Ranjenim ukrajinskim vojnicima se ukazuje pomoć

Dok se borbe posebno na istoku Ukrajine nastavljaju, majke i supruge mobilisanih ruskih vojnika žale se da su njihovi bližnji poslati u prve borbene linije, posle četiri dana obuke i da su sad na frontu kao „topovsko meso“.

U video poruci objavljenoj na Mobilizaciji, Telegram kanalu Novosti, žene navode da su mobilisani najpre bili obučavani za artiljerce. Zatim su u decembru poslati u ratnu zonu, gde su dva meseca čekali na oružje.

Sada, kako žene kažu, nespremne brigade daju „kao topovsko meso“ – po pet njih „na 100 dobro naoružanih ljudi“, prenosi BBC na ruskom.

Na ovakve pritužbe koje se poslednjih nedelja pojavljuju skoro svakodnevno, nadležni obično imaju isti odgovor – prvo negiraju da se mobilisani koriste u napadima, a zatim one koji se žale povlače sa prve linije fronta.

Za to vreme u Češkoj na antivladinim protestima zahtevali da se prestane sa vojnom podrškom Ukrajini, a u Moldaviji je demonstracije organizovala proruska partija.

Demonstranti u Pragu su zahtevali „mirno rešenje“ rata, neki od njih su na torbi imali zakačeno slovo Z – simbol ruske vojske, piše Asošijeted pres.

Dan 382.

majke i supruge mobilisanih ruskih vojnika boje se da su njihovi bližnji poslati u prve borbene linije, bez dovoljno obuke
Papa spreman da pregovara sa Putinom o miru
Rusija je u četvrtak izvela najveći raketni napad na Ukrajinu od početka godine u Harkovu, Odesi i Zaporožju, u kojima je poginulo više civila, a napadi se nastavljaju
Novi masovni udar na Ukrajinu imao je uglavnom propagandne ciljeve, tvrde američki stručnjaci za Instituta za proučavanje rata.
Rusija je kod Bahmuta izgubila pet puta više vojnika nego Ukrajina, tvrdi NATO
Danski tenkovi trebalo bi na proleće da stignu u Ukrajinu

Šta se događalo u Pragu?

Na antivladinim protestima u Pragu hiljade ljudi je demonstriralo u subotu, žaleći se na visoku inflaciju, a zahtevali su i prestanak vojne podrške Ukrajini.

Protestovali su zbog siromaštva i zatražili koaliciona vlada podnese ostavku.

Jedna od ključnih tema bila je pomoć Ukrajini.

„Zaustavite rat, zaustavite NATO“, skandirali su demonstranti.

Češka je aktivno podržavala vladu u Kijevu nakon početka ruske invazije. Zemlja snabdeva oružjem ukrajinsku vojsku i primila je najmanje pola miliona izbeglica.

Početkom februara novi predsednik Češke Petr Pavel rekao je u intervjuu za BBC da Ukrajinu odmah po završetku rata treba primiti u NATO.

On je dodao i da zemlje saveznice ne bi trebalo da imaju nikakve zadrške po pitanju isporuke naoružanja Ukrajini i da im daju i borbene avione F-16 koje Kijev traži.

Šta se dešava u Moldaviji?

U Moldaviji je u nedelju održan miting opozicije u organizaciji proruske stranke Šor.

Demonstranti su krenuli desetinama autobusa u glavni grad Kišinjev da učestvuju na mitingu, ali ih je zaustavila policija, javljaju lokalni mediji.

Zbog toga su ljudi izašli iz autobusa i krenuli pešice prema prestonici.

U samom Kišinjevu dodatne policijske snage su u centru grada uspele da spreče demonstrante da se probiju do zgrade parlamenta. Navodi se da je uhapšeno više od 50 ljudi.

Sredinom februara, predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju da pokušava da se meša u unutrašnje stvari države.

Prema njenim rečima, plan ruskih vlasti predviđao je ulazak u Moldaviju državljana Rusije, Crne Gore, Belorusije i Srbije kako bi pokušali da smene vlast.

Rusija ove optužbe naziva pokušajem moldavskih vlasti da odvrate pažnju javnosti od sopstvenih neuspeha u ekonomskoj i socijalnoj oblasti.

Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je 10. marta da će administracija Džoa Bajdena pružiti Moldaviji 300 miliona dolara energetske pomoći i podeliti obaveštajne podatke sa vlastima zemlje o pokušajima Moskve da destabilizuje situaciju u bivšoj sovjetskoj republici.

Šta se događa u Bahmutu?

Dok se nastavljaju ruska granatiranja gradova na istoku, kao i višenedeljne borbe za Bahmut i Vuledar u oblasti Donjecka, šef plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin poručuje da mesečno ta ofanziva košta milijardu dolara.

Odgovarajući na pritužbe plaćenika da nema dovoljno municije za bitku u Bahmutu, Prigožin je rekao da za napredovanje oružanih snaga treba „oko 10.000 tona mesečno“.

„Kilogram municije košta 50 dolara, 10.000 tona košta 500 miliona dolara.

„Ako se dodaju ‘visoko precizni’ tenkovi, mitraljezi, rakete i bilo koje drugo đubre – dobijate još 500 miliona. Ukupno, milijarda „, podelio je Prigožin proračune.

Odbrambena obaveštajna agencija Velike Britanije izvestila je da su u protekla četiri dana ruski plaćenici uspeli da preuzmu kontrolu nad većim delom istočnog Bahmuta, dok su ukrajinski oružane snage čvrsto drže zapadni deo grada, a između je reka Bakhmutka.

Na video snimku Jevgenij Prigožin imao je i kritički ton.

„Ako biznismen ima milijardu da kupi municiju, a država koja ima gas mu je ne da, onda ovo postaje ne biznis, već državna uprava.

„Pošto nemam političkih ambicija, dajte mi municiju“, poručio je Prigožin u uniformi sa šlemom na glavi.

Prema rečima britanskog vojnog analitičara Filipa Ingrama, gubici ruske strane tokom napada na Bahmut mogu dostići 30 hiljada ljudi.

Šta je poručio papa?

U intervjuu za švajcarski RSI, papa Franja je istakao da iza rata u Ukrajini stoje interesi ne samo Rusije, već nekoliko modernih imperija.

Prvi čovek Katoličke crkve je izrazio spremnost da pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o uspostavljanju mira.

„Razgovarao bih s njim otvoreno kao što govorim u javnosti. On je obrazovan čovek. Drugog dana rata otišao sam u rusku ambasadu pri Svetoj stolici da kažem da sam spreman da idem u Moskvu ako Putin bi mi dao priliku da pregovaram“, izjavio je poglavar Katoličke crkve.

Papa je rekao da mu se Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, zahvalio na ponudi uz obrazloženje da „sada nije vreme“.

„Putin zna da sam dostupan. Ali postoje imperijalni interesi, ne samo Ruske imperije, već i drugih imperija.

„Za imperiju je tipično da stavi nacije na drugo mesto“, rekao je on.

Raketni udari

U Hersonskoj oblasti nastavljeni raketni napadi u kojima ima stradalih civila.

Pogođen je autoput Nikolajev, usled čega su, prema preliminarnim podacima, poginula tri civila, a petoro je povređeno.

Prema informacijama regionalne administracije, u protekla 24 časa ruske trupe su 71 put gađale naselja Hersonske oblasti, koja su pod kontrolom Ukrajine, ispalivši 335 granata.

‘Putin planira da odugovlači’

Direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns ocenila je da predsednik Putin možda planira da odugovlači rat godinama, ali da Rusija nije dovoljno jaka da pokrene nove velike ofanzive ove godine.

Sukob u Ukrajini nazvala je „ratom u kome nijedna strana nema definitivnu vojnu prednost“.

„Ne predviđamo da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobiti, ali Putin najverovatnije računa da vreme ide u njegovu korist.

„Smatra da bi produžavanje rata, uključujući potencijalne pauze u borbama, moglo biti njegov najbolji put do konačnog obezbeđivanje ruskih strateških interesa u Ukrajini, čak i ako su za to potrebne godine“, rekla je ona.

Hejns smatra da bi se Rusija mogla okrenuti odbrani teritorija koje sada zauzima, dodajući da će joj biti potrebna dodatna „obavezna mobilizacija i izvori municije od trećih strana“ kako bi održala postojeći nivo operacija u Ukrajini.