Ruske bespilotne letelice gađale su Kijev i druge gradove u ranim jutarnjim satima, rekli su zvaničnici.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je lansirano 35 dronova i da su svi osim tri oboreni.
Više od 20 dronova ispaljeno je na prestonicu sa ruske teritorije na severu i sa obale unutrašnjeg Azovskog mora na jugoistoku, saopštile su vazduhoplovne snage.
„Nema nastradalih i povređenih“, navodi se u izveštaju.
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
Evropska unija je spremna da prizna da je Ukrajina ispunila dva od sedam uslova postavljenih pred nju za početak pregovora o članstvu, prenosi Rojters pozivajući se na izvore u rukovodstvu EU.
Ovo priznanje će se odraziti u izveštaju Evropske komisije.
Kako se navodi, pozitivni izveštaji Evropske komisije su važan element u proceduri za pristupanje bilo koje zemlje EU.
Podsetimo, Ukrajina je dobila status zemlje kandidata četiri meseca po početku potpune ruske invazije.
Ali pre nego što EU započne pregovarački proces, mora da ispuni niz uslova – među njima su reforma pravosuđa u zemlji i mere za borbu protiv korupcije.
Dan 482.
- Masovni napad dronovima na Kijev i druge gradove u Ukrajini
- Kijev ispunio dva od sedam uslova za početak pregovora o pristupanju EU
- EU je spremna da Ukrajini pruži paket pomoći od 50 milijardi evra – Blumberg
- Kina neće prodavati oružje Rusiji, rekao je američki državni sekretar posle sastanka u Pekingu
- Ukrajina neće dobiti zvaničnu pozivnicu za NATO samit u julu, rekao je šef ove alijanse
- U oblasti oko brane Kahovka pojavila se infekcija nalik koleri
Blumberg: EU sprema paket finansijske pomoći za Ukrajinu od 50 milijardi evra
Evropska unija je spremna da predloži paket finansijske pomoći od oko 50 milijardi evra za podršku Ukrajini, objavila je američka agencija Blumberg pozivajući se na izvore.
Predlog Evropske komisije, treba da pomogne finansiranju tekućih rashoda ukrajinske vlade i pokrije troškove hitne obnove, saopštili su izvori upoznati sa planom.
Paket, koji je i dalje podložan promenama, biće objavljen danas uoči konferencije ove nedelje u Londonu, na kojoj će donatori razgovarati o tome kako obnoviti zemlju, a ukrajinski zvaničnici će zatražiti učešće privatnog sektora.
Evropska komisija će ponuditi pomoć u vidu grantova, koncesionih zajmova i garancija, rekli su Blumbergu izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti.
Na teritoriji Nikolajevske oblasti nema više poplavljenih kuća, rekao je načelnik regionalne vojne uprave Vitalij Kim.
„Od 375 kuća koje su bile poplavljene, svih 375 više to nisu Državna služba za vanredne situacije radi na ispumpavanju vode. Situacija je stabilna“, rekao je Kim.
On je takođe prokomentarisao informacije o otkrivanju infekcija nalik koleri u rezervoarima Nikolajevske oblasti.
„Testova sprovodimo svakodnevno, ali treba napomenuti da je i ovo sezonska priča. Prošle godine, vrednosti ešerihije koli u vodi bile su slične, iako tada nije bilo poplava. Situacija je teška, ali ne i nova“, rekao je Kim.
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
Šef NATO: Ukrajina da odredi uslove okončanja sukoba
Jens Stoltenberg, šef NATO, naveo je da mir u Ukrajini ne znači prihvatanje uslova koje Rusija diktira.
„Svi želimo da se rat završi, ali da bi se postigao dugotrajan mir, dogovor mora biti i pravedan.
„Mir ne znači zamrzavanje sukoba i prihvatanje ponude koju diktira Rusija, samo Ukrajina može da odredi prihvatljive uslove“, naveo je Stoltenberg.
Iako događaji u susednoj Belorusiji daju dodatnu težinu zahtevima Ukrajine za prevremeni prijem u NATO, to se neće desiti naprasno, dodao je.
„Budućnost Ukrajine je u NATO, ali sada je prioritet za nju da se afirmiše kao suverena i nezavisna država, inače ne može da se raspravlja o pitanju članstva.
„Moramo se pobrinuti da po završetku ovog rata budu preduzete prave mere da se osigura bezbednost Ukrajine, kako Rusija ne bi mogla ponovo da se naoruža i napadne i da bi ciklus ruske agresije bio prekinut“, naveo je Stoltenberg.
Stoltenbergov prethodnik u NATO, Anders Fog Rasmusen, ranije je kritikovao tezu da je nemoguće započeti proces pristupanja Ukrajine alijansi pre kraja rata.
On smatra da će ovakav pristup ohrabriti Putina da nikada ne prekine rat, što mu suštinski daje pravo veta.
Stoltenberg je najavio da će alijansa u julu usvojiti odluku o paket u pomoći kojim će Ukrajina za nekoliko godina moći da se uskladi sa standardima NATO.
„Planirano je i jačanje političkih veza, što će Ukrajinu približiti NATO“, naveo je on.
Snimak pucanja brane:
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.