Dok je rizik od upotrebe nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini „za sada smanjen“, kako kaže nemački kancelar Olaf Šolc, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će Moskva nastaviti napade na ukrajinska energetska postrojenja.

„Mnogo se priča o našim napadima na energetsku infrastrukturu susedne zemlje. Da, činimo to. Ali, ko je prvi počeo?“, rekao je Putin na ceremoniji dodele državnih priznanja u Moskvi.

Ruski predsednik je dodao i da kritike sa Zapada „neće uticati na ratne ciljeve“ njegove zemlje.

U talasima napada početkom jeseni do sada, Rusija je gađala energetska postrojenja širom Ukrajine, izazivaći velike probleme Ukrajincima u snabdevanju energijom i grejanju, a zima je već došla.

Kijev bi u zimskim mesecima mogao da ostane bez struje, vode i grejanja, upozorio je gradonačelnik Vitalij Kličko u intervju za Rojters.

„Mogla bi nastane apokalipsa poput one koja se viđa u holivudskim filmovima, kada je nemoguće napustiti kuću usled niskih temperatura“, dodao je bivši bokser.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da su Rusi „prestali da prete nuklearnim oružjem“, dan pošto je ruski predsednik izjavio da Moskva neće prva upotrebiti to oružje.

Šolc tvrdi da je njegova nedavna poseta Kini doprinela „stavljanju tačke“ na ovu pretnju.

On je rekao da su on i kineski predsednik Si Đinping saglasni da se nuklearno oružje ne sme koristiti, a predstavnici G20 su potom potvrdili taj stav.

Dan 287.

Rusija neće prestati da napada energetsku infrastrukturu u Ukrajini, kaže Putin
Pentagon naložio početak proizvodnje oružja za Ukrajinu u saveznim državama Ohajo i Teksas, izvestila je agencija Rojters
Tokom noći granatirane su oblasti Nikolajev, Harkov, Dnjepropetrovsk i Zaporožje
Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Moskva neće napasti prva, kaže Vladimir Putin, predsednik Rusije – opširnije pročitajte ovde
Aleksandar Tkačenko ministar kulture Ukrajine poziva na bojkot ruske kulture
Entoni Blinken, američki državni sekretar rekao je da Vašington„nije ohrabrio, niti omogućio“ ukrajinskoj strani da napadne ruske vojne aerodrome
Cene nafte su porasle pošto su se veliki proizvođači složili da nastave da smanjuju proizvodnju, a grupa G7 i njeni saveznici pristali da ograniče cenu ruskog energenta, Rusija poručuje da će odgovoriti na ovaj potez
Od početka rata više od 35 odsto ključnih magistrala u Ukrajini je oštećeno, svi porezi koji se ubiraju idu u vojnu potrošnju, izjavio je Denis Šmihal, ukrajinski premijer
U ukupno 15 ukrajinskih ambasada i konzulata stiglo je više od 30 sumnjivih pošiljki, a sve su došle sa iste adrese – predstavništvo Tesle u Nemačkoj, potvrdio Dmitrij Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.
Gradonačelnik Kijeva upozorava da bi glavni grad u zimskim periodima mogao da ostane bez struje, vode i grejanja
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila. a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Putin: Zapad ćuti kada Ukrajina udari na rusku civilnu infrastrukturu

Ruski predsednik je poručio da će napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine biti nastavljeni, uprkos tome što su milioni ljudi ostali bez struje i vode.

„Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?“, rekao je ruski predsednik na ceremoniji dodele nagrada u Kremlju.

On je rekao da kritika ruskih udara „neće ometati ratnu misiju“.

Ruska vojska počela je napade na električnu mrežu Ukrajine od 10. oktobra, a neki zapadni lideri su ovu strategiju nazvali ratnim zločinom, zbog ogromne štete nanete civilnoj infrastrukturi.

Ali Putin je kaže da te kritike neće zaustaviti napade i dodao da su udari bili odgovor na eksploziju na ruskom mostu na poluostrvu Krim 8. oktobra.

Rusija je anektirala Krim 2014. godine.

Putin je optužio Ukrajinu da je digla u vazduh dalekovode iz nuklearne elektrane Kursk i da je prekinula snabdevanje vodom Donjecka na istoku Ukrajine.

„Nesnabdevanje vodom grada sa više od milion ljudi je genocid“, rekao je Putin, optužujući Zapad za „potpuno ćutanje“ o tome.

Ruski predsednik je rekao da kada Moskva odgovori na ukrajinsku agresiju „samo se galami i to se širi celim univerzumom“.

Amerika otvara dva postrojenja za proizvodnju oružja za pomoć Ukrajini

Američka vojska izdala je naredbe da se poveća proizvodnja municije kalibra 155 milimetara, koje koriste trupe zemalja članica NATO alijanse, prema izveštaju agencije Rojters.

Nova postrojenja u saveznim državama Teksas i Ohajo biće otvorena sa tim ciljem, dodaje se u izveštaju.

U Teksasu će se praviti metalni delovi za municiju, a vrednost ugovora nisu otkrili iz vojske Sjedinjenih Američkih Država, dok će kompanija iz Ohaja proizvoditi metalne kutije za municiju, na osnovu čega će joj biti isplaćen 391 milion dolara.

Amerika i druge članice NATO-a od početka ruske invazije dostavljaju oružje i municiju Ukrajini, zbog čega su zalihe u zapadnim zemljama značajno smanjene, o čemu je govorio i Josep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku.

Sumnjivi paketi pristigli sa nemačke adrese

Svi sumnjivi paketi poslati ukrajinskim diplomatskim misijama imali su istu adresu pošiljaoca – predstavništvo Tesle u Nemačkoj, kaže Dimitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova.

Kuleba je dodao da je pakete primila 31 ukrajinska ambasada i konzulat u 15 zemalja.

Bezbednost je pojačana nakon što je prvi paket poslat prošle nedelje.

Iz Ukrajine je tada saopšteno da su pristigli paketi sa krvavim otiscima i očima mrtvim životinja u osam ambasada u Evropi.

Vladimir Zelenski: Verujem u postizanje mira sledeće godine

Posle Njurjok tajmsa, i onlajn politički magazin Politiko je proglasio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za najuticajniju ličnost u Evropi.

U intervjuu za Politiko, Zelenski je izjavio da se nada da će mir doći već sledeće godine, poručujući i da će Ukrajinci biti najuticajniji i u mirnodopsko vreme.

„Civilizacijska bitka za kulturu i istoriju“

Ministar kulture Ukrajine apelovao je na Zapad da proglase bojkot ruske kulture.

U članku u britanskom listu Gardijan, Aleksandar Tkačenko objašnjava da takav bojkot ne bi povlačio za sobom „otkazivanje Čajkovskog“, već bi postojala svojevrsna „pauza u izvođenju njegovih dela dok Rusija ne zaustavi krvavu invaziju“.

Takav potez bi bio ispravan, s obzirom da je ovaj rat „civilizacijska bitka za kulturu i istoriju“, u kojoj Moskva aktivno pokušava da uništi ukrajinsko nasleđe i kulturu, zastupajući ideju da su Rusi i Ukrajinci jedan narod, tvrdi ministar.

Mnoge ličnosti iz sveta kulture u Ukrajini skreću pažnju na činjenicu da Rusija koristi kulturno nasleđe kao jedno od oruđa u ratu.

Konkretno, tokom ruske okupacije Hersona, na gradskim ulicama postavljeni su bilbordi sa portretom Puškina i tekstom koji ukazuje na njegovu povezanost sa ovim gradom.