Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.

Putin se tereti da je odgovoran za ratne zločine, među kojima je i nezakonita deportacija dece iz Ukrajine u Rusiju, navode iz suda.

Zločini su počinjeni od 24. februara 2022. godine i kasnije, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, dodaje se u saopštenju.

Podozanje naloga za hapšenje Putina znači da bi on sad mogao da bude uhapšen u više od 120 zemalja članica MKS ako kroči na njihovo tlo.

Dok iz Moskve odlučno odbacuju optužbe protiv Putina i nazivaju ih nečuvenim, američki predsednik Džozef Bajden kaže da je jasno da je ruski predsednik odgovoran za ratne zločine i ocenio da je odluka Međunarodnog krivičnog suda da se izda nalog za hapšenje predsednika Rusije bila opravdana.

„Očigledno je počinio ratne zločine. Mislim da je to opravdano“, rekao je Bajden.

Odluku Međunarodnog krivičnog suda, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski nazvao je „istorijskom“.

MKS je optužio Putina da je bio umešan u deportaciju dece i tvrde da postoji osnovana sumnja da je on direktno učestvovao u ovim delima, kao i da je radio sa drugima.

Sud je saopštio i da ruski lider nije iskoristio vlastita ovlašćenja da zaustavi druge koji su deportovali decu.

Malo je verovatno da će od ovog poteza biti nešto, pošto MKS nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene bez saradnje vlade neke zemlje.

Rusija nije država članica Međunarodnog krivičnog suda, što znači da sud u Hagu tamo nema nadležnost.

Međutim, to bi moglo uticati na Putina na druge načine, kao što je nemogućnost da putuje u inostranstvo.

Ako kroči u bilo koju od 123 zemlje članice suda, mogao bi da bude uhapšen.

Putin je tek treći predsednik za kojim je izdat nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda.

MKS takođe traži i Mariju Lvovu-Belovu, rusku komesarku za prava deteta.

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je da su ovi nalozi za hapšenje besmisleni.

„Odluke Međunarodnog krivičnog suda nemaju nikakvu težinu za naću zemlju sa pravne tačke gledišta“, kazala je Zaharova dan uoči izdavanja naloga za hapšenje.

MKS nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene, i može da vrši nadležnost samo u zemljama koje su potpisale sporazum kojim je uspostavljen sud.

Rusija nije potpisnica tog sporazuma – pa je malo verovatno da će Putin i Lvova- Belova biti izručeni.

Pojedini ruski opozicionari pozdravili su odluku MKS, a Ivan Ždanov, bliski saradnik Alekseja Navaljnog, žestokog kritičara Kremlja, na Tviteru je napisao:

„Vau! Nalog za hapšenje Putina! Da, ovo je simboličan korak, ali je veoma važan“.

Andrej Kostin, ukrajinski državni tužilac, kazao je da se radi „o istorijskoj odluci za Ukrajinu i međunarodno-pravni sistem“.

„Niko nije verovao ni da će Milošević završiti u Hagu, pa se to desilo“

Oni koji smatraju „da mogu usred bela dana da počine zločin, a da noću spavaju mirno, neka pogledaju istoriju“.

To je poruka Karima Ahmada Kana, tužioca MKS, koji je razgovarao sa Anom Huligan, BBC novinarkom.

Kan je podsetio da niko nije mislio ni da će Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Jugoslavije kome je suđeno za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, završiti u Hagu.

Ali se to desilo.

I Čarls Tejlor, predsednik Liberije, osuđen je na 50 godina zatvora.

Pravda je stigla i Felisijena Kabugu iz Ruande, koji je uhapšen 2020.

Ahmad Kan je za BBC objasnio da „nijedan pravi tužilac neće početi sa metom, već sa dokazima i videće kuda vas dokazi vode“.

Nije važno da li ste šef države, u vojsci ili neko „na nižem nivou u poretku“, svako može da bude kažnjen, kaže on.

„Pojedinci su odgovorni za vlastite postupke“, dodaje on.

Ahmad Kan, kaže da je deportacija dece bila nehumana i da je Rusija mogla da preduzme druge mere da zaštiti najmlađe, ukoliko je to bila njena mera.

Marija Lvova-Belova, ruska komesarka za prava deteta, koja je takođe optužena, branila se time da im je pomagala tako što ih je evakuisala iz ratnih zona.

„Ako je postojala opasnost u određenom području, trebalo je premestiti ih u druge delove Ukrajine gde te opasnosti nije bilo“, kaže on.

„Ako to nije bilo moguće, trebalo je naći načina i premestiti ih u treću državu.“

Ali ovaj „ubrzani proces za koji se činilo da je sprovela“ Moskva da bi deci dala strano državljanstvo je „nešto što je zahtevalo planiranje“, što je dodatno izazvalo sumnju i podstaklo istragu, izjavio je Ahmad Kan.

Džonatan Lider Majnard, profesor međunarodne politike na Kings koledžu u Londonu, rekao je da ga izdavanje naloga za hapšenje nije iznenadilo.

On je za BBC objasnio da je sud od marta 2022. imao otvorenu istragu o mogućim ratnim zločinima i da je, s obzirom na čvrstinu dokaza, „za MKS bilo teško da izbegne da izdavanje naloga“.

Majnard ocenjuje i da ovo Putina verovatno neće uzdrmati jer se MKS „oslanja na saradnju sa vladama država da hapse ljude, a ruska vlada očigledno neće sarađivati u tom smislu“.

Ali nalog za hapšenje mogao bi da utuče na Putinovu slobodu da putuje po svetu jer su druge države potpisnice sporazuma o osnivanju MKS i mogle da učestvuju u hapšenju.

Pogledajte i ovu priču: