Rusija i Ukrajina: Moskva tvrdi da gađa vojnu i energetsku infrastrukturu i negira ratne zločine

Ruska vojska je drugi dan zaredom izvela seriju raketnih napada na ukrajinske gradove, a širom zemlje ne prestaju da se oglašavaju sirene za vazdušnu opasnost.

Ukrajinske vlasti saopštile su da protiv-vazdušna odbrana deluje iznad Odese, Kijeva, Zaporožja i Lavova.

„U Lavovu se čuju eksplozije. Ima problema sa strujom“, napisao je gradonačelnik Andrij Sadovi.

Jedna osoba je poginula u jutrošnjem bombardovanju Zaporožja, a više zgrada je teško oštećeno, tvrde lokalne vlasti.

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, rekao je da je Moskva otvorena za razgovore sa Zapadom o ratu u Ukrajini, ali da još nije dobila nijedan ozbiljan predlog za pregove.

• Ko u Rusiji likuje zbog baražne paljbe po Ukrajini posle neuspeha na frontu
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu
• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• Šta ruska aneksija znači za ukrajinske oblasti
• Zelenski za BBC: „Rusi se pripremaju za nuklearni rat, svet to mora da spreči“

Izjava Lavrova o spremnosti na pregovore došla je pošto je Moskva pretrpela više neuspeha na frontu u septembru, navodi agencija Rojters.

Lavrov je negirao tvrdnje Bele kuće i portparol Džona Kirbija da je Amerika otvorena za razgovore, ali da ih Rusija odbija.

„Ovo je laž“, rekao je Lavrov. „Nismo dobili nijednu ozbiljnu ponudu za uspostavljanje kontakta“.

Takođe je rekao da Rusija ne bi odbacila mogućnost sastanak predsednika dve države, Vladimir Putin i Džozefa Bajdena sredinom novembra na samit Grupe 20 u Indoneziji.

Osude „brutalnih“ ruskih napada

U jučerašnjim brojnim ruskim napadima poginulo je 19 ljudi, a ranjeno je 105, saopštila je Ukrajinska državna služba za vanredne situacije (GSČS).

Odluka Rusije da granatira gradove širom Ukrajine u znak odmazde zbog napada na most na Krimu naišla je na oštru osudu međunarodne zajednice.

Sjedinjene Američke Države (SAD) nazvale su napad brutalnim jer su rakete pogodile civilne mete poput univerziteta i dečijih igrališta.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), kazao je da je šokiran.

Predsednik Rusije Vladimir Putin kazao je da će Rusija i u buduće odgovoriti na sve pretnje poput „terorističkog napada“ na Krimu za koji je optužio Ukrajinu.

Vlasti u Kijevu tvrde da je ruska vojska u ponedeljak ispalila 83 projektila, a da je 43 oborila ukrajinska protiv-vazdušna odbrana.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski posle ruskih napada rekao je da njegovu zemlju ovakvi činovi „neće uplašiti, već dodatno ujediniti“.

Ruska vojska je u ponedeljak gađala velike gradove poput Lavova, Harkova, Dnjepra, Zaporožja i Kijeva.

Glavni grad Ukrajine našao se na ruskoj meti prvi put posle 26. juna.

Pogledajte video: Pešak za dlaku izbegao smrt na kijevskom mostu

Ukrajinska vojska saopštila je u utorak ujutru da je oborila ukupno četiri ruske rakete.

„Ruska vojska od sedam sati jutro ispaljuje rakete“, rekao je za ukrajinsku državnu televiziju Jurij Inhat, portparol komande vazduhoplovstva.

On je naveo da ukrajinska vojska koristi avijaciju, PVO trupe i prenosive sisteme PVO odbrane da obori rakete.

Aleksij Kuleba, šef kijevske regionalne vojne administracije, kazao je da je PVO oborila dve rakete iznad glavnog grada.

Povratak u skloništa

Ukrajinci su bili primorani da se vrate u podzemna skloništa pošto su se sirene za vazdušni napad oglasile širom zemlje oko osam ujutru.

Državna služba za vanredne situacije je poslala upozorenje na mobilne telefone stanovnika Ukrajine.

„Danas postoji velika verovatnoća raketnih napada na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju.

„Ostanite u skloništima zbog sopstvene bezbednosti. Nemojte ignorisati upozorenja o vazdušnom napadu.“

Dvadeset četiri sata ranije, nekoliko mesta je pogođeno u najgorim ruskim vazdušnim napadima od prvih dana rata.

U Kijevu je prvi put pogođen centar grada, razbijajući zgrade i automobile i delimično oštećeni stakleni pasareni most, turističko obeležje.

Napadi su imali za cilj da poljuljaju osećaj normalnosti koji se osećao ovde iu drugim gradovima daleko od linija fronta.

Ukrajinci su, međutim, odlučni da nastave dalje.

„Ne plašim se“, rekla mi je Natalija, 52-godišnja Kijevljanka za BBC.

„Šta se desi, desiće se.“

Šta se dogodilo u ponedeljak?

Ruski projektili pogodili su ciljeve širom Ukrajine tokom jutarnjeg saobraćajnog špica u ponedeljak.

Ukrajinske vlasti navode da je ovo bio jedan od najrazornijih napada od početka rata.

Ihor Žovka, zamenika šefa kabineta predsednika Zelenskog, tvrdi da su ovakvi napadi smišljeni kako bi uneli paniku među ljude.

Napadi su bili intenzivniji nego ranije i podsetili su na prve dana rata, kaže on za BBC.

Žovka je dodao da nije iznenađen ovakvim napadima Rusija i ocenio da su znak dolaska „veoma teške“ zime.

Zvanični Kijev nije potvrdio da stoji iza prošlonedeljnog napada na most na Krimu, za šta ga je Putin optužio i potom doneo odluku o baražnoj raketnoj paljbi širom Ukrajine.

Putin je kazao i da je spreman da odobri još „žešće“ napade, dok je Dmitrij Medvedev, zamenik šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, kazao da je „ovo bila prva epizoda, a da će ih biti još“.

Antonio Guteraš opisao je najnovije napade „novim neprihvatljivim ratnim eskalacijama“ usled kojih će najviše ispaštati civili.

Evropska unija je istakla da je u pitanju „ratni zločin“, dok je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije kazala da se Rusija „zalaže za teror i brutalnost“.

Džozef Bajden, američki predsednik jedan je od mnogih stranih lidera koji je razgovarao sa Vladimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine.

Kako se navodi u saopštenju Bele kuće, ukrajinski predsednik je zatražio da Amerika nastavi da pomaže Kijev između ostalog i najnovijim vazdušnim oružjem.

Napadi oslikavaju „potpunu brutalnost“ Putinovog „ilegalnog rata“, rekao je Bajden.

Kina i Indija, koje još uvek nisu osudile rat, pozvale su na deeskalaciju sukoba.

Sergej Kislicja, ukrajinski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, u obraćanju Generalnoj skupštini u Njujorku rekao je da je njegova porodica živela u delu Kijeva koji su pogodile poslednje ruske rakete i da nije bila u mogućnosti da ode do skloništa.

Dodao je da je Rusija već ubila nekoliko njegovih rođaka nazivajući tu zemlju terorističkom i ocenio da Moskva mora biti zaustavljena svim mogućim sredstvima.

Ruska delegacija u UN- ostavlja za sobom „tragove krvi“ svaki put kada uđe u hol Generalne skupštine.

U toku je vanredno zasedanje Generalne skupštine povodom poslednjih ruskih napada na Ukrajinu.

Sednica je prvobitno zakazana zbog ruske aneksije četiri delimično okupirana ukrajinska regiona u kojima je održala referendum o pripajanju.

Trenutak jedne od eksplozija zabeležen je i u uključenju BBC reportera Uga Bačege – pogledajte u videu:

Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije i Putinov saveznik, odobrio je slanje trupa na granicu sa Ukrajinom kao odgovor na navodne pretnje iz Kijeva.

„Moramo da shvatimo šta još treba da uradimo da bi ojačala bezbednost naše države, s obzirom na okruženje koje se brzo menja“, rekao je on, a prenela državna novinska agencija Belta.

Lukašenko, koji se sastao sa Putinom u Sankt Peterburgu, rekao je da je preko nezvaničnih kanala obavešten o planiranju operacije „Krimski most 2″ protiv Belorusije.

Ne dajući bilo kakve dokaze, rekao je:

„Ukrajina ne samo razmišlja, već planira napade na teritoriju Belorusije“.

Dodao je da Ukrajinu „njeni pokrovitelji guraju da započne rat protiv Belorusije“ i Rusije u isto vreme.

„Videli smo to, znali smo, napravili smo bataljonske taktičke grupe, uvežbali odbranu južne granice, što i sada radimo“, rekao je on.

Lukašenko se poslednjih godina sve više oslanja na rusku ekonomsku, političku i vojnu podršku.

Ruske snage su koristile Belorusiju kao bazu kada je započela invaziju na Ukrajinu u februaru.

• Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
• „Kada ćemo dobiti struju i zašto je počeo rat?”: Život u okupiranom Marijupolju
• Pobeda ume da izgleda kao pustoš: Šta je ostalo od Limana posle ruskog povlačenja
• Nastavnici u oslobođenim ukrajinskim oblastima: „Mučili su nas jer smo odbili da držimo časove na ruskom“

Deža vi

Pol Adams, BBC reporter u Kijevu

Za one od nas koji smo bili ovde kada je ruska invazija počela u februaru, sve ovo je pomalo deža vi.

Rečeno nam je da što više vremena provedemo u podrumu, jer se očekuju dalji napadi, korišćenjem projektila i dronova.

Ali ovo je takođe drugačije – eksplozije u Kijevu su mnogo bliže centru grada.

Ne daleki udarci iz predgrađa, već glasni odjeci u blizini ulica i lokacija koje smo dobro upoznali u proteklih osam meseci.

Teško je reći šta je na meti, ali u saopštenju ukrajinskog ministarstva kulture navodi se da su pogođeni muzeji i zgrada Filharmonije.

Jedan video koji kruži društvenim mrežama pokazuje ogroman krater na dečijem igralištu.

Na drugom je prikazan projektil koji je pao u stakleni most gradonačelnika Klička, popularno turističko mesto i vidikovac iznad reke Dnjepar.

Simboličke mete? Teško je, ovako rano, uočiti logiku.

U međuvremenu, predsednik Zelenski kaže da su energetski objekti pogođeni širom zemlje.

Pre dva dana društvene mreže su bile preplavljene video snimcima i mimovima, dok su Ukrajinci divlje slavili napad na most koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim.

Danas su svi video snimci šokiranih stanovnika, vatrenih krhotina i hitnih upozorenja.

Deluje da je to bilo neizbežno, ali to ne umanjuje šok.

Pogledajte video: Trenutak eksplozije na mostu koji spaja Krim i Rusiju

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]