom i Prigožinom, iz Vašingtona je saopšteno da Kijev već koristi klaster municiju, zabranjenu u većem delu sveta, koju je dobio upravo iz Amerike.

„Efikasno ih koriste i zapravo imaju uticaj na ruske odbrambene formacije i rusko odbrambeno manevrisanje“, rekao je novinarima Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost.

Šta je klaster municija i zašto je zabranjena u više od 120 zemalja pročitajte u posebnom tekstu.

Krimski most zatvoren zbog eksplozije na Krimu, tvrde ruske vlasti

Guverner okupiranog Krima, kojeg je postavila Rusija, rekao je da su meta bili infrastrukturni objekti u okrugu Krasnogvardejski na Krimu.

„Prema preliminarnim podacima, nije bilo štete ili žrtava“, napisao je Aksjonov na Telegramu.

Saobraćaj na mostu je zaustavljen u subotu ujutro, a kasnije pušten za autombile.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi napad.

Okrug u kojem je prijavljen eksplozija udaljen je više od 160 kilometar od Kerčkog mosta.

Dan 514.

• Nove eksplozije na Krimu, Zelenski kaže da je Krimski most „legitimna meta“
• U napadu na Zaporošku oblast poginulo četvoro ljudi
• Rusija istupila iz sporazuma o bezbednom izvozu žitarica iz Ukrajine i poručila da sve brodovi koji plove iz ukrajinskih luka u Crnom moru Moskva smatra za potencijalne vojne mete
• Putin i dalje smišlja osvetu Prigožinu, tvrdi CIA
• Šef Vagnera u Belorusiji, sudeći prema najnovijem snimku – više o tome pročitajte ovde
• Velike bitke oko Bahmuta u Donbasu
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Most, koji se često naziva i Krimski most, otvoren je 2018. godine i omogućava drumski i železnički pristup između Rusije i Krima – ukrajinske teritorije koju je Rusija pripojila 2014. godine.

Most je postao simbol ruske okupacije i takođe je važan put za snabdevanje ruskih snaga na jugu Ukrajine.

U ponedeljak su u napadu na most poginule dve osobe i oštećen put, ali ne i železnička pruga koja ide paralelno sa njim.

Kremlj je okrivio Kijev za napad u ponedeljak i Putin je obećao je da će uzvratiti, optuživši Ukrajinu da je pokrenula „besmislen“ i „surov“ napad.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je most na Krimu legitimna meta.

On je u petak govorio o potrebi da se „neutrališe“ most, objašnjavajući da je to „ruta koja se koristi za snabdevanje municijom i to na dnevnom nivou “ i da ga Kijev vidi kao „neprijateljski objekat“.

„Dakle, razumljivo, ovo je meta za nas“, rekao je Zelenski u video obraćanju na konferenciji o bezbednosti u Aspenu u SAD.

Od Ukrajine do Aspena, raste nervoza zbog kritičnog trenutka u ratu

Gordon Korera, BBC dopisnik za bezbednost

Pejzaž Aspena u Koloradu, sa pogledom na planine i uređenim travnjacima, miljama je dalek od minskih polja i rovova ukrajinske linije fronta, ali nekoliko dana prošle nedelje ta dva mesta su bila povezana.

Svake godine, bezbednosni forum u Aspenu bude domaćin uticajnoj eliti koja oblikuje odnos Amerike sa širim svetom.

I ovog puta, kreatori politike i istraživači bili su posebno posvećeni pitanjima o napretku rata u Ukrajini.

Pojavio se i Zelenski, ali preko video veze – na velikom ekranu pred publikom – da bi izrazio zahvalnost i zatražio dodatnu pomoć, priznajući daje ovo kritičan period u kome se čini da je mnogo toga izjednačeno.

Stigavši u Aspen posle tri nedelje u Ukrajini, osetio sam pritajenu nervozu ne samo zbog tempa trenutne ukrajinske kontraofanzive, već i zbog dugoročne posvećenosti Amerike.

Kontraofanziva Ukrajine traje već mesec dana i jasno se vidi napredak, kako je jedan govornik rekao, „s teškom mukom “ jer često zauzmu samo nekoliko metara zemlje dnevno.

Ukrajina se oslanja na američku vojnu pomoć – i možete videti napetost oko toga šta je i kada dato.

Kada je Zelenski ponovio poziv za još naoružanja, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je jedva sat ili dva kasnije rekao da savetnici u Vašingtonu ne veruju da će borbeni avioni F-16 igrati značajnu ulogu u ovoj fazi rata.

Drugi Amerikanci koji su bili blisko uključeni u snabdevanje oružjem takođe privatno kažu da Ukrajina ima ono što joj je potrebno za trenutnu kontraofanzivu i da njihovo ponovno naoružavanje u istoj meri u budućnosti možda neće biti tako lako.

Iz tog razloga će naredni period na bojnom polju biti ključan.

Rat možda izgleda sporo, ali nije stao – ili barem ne još.

CIA tvrdi: Putin smišlja osvetu Prigožinu

Ni skoro mesec dana posle kratkotrajne pobune Vagnera protiv Kremlja, odnosno vrha vojne komande, nisu prestale priče i ocene o tome šta je, zapravo, želeo Prigožin, a najviše – šta se uopšte desilo i koja je pozadina.

Iz Kremlja je nedavno saopšteno da se Putin sastao sa Prigožinom i grupom komandanata Vagnera pet dana posle pobune, a šef ove vojne kompanije potom je viđen u Belorusiji.

Putin verovatno pokušava da kupi vreme dok smišlja kako da se obračuna sa šefom Vagnera, smatra Vilijam Berns, direktor CIA.

Ta grupa plaćenika još donosi razliku ruskim akcijama u nekim afričkim zemljama i na Bliskom istoku, pa je verovatno da će ruski predsednik pokušati da odvoji grupu od njenog lidera, procenjuju američke službe.

„Putin je neko ko generalno misli da je osveta jelo koje se najbolje služi hladno“, kaže Berns.

• Šef Vagnera je u Belorusiji, sudeći po snimku: „Napravićemo drugu armiju na svetu“
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji
• „Nismo imali pojma“, kaže pripadnik Vagnera o kratkotrajnoj pobuni protiv Moskve
• „Kriminalac, ljubitelj perika i novca, vođen pohlepom“: Ruske državne televizije o Jevgeniju Prigožinu

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da postoji rizik da bi šef Vagnera mogao da bude otrovan.

„Da sam na njegovom mestu, pazio bih šta jedem. Držao bih na oku ono što mi serviraju“, rekao je predsednik.

Istu rečenicu ponovio je i direktor CIA.

„Da sam na mestu Prigožina, ne bih otpustio degustatora hrane“.

Smenjen ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, smenio je ambasadora u Velikoj Britaniji.

Vadim Pristajko je nedavno kritikovao predsednikov odgovor posle rasprave oko zahvalnosti za britansku vojnu pomoć.

Obećanje Zelenskog da će se svakog jutra zahvaljivati britanskom ministru odbrane Benu Volasu nazvao „nezdravim sarkazmom“.

Kijev nije naveo zvaničan razlog za razrešenje, ali je potvrdio da Pristajko više nije ambasador.

Ranije ovog meseca, Volas je rekao da je upozorio Ukrajinu da njeni saveznici „nisu Amazon“ – globalna platforma za onlajn naručivanje razne robe.

Volas je rekao i da Kijev treba da pokaže zahvalnost za oružje koje je dobio.

Izjave britanskog ministra izazvale su gnev u Kijevu i on je potom rekao da su njegove reči „donekle pogrešno predstavljene“.

Pristajko, dosadašnji ukrajinski ambasador u Londonu, prošle nedelje je izjavio da je u odgovoru Zelenskog bilo „malo nezdravog sarkazma“.

Zelenski je i ranije otpuštao ambasadore.

Pre godinu dana, otpustio je pet odjednom, ali je tada obrazloženo da je reč o rekonstrukciji.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova: „Pregledaćemo brodove u Crnom moru pre nego što preduzmemo najavljene mere“

Rusija će smatrati da svi brodovi koji plove kroz Crno more nose vojni teret, ali će ih pregledati pre nego što preduzme bilo kakvu akciju, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin.

„Moramo da se uverimo da brod nosi nešto loše, što znači zahtev, inspekciju ako je potrebno, da se uverimo da li jeste ili nije“, citira zamenika ministra ruska agencija Intefaks.

Rusko Ministarstvo odbrane je u sredu saopštilo da će se zbog povlačenja Rusije iz žitnog sporazuma svi brodovi koji plove Crnim morem ka ukrajinskim lukama smatrati potencijalnim prevoznicima vojnog tereta.

Države čiji brodovi plove smatraće se umešanim u „ukrajinski sukob“ na strani Kijeva, saopštilo je ministarstvo.

Narednog dana Ministarstvo odbrane Ukrajine izdalo je saopštenje u kojem obećava da će preduzeti slične mere u vezi sa brodovima koji idu u ruske luke i luke na ukrajinskim teritorijama koje su okupirale Rusiju.

Rusija ima više mogućnosti da napadne brodove u Crnom moru, ali je njena zavisnost od brodarstva veća, rekao je Pavel Aksjonov, BBC dopisnik.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]