Rat i Ukrajini produbio je traume iz prošlosti i protivrečnosti u Gruziji, koja je 2008. godine preživela rusku invaziju.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, gruzijske vlasti su zauzele jasan stav, izbegavajući oštre akcije, pa čak i izjave na račun Rusije.
U međuvremenu, ulice gruzijske prestonice pune su ukrajinskih zastava, a stotine starosedelaca Gruzije otišlo je da se bori protiv Rusije, verujući da u ovom ratu štite ne samo Ukrajinu, već i budućnost Gruzije.
Na kapiji trospratnice, na periferiji Tbilisija okačene su zastave Ukrajine i Gruzije.
Prikazana je velika fotografija muškarca srednjih godina u vojnoj uniformi, Davida Ratianija.
On je jedan od prvih gruzijskih boraca koji su poginuli pošto je počela ruska invazija na Ukrajinu 24. februara prošle godine.
- Šta se dešava u Gruziji i da li su nemiri povezani sa ratom u Ukrajini
- Da li bi Belorusija mogla da uđe u ruski rat sa Ukrajinom
- „Začarani krug”: Zašto uticaj vođa kriminalnih klanova u gruzinskim zatvorima ponovo raste
U zgradi, još od 1990-ih godina žive interno raseljena lica iz Abhazije, otcepljenog gruzijskog regiona, za koji Tbilisi smatra da ga je okupirala Moskva i kao većina zemalja sveta, smatra ga delom Gruzije.
Tinejdžeri pričaju pored ulaza.
Jedna od devojčica, kako sam kasnije saznao 13-godišnja Ratijanijeva ćerka, Marijam, poziva me da mi pokaže stan u kome je on živeo.
Ovde su na zidovima okačene slike, crteži i sertifikati.
U uglu pored ikone nalazi se njegova fotografija i orden koji je dobio dok je bio u misiji NATO-a u Avganistanu.
„U dubini duše, od samog početka rata, znala sam da će otići u Ukrajinu, i toga sam se jako plašila“, priseća se Ija Šašvijašvili, Ratijanijeva supruga.
Onog dana kada joj je saopštio odluku, kao da je nešto naslućivala, zvala ga je nekoliko puta, iako obično to ne radi.
Rekao je da je na poslu, a zapravo je već spremao dokumenta za odlazak u Ukrajinu.
„Došao je uveče, poveo me je u stranu i rekao da mu treba moja podrška u odluci koja je doneta i koja se neće promeniti. On ide u rat, u Ukrajinu. Kao da me je grom pogodio“, priseća se ona.
„Ti već imaš neke godine [Ratijani je imao 52 godine – napomena BBC-ja], neka sada drugi idu u rat, treba da podižemo troje dece“, odgovorila mu je.
Ali on je rekao da to i radi samo zbog dece.
Zbog toga, da ne bi morali da uzimaju oružje kada porastu, i da bi živeli u punopravnoj državi.
To će se desiti ako Ukrajina pobedi Rusiju, a sada svi mi moramo da pomognemo Ukrajini, sa svih strana sveta moramo da dođemo u Ukrajinu da pomognemo, i onda će oni pobediti“.
Ratijani je uspeo da dođe do Ukrajine tek iz drugog puta.
Avion kojim je trebalo da dobrovoljci iz Gruzije odlete u Ukrajinu, 28. februara se nije prizemljio na aerodrom u Tbilisiju.
Gruzijske vlasti su saopštile da bi slanje čarter letova sa dobrovoljcima iz Tbilisija značilo direktno uključivanje Gruzije u sukob.
Tada je gruzijski premijer Irakli Garibašvili izjavio da država ne namerava da uvodi sankcije Rusiji.
Na društvenim mrežama mnogi gruzijski korisnici su se izvinili za stav vlasti, a u centru Tbilisija održani su mitinzi podrške Ukrajini.
Odgovor Kijeva gruzijskim vlastima bio je da povuče ukrajinskog ambasadora na konsultacije.
Ali to je bio samo početak razmene primedbi između Kijeva i Tbilisija i sporova unutar same Gruzije, oko toga na kojoj se strani zapravo našla zemlja posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine.
Istorija Gruzije se ponavlja
Ratijani je, kao i mnogi dobrovoljci koji su otišli u Ukrajinu, bivši vojnik.
Služio je u gruzijskim oružanim snagama više od 25 godina, boreći se početkom 90-ih u Abhaziji, odakle je rodom, u kratkom ali krvavom ratu sa Rusijom 2008.
Povukao se iz vojne službe zbog godina i do skora je radio kao vozač.
David je otišao u Ukrajinu sa aktivistima antiokupatorskog pokreta Snaga u jedinstvu.
U Gruziji je sa njima putovao do nepriznate granice sa Južnom Osetijom, koja se otcepila od Gruzije, odakle se uvek uzrujan vraćao, priseća se Ija.
Upravo od aktivista pokreta koji sprovode civilne patrole, mediji često saznaju za nova podizanja ograda duž nepriznate granice, takozvanim procesom borderizacije.
Iza bodljikave žice i pograničnih znakova za obeležavanje granice, koju Chinvali smatra državom, a Tbilisi smatra nelegalnom, ostali su pašnjaci, parcele, a ponekad čak i kuće lokalnih stanovnika.
Ono što se dešava u Ukrajini podsetilo ga je na situacije kroz koje su prošli Gruzija i njegova porodica, priča Ija.
„Tokom jednog video poziva, pokazao mi je gde su se u nekom trenutku smestili, očigledno nekakav studentski dom. Rekao je: ‘Vidi kako su ljudi bili primorani da odu, ostavljajući sve svoje stvari za sobom, veš, hranu, porodične foto albume, odeću.
„Upravo tako smo i mi ostavili sve u našoj kući u Abhaziji. Pa zar da ne pomognemo tim ljudima? Istorija Gruzije se sada ponavlja u Ukrajini“, podseća Ija.
Njihov poslednji video poziv od 16. marta bio je neobično dug.
Ratijani je detaljno pitao o svemu.
Sinovi Rati i Luka pokazivali su sneg koji se video kroz prozor u Tbilisiju, a ćerka Marijam, koja ide na ples, uspela je da mu pokaže čak i novu crvenu haljinu, u kojoj se spremala da nastupa.
„Probala je haljinu, a onda joj je on tada rekao: „Hajde da priznamo da je crvena tvoja boja“, priseća se Ija sa osmehom.
Sledećeg dana nije odgovarao na poruke, a 18. marta u vestima su već izveštavala o pogibiji dva gruzijska borca u Ukrajini.
„Sećam se da sam zaplakala kada je jedan vojnik u TV emisiji rekao da zna ko su poginuli vojnici, ali nije mogao da ih imenuje i da šalje saučešće njihovim najmilijima. Ja sam plakala za poginulima ali nisam za njim“, priseća se ona.
Ija je počela da piše onima koji su sa njim otišli u Ukrajinu, i dok je čekala odgovor na društvenoj mreži, slučajno je prešla na vesti, iako je tog dana izbegavala da ih gleda.
U prvoj poruci koju je videla na kajronu bila je fotografija njenog muža, a ispod nje komentari: „Oh, Dato!“, „Koja tuga!“
„U tom trenutku se apsolutno sve završilo za mene… – kaže Ija.
„Nisam sebi ni dozvolila da pomislim da se neće vratiti. Rekao je da će sve biti u redu sa njim, – verovala sam da će tako biti, i nisam želela ni da razmišlja o paklu u kome se nalazi.“
Ratijani je umro u Irpenu.
Ostavio je četvoro dece. Troje od njih su maloletnici.
Istovremeno je poginuo još jedan gruzijski dobrovoljac Gia Beriašvili.
Dobrovoljci iz Gruzije
Dobrovoljci iz Gruzije odlazili su još 2014. da pomažu Ukrajini, kada je stvorena Gruzijska nacionalna legija.
Danas, prema rečima njenog osnivača i komandanta Mamuke Mamulašvilija, Gruzijska legija, koja je pod komandom Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, već ima do 1.800 boraca.
„Glavni deo, negde oko 70 posto, čine vojnici iz Gruzije. Pored Gruzijaca, tu je još 33 nacionalnosti“, kaže Mamulašvili za BBC.
Za njega lično rat je počeo u Abhaziji, gde se borio sa ocem, generalom.
Tada je imao samo 14 godina.
„Prvo, kao učesnik rata u Abhaziji, iz ličnog iskustva znam da su nam Ukrajinci pomagali.
„Druga stvar, Ukrajina je strateški partner Gruzije i ni u kom slučaju ne smemo zanemariti kada naši prijatelji imaju takav problem. Svakodnevno ovde umiru žene i deca.
„Dakle, mislim da nije samo moja, već i dužnost svakog Gruzijca, koji sebe tako i doživljava, da bude ovde i radi ono što mi radimo“, kaže on.
Istražni komitet Rusije je u aprilu prošle godine pokrenuo krivični postupak protiv Mamulašvilija, optužujući ga za regrutovanje plaćenika i njihovom učešću u oružanom sukobu.
Pored toga, ministarstvo je navelo da Mamulašvilijeve radnje sadrže znake krivičnog dela iz člana 282 Krivičnog zakonika Rusije, a to je podsticanje mržnje prema društvenoj grupi vojnih lica.
Prema rečima Mamulašvilija, u Rusiji je protiv njega već otvoreno osam krivičnih predmeta, a protiv same legije se širi mnogo dezinformacija.
„To je zbog kvaliteta borbenih dejstava [Gruzinske legije]. Osim toga, svih ostalih Gruzijaca zajedno ovde, verovatno je ukupno 80. Naravno, od samog početka su se fokusirali na nas, zato što je reč o čisto ideološkoj podeli.
„Pokušali su da se bore protiv nas, ali nisu uspeli, jer smo danas najveća formacija stranaca u ukrajinskoj vojsci“, kaže on.
U Ukrajini zakon dozvoljava primanje stranaca na vojnu službu.
Posle ruske invazije 24. februara, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izdao je dekret o formiranju Međunarodne legije, zvaničnog ogranka oružanih snaga zemlje.
Tada su ukrajinske vlasti govorile o dobrovoljcima iz više od pedeset zemalja i 20 hiljada stranaca koji su želeli da se bore na strani Ukrajine.
U Tbilisiju, ispred zgrade ukrajinske ambasade, okupili su se dugi redovi onih koji žele da odu u Ukrajinu.
Gruzijski dobrovoljci sami dolaze do Ukrajine.
Ambasada Ukrajine u Gruziji pomaže, uglavnom, u konsultacijama i koordinaciji sa ukrajinskom stranom.
Među onima koji žele da idu u rat mnogo je onih koji nemaju nikakvog borbenog iskustva.
Takvi ljudi su obeshrabreni u ambasadi, kaže za BBC general-major Sergej Kravčuk, ataše za odbranu ukrajinske ambasade u Gruziji.
„U Gruziji nema toliko stručnjaka koji su se borili, jer je rat bio davno“, kaže Kravčuk.
„Ako vidimo da neko ima iskustva, kontaktiramo Ukrajinu, pitamo gde, u koju jedinici možemo da ga pošaljemo. On ode tamo, obavezno potpiše ugovor i postane pripadnik ukrajinskih odbrambenih snaga.“
Posle zaključenja ugovora u slučaju ranjavanja, invaliditeta ili pogibije stranih boraca, predviđena je ista novčana nadoknada kao i za državljane Ukrajine i njihove porodice, kaže Kravčuk.
U februaru ove godine stupile su na snagu izmene i dopune u zakonodavstvu Ukrajine, koje strancima omogućavaju da služe vojnu službu po ugovoru i da legalno ostanu u Ukrajini ne samo u jedinicama u sastavu Oružanih snaga Ukrajine, već i u drugim legalnim vojnim formacijama, na primer, pri Nacionalnoj gardi.
Nije neki tuđi rat
Iz ambasade ne žele da otkriju podatke o tome koliko stranaca iz Gruzije danas ratuje u Ukrajini.
Prema nekim analitičarima, reč je o oko hiljadu ljudi.
Istovremeno, njihov broj se menja zbog stalnog obrta – neko se vraća u Gruziju, a neko, naprotiv, dolazi u Ukrajinu i priključuje se ukrajinskoj vojsci.
„Njihova glavna motivacija je ta, da rat u Ukrajini smatraju ratom Gruzije. Oni ga vide kao nastavak okupacije Abhazije i Južne Osetije i vojnih operacija koje je Rusija vodila protiv Gruzije.
„Postoji i emotivna veza sa Ukrajinom, jer su ukrajinski dobrovoljci iz UNA-UNSO (ukrajinske nacionalističke organizacije, proglašene za ekstremističku i zabranjene u Rusiji) učestvovali na strani Gruzije u ratu u Abhaziji“, kaže Aleksandar Kvakhadze, istraživač Gruzijske fondacije za strateška i međunarodna istraživanja, doktorant na Univerzitetu u Birmingemu.
Finansijska komponenta u motivaciji gruzijskih boraca koji odlaze u Ukrajinu je praktično isključena, smatra stručnjak (za direktno učešće u borbama, vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine dobija mesečnu platu od 100.000 grivni (2.700 dolara po trenutnom kursu); zajedno sa osnovnom platom, na primer, strelac prima ekvivalent od 3.300 dolara mesečno).
Dok se dobrovoljci sa teritorije pod kontrolom Tbilisija bore na strani Ukrajine, stanovnici Abhazije i Južne Osetije, koje su otcepljene od Gruzije, bore se na drugoj strani linije fronta.
Još u martu prošle godine, prema podacima Oružanih snaga Ukrajine, u Ukrajini je raspoređeno oko 2.000 vojnika iz ruskih vojnih baza koje se tamo nalaze.
Slanje vojske iz Južne Osetije je tada dovelo do skandala.
Saopšteno je o povratku oko 300 vojnika Južne Osetije nakon što je komandant odbio da vrati telo vojnika koje je raznela mina.
„Kada je Južna Osetija potpisala sporazum sa Rusijom, to je bilo kao de fakto spajanje oružanih snaga sa ruskom vojskom. Pošto su oni već deo ruske vojske, bili su upućeni na borbene punktove i imali su velike gubitke.
„Zanimljivo je da stanovnici okupirane Južne Osetije podržavaju okupaciju Ukrajine ali ne žele da to bude na račun Osetina i ne žele da etnički Osetini učestvuju u ratnim dejstvima“, rekao je Kvahadze.
U Abhaziji, gde abhazijska vojska formalno nije deo ruskih oružanih snaga, situacija je bila drugačija, kaže on.
„Rusko rukovodstvo se nije opredelilo za nepopularno rešenje i nije poslalo de fakto oružane snage na teritoriju Ukrajine, iako je bilo dobrovoljaca koji su učestvovali u ratu na strani Rusije“, dodaje.
Većina stanovnika oba regiona ima ruske pasoše, ali su de fakto vlasti obećale da mobilizacija najavljena u Rusiji neće uticati na njih.
Istovremeno, prema njihovim rečima, raste broj dobrovoljaca koji učestvuju u „specijalnim operacijama“ na strani Rusije.
Kako prenosi „Eho Kavkaza“, koji se poziva na otvorene izvore, u Ukrajini je već stradalo više od 20 vojnika i dobrovoljaca iz Južne Osetije i najmanje šest osoba iz Abhazije.
Rat i mir
Ratijani i Beriašvili su sahranjeni u Gruziji uz vojne počasti.
Zatim je kod parlamenta u Tbilisiju održan miting u znak sećanja na poginule.
Učesnici su doneli fotografije i ostavili ih kod spomenika poginulima tokom mirnih demonstracija koje su rasturale sovjetske trupe, 9. aprila 1989. godine.
Vremenom je fotografija bivalo sve više.
Od početka rata u njegovom punom obimu poginulo je najmanje 36 gruzijskih boraca koji su se borili za Ukrajinu.
Međutim, do novogodišnjih praznika, odlukom gradskih vlasti, spomen kutak je premešten na novo mesto, na Spomen-obeležje herojima palim za jedinstvo Gruzije.
Iz kabineta gradonačelnika su to obrazložili pripremama za doček Nove godine.
Slogan grada bio je „Tbilisi – grad mira“, koji je u skladu sa retorikom gruzijskih vlasti, koje očuvanje mira nazivaju sopstvenom glavnom zaslugom.
Kažu da Ukrajini pružaju humanitarnu pomoć i diplomatsku podršku na međunarodnim platformama ali na vojnom planu neće pružati pomoć Ukrajini.
„Mi smo vlada koja je izbegla i drugi front i provokacije. Da je ova destruktivna opozicija na vlasti, danas bi se velika teritorija Gruzije, baš kao Ukrajina, pretvorila u poligon.
„Pa hajde da svi [živimo] mirno i spokojno, hajde da se bavimo našim stvarima i brinemo o svojoj zemlji“, izjavio je gruzijski premijer na godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu.
Tog dana u centru Tbilisija održana je još jedna akcija solidarnosti sa Ukrajinom.
Na akciji pod sloganom: „Ovo je Gruzija! Slava herojima!“ iskazana je ne samo podrška Ukrajini, već i neslaganje sa pozicijom gruzijskih vlasti u ovom ratu.
Na monitoru koji je ovde postavljen, prikazane su fotografije i pročitana su imena gruzijskih boraca koji su poginuli u Ukrajini.
U Gruziji se većina, čak i opozicija, zalaže za mirno rešenje sukoba sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
U istraživanju koje je sproveo Kavkaski istraživački resursni centar (KIRC) među mladima od 18 do 29 godina, 95 odsto je odgovorilo da sukobe treba rešavati pregovorima, a samo dva odsto podržava rešavanje putem sile.
Ali kritike vlade, koje su češće upućene Kijevu nego Moskvi, izazivaju negodovanje kod mnogih u Gruziji i pojačavaju sumnje da su vlasti lojalne Rusiji.
Vlasti periodično optužuju Kijev da pokušava da otvori „drugi front“ i prebaci sukob u Gruziju (11. februara Garibašvili je rekao novinarima da pokušaji da se sukob prenese na Gruziju ne prestaju. ž
Prema njegovim rečima, predstavnici ukrajinskih vlasti davali su izjave o želji da otvore drugi front u Gruziji, i zbog toga je bivši predsednik Mihail Sakašvili bio poslat u Gruziju).
Tema poginulih boraca u Ukrajini kao da je bila ta granica preko koje vlasti nisu želele da pređu u sporovima sa opozicijom oko podrške Ukrajini.
Ali u decembru prošle godine, pošto je istovremeno poginulo šest gruzijskih boraca, premijer je saučešće propratio optužbama na račun „ratne partije“, kako vladajuća partija naziva JNP (Jedinstveni nacionalni pokret), optužujući predstavnike opozicije da šalju gruzijske građane u Ukrajinu.
Posle naleta negodovanja, kao i negodovanja onih koji se bore u Ukrajini, rekao je da misli samo na neke od pripadnika JNP-a, a ne na sve gruzijske borce koji se bore u Ukrajini i kao primer naveo Mamulašvilija.
Gruzijska legija negira koordinaciju i povezanost sa bilo kojom strankom, a sam Mamulašvili je rekao da nikada nije bio član nijedne partije.
Međutim, stvari se nisu na ovome završile.
Kanal POSTV, lojalan vlastima, objavio je eksperimentalnu prepisku, u kojoj navodno oni koji žele da se pridruže Gruzijskoj legiji saznaju za platu i uslove.
Vladajuća partija je počela da govori o slanju boraca u Ukrajinu u plaćeničke svrhe i pretnji gubitkom gruzijskog državljanstva po stupanju u vojnu službu neke strane države.
„Najteže i najneprihvatljivije je, kao prvo, našim momcima se nudi da učestvuju u ratnim dejstvima u Ukrajini za novac.
„A kao drugo, obmanjuju ih kada kažu da će postati pripadnici oružanih snaga, a ne upozoravaju da služenje vojnog roka u drugoj zemlji automatski dovodi do gubitka državljanstva svoje zemlje“, rekao je novinarima poslanik vladajuće stranke Rati Jonatamišvili.
Kasnije su poslanici vladajuće stranke promenili retoriku, objašnjavajući da je za gubitak državljanstva potrebna zvanična potvrda da se neko nalazi u oružanim snagama i ponovo optuživali novinare za „prljave laži“.
„Pokušali ste da obmanete borce, navodno je neko neprijateljski nastrojen prema njima i namerava da im oduzme državljanstvo.
U međuvremenu, članak koji je razjašnjen na pravnom nivou ima dosta zadrški i to je bila samo vaša prljava laž“, citira Mamuka Mdinaradzea, izvršnog sekretara vladajuće partije gruzijska služba Radio Sloboda (proglašen za stranog agenta u Rusiji).
Zakon o državljanstvu Gruzije predviđa gubitak državljanstva prilikom stupanja u vojnu službu, policiju ili bezbednosne agencije strane države bez dozvole nadležnih organa.
Ovo pravilo se ne primenjuje u određenom broju slučajeva, poput onih gde je gruzijsko državljanstvo dodeljeno po izuzetnom osnovu ili koji su po dobijanju stranog državljanstva zadržali i gruzijsko državljanstvo.
Pored toga, gubitak državljanstva se može izbeći ako se razlozi eliminišu pre nego što budu otkriveni.
Neki pravnici ističu da je Gruzija pristupila Konvenciji UN o smanjenju apatridije, u kojoj se izričito navodi da nijedna država potpisnica „ne bi trebalo da liši nijednu osobu sopstvenog državljanstva ukoliko bi takvo lišavanje to lice učinilo apatridom“.
Uprkos pojašnjenjima vlasti, aktivisti građanskog pokreta Zaštitnici demokratije već su se obratili parlamentu sa predlogom zakona.
Oni se pribojavaju da bi vlast mogla da iskoristi normu u gruzijskom zakonodavstvu i zahtevaju izmene zakona kako bi sprečili da državljani Gruzije, oni koji ratuju u Ukrajini od 2014. godine izgube državljanstvo.
Mržnja
Prema mišljenju analitičara, gruzijske vlasti zaziru od onih koji se danas bore u Ukrajini, plašeći se kako reakcije Moskve, kao i jačanja opozicionog spektra.
„Gruzijske vlasti se pridržavaju politike koja ne provocira Rusiju, a učešće hiljadu Gruzijaca na strani Ukrajine, veoma iritira ruske vlasti.
„Uprkos malim preprekama, dobrovoljci ipak idu i jasno je da se gruzijskim vlastima to ne sviđa, ne žele da naljute Putina“, kaže Aleksandar Kvahadze.
Pored toga, prema njegovim rečima, postoji i unutrašnji politički faktor.
Većina onih koji se danas bore u Ukrajini, a među njima ima mnogo bivših vojnih i policijskih službenika, ili su otvoreni pristalice JNP-a, ili politički neutralni ali kritični prema vlastima.
„Kako se vidi iz primera, mnogi veterani sukoba koji se vraćaju sa ratnog područja u svoju zemlju uživaju autoritet među mladima i svojim vršnjacima.
„Vlasti se plaše da ako se ovih kritičnih 1000 ljudi sa vojnim iskustvom i ozbiljnim kontaktima iz Ukrajine vrate u Gruziju, to može biti ozbiljan dodatak opozicionom spektru“, kaže on.
Vlasti su na oprezu ne samo zbog Gruzijaca koji ratuju u Ukrajini, već i zbog potencijalnih uspeha ukrajinske vojske, smatra on.
„Gruzijske vlasti vide da bi, ukoliko dođe do kolapsa ruskih vojnih snaga u Ukrajini, to moglo da izazove lančanu reakciju u Gruziji i, posebno uoči izbora 2024. godine, nanese ozbiljnu izbornu štetu.
„Glasač bi ovo mogao da vidi kao kolaps Putina i potencijalno, partije Gruzijski san. Retorika da će Putin započeti rat više neće funkcionisati, pa je fundamentalno važno da gruzijske vlasti pokažu da je na teritoriji Ukrajine u najmanju ruku pat pozicija“, kaže Kvahadze.
Irakli Kobahidze, predsednik vladajuće partije, 9. februara izjavio je o prednosti Rusije u ratu sa Ukrajinom, što je dovelo do još jednog talasa razmene optužbi sa ukrajinskom stranom.
Otpravnik poslova Ukrajine u Gruziji Andrej Kasjanov, nazvao je Kobahidzeove izjave otvoreno proruskim i savetovao da se o događajima na frontu „koriste zvanične informacije Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, a ne laži ruske propagande“, prenose Novosti-Gruzija.
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili takođe je sve kritičnija prema stavu vlade.
„Ne mogu a da ne izrazim žaljenje što se vlada Gruzije izolovala, odvojila od demokratske zajednice i pokušava iz nekog razloga da opravda navodno neutralan ili uravnotežen stav koji je svima neshvatljiv“, rekla je Zurabišvili, govoreći u predsedničkoj palati na godišnjicu rata u Ukrajini.
„Na sreću, gruzijsko društvo je vrlo jasno izrazilo svoj stav: koristilo je sve oblike i sredstva da dokaže svoju punu solidarnost sa iskonski prijateljskom zemljom“, rekla je ona.
Prema decembarskoj anketi Nacionalnog demokratskog instituta, 54 % krivi Rusiju za rusko-ukrajinski rat, a još 25 % krivi ruskog predsednika Vladimira Putina. Samo 8 % anketiranih nazvalo je Ukrajinu krivom za rat.
Zarad slobode
Dok vlasti govore o pokušajima Kijeva da sukob premesti u Gruziju, gruzijski borci smatraju da se u Ukrajini bore za bezbednost i da štite interese ne samo Ukrajine, već i Gruzije.
„Onaj ko želi da započne ovaj rat i želi da Gruzija bude fizički okupirana jesu gruzijske vlasti i one čine sve da Gruzija bude fizički okupirana.
„Mi, pak, samo činimo da se sukob ne proširi na Gruziju i, pored toga, štitimo reputaciju Gruzije, [pokazujući] da se Gruzijci nisu izuzeli od sukoba, već, naprotiv, gruzijska jedinica je najveća [strana jedinica] u Ukrajini. Posle Ukrajine, protiv Rusije se bore Gruzijci“, kaže Mamulašvili.
Izjave i stav vlasti, prema njegovim rečima, ne utiču na protok onih koji žele da se pridruže Gruzijskoj legiji.
Broj boraca samo raste, a oni stalno osećaju podršku običnih građana.
„Ako je čovek bar malo pametan i da je ikada podržavao Gruziju, ne da se borio, nego je jednostavno podržavao Gruziju i gruzijsku državnost, dobro razume za šta se borimo.
„Ima dosta stranaca, gruzijskih emigranata koji nam se javljaju i žele da pomognu, tako da uvek osećamo podršku i to da je Gruzija sa nama“, kaže Mamulašvili.
Ija kaže da uglavnom oseća solidarnost sa Ukrajinom i to sa njenim stanovništvom, ali ima i onih kojima nije jasno zašto je njen muž otišao tamo i zašto je poginuo.
„Ovo mi je najbolnije. Neko može da se zapita: „Pa zašto je tamo otišao, da li bi sedeo kod kuće?
„Otišao je za slobodu. Uostalom, svi mi, i oni koji su sposobni za tako hrabar korak, i oni koji nisu, prepoznajemo vrednost ove slobode.
„Za šta su se onda žrtvovali naši narodni heroji? I oni bi sedeli kod kuće, mi bismo pričali ruski i živeli u provinciji Tbilisi. Zašto nam onda treba domovina, sopstvena država, čemu onda sve ovo?“, kaže ona.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
