Rusija i Ukrajina: Moskva kupuje vojnu opremu od Severne Koreje, navode američki mediji, pogođeno skladište nafte u Krivom Rogu

Dok traju sukobi duž linije fronta na istoku i jugu Ukrajine, Rusija je prinuđena da kupuje vojnu opremu od Severne Kojere, izveštavaju američki mediji.

Pošto sankcije smanjuju sposobnost Moskve da snabdeva vojsku, Rusija je kupila milione artiljerijskih granata i raketa od Pjongjanga, piše Njujork tajms.

Američki zvaničnici kažu da će Rusija biti primorana da kupi dodatno oružje iz Severne Koreje, jer rat traje.

U vazdušnom napadu ruskih snaga ponovo je pogođeno naftno skladište u Krivom Rogu, na jugu Ukrajine, saopštio je predsednik Dnjepropetrovske regionalne administracije Valentin Rezničenko.

„Veliki požar u skladištu nafte. Vatrogasci su na licu mesta. Utvrđuju se razmere razaranja i proveravaju informacije o nastradalima“, napisao je Rezničenko.

BBC ne može nezavisno da proveri navode zaraćenih strana.

• Rusima stiže oružje iz Severne Koreje, pišu američki mediji
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Zašto je Rusija smanjila isporuku gasa Evropi
• Na istoku, Ukrajina se sprema za kontranapad

Referendum u Hersonu o mogućem pripajanju Rusiji biće odložen zbog akcija ukrajinske vojske koja pokušava da povrati ovu teritoriju, najavile su ruske vlasti u ovom gradu na jugu.

Iako Ukrajina i zapadne zemlje upozoravaju da referendumi u Hersonu i Zaporožju neće biti priznati, ruske vlasti ne odustaju od namere da se glasanje održi.

Ukrajinske trupe napreduju ka Hersonu, a zamenik šefa kabineta predsednika Vladimira Zelenskog objavio je fotografiju vojnika koji kače zastavu na krovu zgrade u Viskopolju, na oko 150 kilometra od Hersona.

Evropska komisija i Ukrajina postigle su dogovor o 500 miliona evra pomoći ovoj zemlji, a novac će prema najavama biti korišćen za prosvetu, poljoprivredu i obnovu porušenih kuća.

Cene gasa porasle su pošto je Rusija objavila da neće ponovo otvoriti glavni gasovod ka Evropi.

Dan 195.

• Rusija kupuje vojnu opremu od Severne Koreje, izveštava Njujork tajms
• Ukrajinski zvaničnik tvrdi da je pogođeno skladište nafte u Krivom Rogu
• Zelenski je optužio Rusiju da koristi isporuke gasa da ucenjuje Evropu
• Cene gasa porasle za 26 odsto nakon što je Rusija zatvorila gasovod Severni tok
• Evropska komisija daće Ukrajini još 500 miliona evra
• Ukrajinsko tužilaštvo pokreće istragu o, kako procenjuju, 32.000 ratnih zločina
• Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
• U proteklih šest meseci, poginulo je 377 dece, a više od 700 ranjeno, tvrdi ukrajinsko Tužilaštvo

Severna Koreja snadbeva ruske snage oružjem, pišu američki mediji

Rusija je prinuđena da kupuje vojnu opremu od Severne Koreje jer sankcije umanjuju sposobnost Moskve da snabdeva vojsku, izvestili su američki mediji.

Prema podacima do kojih je došao Njujork tajms, Rusija je kupila milione artiljerijskih granata i raketa od Pjongjanga.

Američki zvaničnici kažu da će Rusija biti primorana da kupi dodatno oružje iz Severne Koreje, jer rat traje.

Prošle nedelje, Moskva je navodno dobila prvu narudžbinu iranskih dronova.

Iran i Severna Koreja, zemlje pod sankcijama Zapada, pokušavaju da prodube veze sa Rusijom otkako je predsednik Vladimir Putin započeo invaziju na Ukrajinu u februaru.

Pročitajte više u posebnoj priči.

Ukrajina pokreće istragu o 32.000 ratnih zločina

Ukrajinsko tužilaštvo saopštilo je da će pokrenuti istragu o navodnih 32.000 počinjenih ratnih zločina.

Andrej Kostin, ukrajinski vrhovni tužilac, ocenio je da međunarodni sud treba da bude potpuno uključen u istragu.

„Formiranje specijalnog međunarodnog tribunala koji će istražiti i kažnjavati je glavno pitanje za Ukrajinu jer bi to bio snažna poruka svetu da se međunarodni zločini kažnjavaju“, rekao je Kostin.

Nekoliko pripadnika ruskih snaga je optuženo i proglašeno krivim za zločine u Ukrajini.

Poslednja presuda doneta je 8. avgusta, kada je tenkista Mihail Kulikov osuđen je na 10 godina zbog gađanja zgrade u Černjivu.

Ruski vojnik je priznao krivicu i rekao da je „samo izvršavao“ naređenja nadređenih.

• Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi

Izgubljena veza sa glavnim dalekovodom u nuklearnoj elektrani Zaporožje

Nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini, koju kontroliše Rusija, izgubila je vezu sa poslednjim preostalim glavnim dalekovodom, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Elektrana, najveća u Evropi, sada se oslanja na rezervni vod za snabdevanje električnom energijom ukrajinske mreže.

Ukrajinska državna nuklearna kompanija saopštila je da je samo jedan od šest reaktora ove stanice sada u funkciji.

Ukrajina i Rusija se međusobno optužuju za granatiranje nuklearke.

Rafael Grosi, šef IAEA, rekao je posle obilaska postrojenja u petak da je integritet elektrane„narušen nekoliko puta“.

Lokalni ruski zvaničnici koji kontrolišu ovaj region od marta rekli su da je najnoviji prekid veze uzrokovan „tehničkim problemima“ usled granatiranja.

Ukrajinska državna energetska kompanija Energoatom rekla je da je reaktor broj pet elektrane morao da bude isključen iz mreže zbog „neprekidnog granatiranja okupacionih ruskih snaga“.

Ključni gasovod iz Rusije ka Evropskoj Uniji ostaje zatvoren

Ruska energetska kompanija Gasprom je saopštila navela da je otkrila curenje ulja na turbini na gasovodu Severni tok 1, što znači da će biti zatvoren na neodređeno vreme.

Gasovod, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke, zatvoren je od prošle nedelje zbog, kako je naveo Gasprom, radova na održavanju, što je još jedan u nizu prekida snabdevanja koji je doprineo energetskoj krizi u Evropi.

Cene energenata su skočile otkako je Rusija napala Ukrajinu, a oskudne zalihe bi mogle još više da povećaju cenu.

Evropa pokušava da se odupre zavisnosti od ruske energije ne bi li umanjila sposobnost Moskve da finansira rat, ali tranzicija se verovatno neće odvijati dovoljno brzo.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da ruski potez „nažalost nije iznenađenje“.

„Upotreba gasa kao oružja neće promeniti rešenost EU. Ubrzaćemo naš put ka energetskoj nezavisnosti. Naša dužnost je da zaštitimo naše građane i podržimo slobodu Ukrajine“, napisao je na Tviteru.

Moskva poriče da koristi energetske rezerve kao ekonomsko oružje u znak odmazde za sankcije Zapada uvedene posle ruske invazije.

Okrivili su sankcije za zaustavljanje rutinskog održavanja Severnog toka 1, dok iz EU navode da je to izgovor.

Nemački regulator mreže – Bundesnetzagentur, rekao je da je zemlja sada spremnija za prestanak isporuke ruskog gasa, ali je pozvao građane i kompanije da smanje potrošnju.

Gaspromova najava usledila je ubrzo pošto su se zemlje G7 dogovorile da ograniče cenu ruske nafte kao podršku Ukrajini.

G7 dogovorio ograničenje cena ruske nafte

Kako bi sprečili finansiranje rata u Ukrajini kupovinom ruske nafte, članice G7 ograničile su cenu ovog energenta koji se uvozi iz Rusije.

U dokumentu ministara finansija G7 dodaje se da će se na ovaj način smanjiti i „uticaj ruskog rata na globalne cene energije, posebno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima“.

Detalji o ograničenju cene još nisu objavljeni.

Rusija je pre sastanka G7 saopštila da će takav potez imati posledice.

„Kompanije koje nameću ograničenje cene neće biti među primaocima ruske nafte“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Svetske cene nafte i gasa su porasle usred nestašice energenata izazvane ratom u Ukrajini, iako je cena nafte pala u odnosu na jun 2022.

EU planira da uvede embargo na rusku sirovu naftu koja se otprema tankerima od 5. decembra.

Analitičari kažu da Kina i Indija – glavni trgovinski partneri Rusije – možda neće slediti politiku G7 po pitanju ruske nafte. Nisu se pridružili zapadnim sankcijama protiv Rusije.

• Ko je bila ubijena ruska filozofkinja i novinarka Darija Dugina
• Bivši zatvorenici otkrivaju detalje o mučenjima i silovanjima po zatvorima u Rusiji
• Kako Rusija oblikuje narativ o Ukrajini

Šest meseci rata

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]