Rusija je optužila Ukrajinu da je izvela masovni napad dronovima na Crnomosku flotu u krimskom lučkom gradu Sevastopolju rano ujutru, ali Kijev još nije preuzeo odgovornost.

Ruski zvaničnici su saopštili da je napad izveden sa devet dronova, a da je najmanje jedan ratni brod oštećen.

Istovremeno, Rusija gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu zbog čega vlasti upozoravaju da će već postojeće restrikcije struje u Kijevu biti produžene.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, naveo je da je u ruskim napadima uništena trećina elektrana, što izaziva velike probleme u snabdevanju strujom.

Na drugom kraju Ukrajine, u Hersonu, gradu koji je ruska vojska zauzela još u prvim danima rata, iščekuje se velika bitka, zbog čega je evakuisano više od 70.000 civila.

Ruska strana dobija pojačanje posle završetka delimične mobilizacije 300.000 ljudi, od kojih je već 80.000 u Ukrajini, a u Kijev su stigle vesti o najavi novog paketa vojne pomoći iz Amerike, vrednog 275 miliona dolara.

Dan 249.

Rusija optužuje Ukrajinu za „masovni napad dronom“ na Crnomosku flotu
Ukrajinske vlasti najavljuju produžetak restrikcija struje
Završena delimična mobilizacija u Rusiji, 300.000 ljudi regrutovano u vojsku
U Hersonu završena evakuacija civila – iz grada otišlo oko 70.000 ljudi, tvrde proruske vlasti – opširnije pročitajte ovde
Ukrajinske vlasti tvrde da su ruske rakete i iranske bespilotne letelice uništile više od trećine energetskog sistema te zemlje – više o napadima dronovima pročitajte ovde
Sjedinjene Države su pripremile novi paket vojne pomoći od 275 miliona dolara za Ukrajinu koji obuhvata municiju za raketne sisteme HIMARS, artiljerijske granate, malokalibarsko oružje i komunikacionu opremu i 125 oklopnih vozila. Amerika je do sada poslala vojnu opremu u vrednosti većoj od 17,5 milijardi dolara

Ponovni napad na Crnomorsku flotu

Mihail Razvožaev, guverner Sevastopolja kojeg je postavila Rusija, navodi da se mornarica uspešno odbranila od napada.

Dodaje da je to bio najmasovniji napad otkako je Rusija počela invaziju na Ukrajinu u februaru, a da su sve bespilotne letelice oborene i da civilna infrastruktura nije oštećena.

U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane navodi se da je jedan brod pretrpeo manju štetu.

Rusija, takođe, tvrdi da su brodovi koji su bili na meti u subotu ujutru predviđeni za obezbeđivanje „koridora za žito“ kao deo međunarodne inicijative za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.

Sporazum postignut uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, omogućio je Ukrajini da nastavi izvoz žitarica preko Crnog mora, što je prethodno blokirano kada je Rusija napala zemlju.

Međutim, Rusija sugeriše da možda neće obnoviti sporazum.

Kijev je poslednjih dana optužio Moskvu da namerno odlaže prolaz brodovima što je dovelo do toga da se stvori red od više od 170 plovila.

Sevastopolj je najveći grad na Krimu, a Rusija ga je anektirala 2014. godine.

Ruska Crnomorska flota je ranije bila na meti ukrajinskih snaga u aprilu ove godine kada je njen glavni brod, krstarica Moskva, potopljen.

Raketna krstarica sa 510 članova posade predvodila je pomorski napad Rusije na Ukrajinu, a njeno potonuće bilo je veliki simbolični i vojni udarac.

Produženje restrikcija u Kijevu

Ukrajinske trupe su nedavno uspešno počele da vraćaju okupirane delove teritorije.

Rusija je na to odgovorila napadima na ukrajinsku infrastrukturu, posebno na energetsku mrežu zemlje, što dovodi do problema u snabdevanju strujom.

Ukrajinske vlasti upozorile su građane Kijeva da očekuju duža isključenja struje, koja će trajati više od četiri sata.

Nestanci struje pogađaju ne samo Kijev, već i centralne regione Ukrajine.

Ovog meseca Rusija je lansirala desetine raketa i dronova iranske proizvodnje.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, naveo je da je u ruskim napadima uništena trećina elektrana.

Kijevska oblast je izgubila 30 odsto energetskog kapaciteta, kaže privatna energetska kompanija DTEK, što znači da će biti neophodna isključenja struje bez presedana.

„Nažalost, obim restrikcija je značajan, mnogo veći nego što je bio ranije“, rekao je Dmitro Saharuk, direktor kompanije DTEK.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da će grad sada biti bolje zaštićen od vazdušnih udara i da se raspoređuju novi sistemi protivvazdušne odbrane.

On je ostavio mogućnost da, „u najgorem scenariju“, stanovnici budu bez grejanja tokom zime, uz redovne restrikcije.

Evropska unija i drugi međunarodni saveznici Kijeva osudili su namerno gađanje civilne infrastrukture, napade koje Ukrajina smatra ratnim zločinom.

Okončano povlačenje civila pre borbe za Herson

Ruski zvaničnici kažu da su završili operaciju prebacivanja civila iz Hersona pre očekivane bitke sa ukrajinskim snagama.

Rečeno je da je najmanje 70.000 civila prešlo reku Dnjepar, što je Ukrajina nazvala prisilnim deportacijama.

„Mi spremamo Herson za odbranu“, rekao je Aleksandar Hodakovski, komandant proruske milicije.

Ovo je jedna od četiri ukrajinske oblasti koje je prošlog meseca Rusija pripojila mimo međunarodnog prava.

Nijednu od četiri anektirane oblasti, ruske snage ne kontrološu u potpunosti.

Ubrzo po početku invazije u februaru, ruske snage su zauzele Herson, ali su poslednjih nedelja ukrajinske snage neprestano preuzimale teritoriju na zapadnoj ili desnoj obali Dnjepra.

Prema ukrajinskim zvaničnicima, linija fronta je 30 kilometara udaljena od grada.

Šojgu: Delimična mobilizacija završena, planovi ispunjeni

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je predsednika Vladimiru Putina da je završena delimična mobilizacija, koja je u Rusiji trajala od 21. septembra, i da je regrutovano 300.000 ljudi.

„Ne planiraju se nikakvi novi zadaci“, uverava on.

Šojgu je rekao da je 82.000 mobilisanih već poslato u borbena područja u Ukrajini, a preostalih 218.000 nastavlja borbenu obuku na poligonima.

„Ovo nije naš rat” – muke jednog Rusa da pobegne od regrutacije

Putin: „Pravi se novi svetski poredak“

„Nalazimo se na istorijskoj prekretnici. Pred nama je verovatno najopasnija, najnepredvidljivija i istovremeno najvažnija decenija od kraja Drugog svetskog rata“, rekao je Putin na godišnjem forumu u Moskvi.

On je opisao trenutnu geopolitičku situaciju u svetu kao „revolucionarnu“, rekavši da Zapad više nije u stanju da bude glavni, ali da „očajnički pokušava“ da to bude.

„Budući svetski poredak se formira pred našim očima“, naglasio je ruski lider.

Russian President Vladimir Putin speaks at the Valdai forum in Moscow. Photo: 27 October 2022

I ponovo je optužio Zapad na čelu sa SAD da pokušava da „uništi“ Rusiju.

Ranije ove nedelje, vojna alijansa NATO-a osudila je nepotkrepljene tvrdnje Rusije da bi Ukrajina mogla da upotrebi „prljavu bombu“ – konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da članice Alijanse „odbacuju ovu tvrdnju“ i da „Rusija ne sme da je koristi kao izgovor za eskalaciju“ rata.