Rusija i Ukrajina: „Mi smo de fakto članica NATO alijanse“, kaže ukrajinski ministar odbrane

Ukrajina je de fakto članica NATO alijanse, kaže ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznjikov, a zapadne zemlje, koje su nekada brinule da bi vojna pomoć Ukrajini dovela do eskalacije sa Rusijom, menjaju „način razmišljanja“.

U intervjuu za BBC, Reznjikov je rekao da je siguran da će Ukrajina dobiti dugo traženo oružje, poput tenkova i borbenih aviona, jer se čini da se i Ukrajina i Rusija spremaju za nove ofanzive na proleće.

„Zabrinutost da će eskalacija dostići novi vrhunac, za mene je protokolarnog karaktera“, kaže Reznjikov.

„Ukrajina kao država i oružane snage Ukrajine postale su [članica] NATO-a. De fakto, a ne de jure (po zakonu). Imamo oružje i znamo kako da ga upotrebimo“.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Šta će 2023. doneti za rat u Ukrajini: Pet ključnih pitanja
• Finska želi u NATO, Rusija preti odgovorom
• Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku

Putin predstavlja invaziju na Ukrajinu kao borbu protiv zapadnih zemalja, koje žele da oslabe Rusiju.

Rusija tvrdi da se bori protiv NATO alijanse u Ukrajini, koju je Zapad snabdeo oružjem u, kako ga nazivaju, „agresorskom ratu“.

Ukrajina je godinama pokušavala da se pridruži vojnom savezu SAD, Kanade i 28 evropskih zemalja, što Putin vidi kao bezbednosnu pretnju po Rusiju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zalaže se za brzo pristupanje, ali ostaje nejasno da li će NATO ozbiljno razmotriti punopravno članstvo Ukrajine, čak i posle završetka rata, uprkos obećanjima o podršci.

Član 5 NATO sporazuma kaže da se oružani napad na bilo koju članicu treba smatrati napadom na vojni savez.

Reznjikov, međutim, ne smatra da će njegova izjava biti shvaćena kao kontroverzna, i to ne samo u Rusiji, već možda i u NATO-u, s obzirom na to da alijansa nastoji da se ne postavlja kao zaraćena strana.

„Zašto [bi to bilo] kontroverzno? Istina je. To je činjenica“, kaže Reznjikov.

„Siguran sam da ćemo u bliskoj budućnosti i de jure postati NATO članica.“

Sa ministarom odbrane sastajemo se u Kijevu, dok traju verovatno najintenzivnije borbe ukrajinskih i ruskih snaga od početka rata, koje će odlučiti sudbinu malog grada Soledar, u Donjeckoj oblasti na istoku zemlje.

Rusku ofanzivu predvodi plaćenička grupa Vagner, čiji je osnivač Jevgenij Prigožin, dugogodišnji Putinov saveznik, postao glasni kritičar nastupa ruske vojske u Ukrajini.

Prigožin je u utorak izjavio da su njegovi borci preuzeli kontrolu nad gradom, što su odbacili i Kijev i Kremlj.

Reznjikov kaže da je situacija u Soledaru bila „veoma teška“, ali da je „pod kontrolom“.

Kaže da su vagnerovci učestvovali u napadima, „talas za talasom“, što je rezultovalo velikim brojem poginulih.

• Satelitski prikaz Soledara, razorenog ukrajinskog grada
• Rusija verovatno zauzela rudarski grad Soledar na istoku, Ukrajina za sada ne potvrđuje

Ukrajinski ministar odbrane smatra i da je Prigožin zainteresovan za moguće ekonomske koristi od zauzimanja grada, gde se nalaze najveći evropski rudnici soli.

„Hoće da zarađuju krvavi novac“, kaže.

Soledar je desetak kilometara udaljen od Bahmuta, strateškog grada u kojem su ukrajinske i ruske snage vodile u višemesečne borbe do iscrpljivanja, što je rezultovalo velikim razazarenjem i gubicima na obe strane.

I tamo je bio raspoređen veliki broj vagnerovaca, a veruje se da je Prigožin shvatio zauzimanje Bahmuta kao lični cilj.

Reznjikov smatra da Vagner „treba na neki način da se dokaže, kako bi pokazali da su bolji od redovne ruske vojske“.

Eventualno zauzimanje Bahmuta bi ruskoj vojsci raščistilo put ka daljem osvajanju Kramatorska i Slavjanska, dva uporišta Ukrajine u Donjecku – regionu koji je Putinova ključna meta.

Pogledajte video: Bitka za Bahmut – u epicentru rata u Ukrajini

Bilo kakav napredak bio bi od velike simbolične vrednosti za Rusiju posle niza ponižavajućih neuspeha, kao što je haotično povlačenje iz severoistočnog regiona Harkova i južnog grada Hersona, jedine regionalne prestonice koju su ruske snage zauzele u ratu.

Reznjikov kaže da svakoga dana pogine „oko 500 ili 600″ ruskih boraca, dok Ukrajina gubi deset puta manje ljudstva.

BBC nije mogao nezavisno da proveri ove podatke.

Veruje da Rusija priprema „ljudstvo, municiju i oružje“ za ofanzivu sa područja, koje već zauzima na jugu i istoku.

Ukrajini je potrebno vreme da se pregrupiše i sačeka isporuku zapadnog naoružanja.

„Proleće je najbolji period za novi pokret“, kaže Reznjikov.

„Jasno nam je da će oni biti spremni, pa moramo i mi da se spremimo u svakom slučaju“, dodaje.

Međutim, nije ponovio raniju tvrdnju da Rusija možda sprema još jednu ofanzivu iz Belorusije, a ovo upozorenje odbacio je i šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije.

Za ofanzivu sa severa, dodaje Reznjikov, „treba mnogo vremena i oni [Rusija] za to nemaju resurse“.

• Putin posle samo tri meseca ponovo promenio glavnokomandujućeg snagama u Ukrajini
• „Vagnerovci“ besni na vojnu komandu: Rat u Ukrajini otkrio velika neslaganja u ruskim vojnim strukturama
• Otpor ruskom jurišu na Bahmut, ukrajinskom gradu „na kraju sveta“

BBC je sa njim razgovarao dan nakon što je Ministarstvo odbrane Rusije smenilo komandanta ruskih snaga u Ukrajini, što je bilo iznenađujuće.

General Valerij Gerasimov, jedan od arhitekata prošlogodišnje invazije, vraća se funkciju koju je obavljao general Sergej Surovikin, koji je na tu poziciju bio postavljen u oktobru.

Promena je, kaže Reznjikov, rezultat „sukoba Prigožina i oružanih snaga Ruske Federacije“.

General Surovikin je nadgledao nedavne brutalne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu u kojima su, tvrdi Reznjikov, „opustošene zalihe [ruskih raketa], a bez postizanja bilo kakvih rezultata“.

Pošto su Poljska i Velika Britanija prvi put otkrile planove za isporuku borbenih tenkova, Reznjikov je uveren da će Ukrajina dobiti „tenkove, borbene avione ili mlaznjake i oružje dometa do 300 kilometara“. jer su se na Zapadu „stvari promenile“.

On je odbacio zabrinutost da bi te najave mogle da izazovu ruski odgovor, uprkos sada već poznatim pretnjama Moskve.

„Moja zemlja je u ratu.

„Gađaju moje gradove, moju bolnicu, moje vrtiće, moje škole. Ubili su mnogo, mnogo civila. Oni su vojska silovatelja, ubica i pljačkaša. Šta još treba da urade?“.

Dodatno izveštavanje: Mohameda Madi, Hana Ciba i Robi Rajt.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]