U skromnom stanu u Kijevu, vojnici koji nisu na dužnosti sastaju se da puše kanabis i na trenutak zaborave stvari koje su videli.
Ne žele da budu identifikovani.
Na drogu se ne gleda blagonaklono u vojsci, čak i kada ste daleko od fronta.
Jedan od vojnika se leči od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
„Meni kanabis pomaže. Bez njega ne mogu da spavam, opušta me“, kaže on.
- Lečenje kanabisom u Srbiji: Pacijent ili diler – zakon ne pravi razliku
- „Zavideo sam ljudima bez udova“: Priča ukrajinskog vojnika sa postraumatskim stresnim poremećajem
- Priča ukrajinskog vojnika sa amputiranom nogom: „Sanjam o tome kako ću uskoro hodati, nije kraj“
- Muškarci koji ne žele da se bore za Ukrajinu
Posle 18 meseci rata i osam godina tinjajućeg sukoba pre toga, fizičke i psihičke rane Ukrajine su duboke.
Državna sredstva su razvučena do krajnjih granica.
Rat je izazvao epidemiju bola i trauma, kako među vojnicima, tako i među civilima.
Prošle godine je Ministarstvo zdravlja procenilo da je 57 odsto Ukrajinaca u riziku od razvoja PTSP-a.
Ali kanabis, koji se može nabaviti na ulici i dozvoljen je za ličnu upotrebu u malim količinama, još nije dostupan za medicinska istraživanja, uprkos dokazima da može da pomogne.
U Centru za psihološko zdravlje i rehabilitaciju veterana Forest glejd, nedaleko od Kijeva, lečenje ima različite oblike.
U jednoj prostoriji, vojnik igra video igricu dok doktor prati njegovu moždanu aktivnost.
Primenjuju se i akupunktura, fizikalna terapija i grupno savetovanje.
Ali osoblje kaže da im treba više alata.
„Našim vojnicima na liniji fronta je potrebno različito moćno oružje. A slično je i ovde kod nas“, kaže Ksenija Voznicina, direktorka ove ustanove za rehabilitaciju.
„Što su veće mogućnosti, naš tretman može biti efikasniji“, dodaje.
Voznicina je među onima koji se zalažu za istraživanje kanabisa, MDMA (ekstazija) i psihodelika poput psilocibina u lečenju traumatskih povreda mozga i PTSP-a.
Ona kaže da se mnogi veterani već sami leče.
„Ne koriste ga da bi se naduvali, već da bi se otarasili simptoma koji ih muče“, kaže ona.
„Naravno da ga upotrebljavaju više nego što im je potrebno, ali trenutno ne postoji drugi način. Nažalost.“
Danilo Jevtuhov kaže da ga je pušenje kanabisa izbavilo iz nekih od najmračnijih dana.
Zadobio je strašne opekotine po licu i rukama tokom ruske opsade Černigova na severu Ukrajine, u prvim nedeljama rata.
Sedam operacija i 18 meseci kasnije, nosi kapu i zatamnjene naočare kako bi zaštitio oštećene oči.
„Svi znaju kako bol može da bude neprijatna. Pomnožite to sa 20 ili 50″, kaže Danilo dok razgovaramo u parku u kijevskom naselju Podil.
„Bilo je užasno, lice mi je gorelo.“
Park u kojem razgovaramo je mali, ali je prepun podsetnika na sukob.
Na jednom kraju je ploča u znak sećanja na ukrajinske vojnike koji su poginuli u borbama za sovjetsku vojsku u Avganistanu.
Na drugoj je krst za sećanje na poginule u Ukrajini od 2014. godine, kada su izbile borbe u jugoistočnom Donbasu.
U prvim danima, Danilo kaže da je kanabis bio efikasniji od lekova protiv bolova.
Pomogao mu je da spava, da jede i da smanji nervozu.
„Kao da sam mogao da se isključim. Kada bih razmišljao o povredama, pomislio bih ‘da, boli me’, ali pomoglo je da mi pažnja bude fleksibilnija.“
Doktori su, kako je rekao, uglavnom zatvarali oči na to što je uzimao kanabis.
- Hoće li Ukrajina legalizovati kanabis u medicinske svrhe dok traje rat
- Kako psiholozi pomažu ukrajinskoj deci da se izbore sa ratnim traumama
- Mačke i psi influenseri pomažu Ukrajincima da prebrode rat
- Seks posle rata: ukrajinski veterani uče da vole
Širom sveta istraživanja već dugo sugerišu da kanabis može da bude koristan u lečenju bolova i PTSP-a.
Ali u Ukrajini prepreka je – zakon.
Zabranjena je proizvodnja marihuane, između ostalog i za medicinska istraživanja.
Profesor Viktor Dosenko sa Nacionalne akademije nauka je zbog toga frustriran.
„Moramo da uradimo klinička istraživanja kako bismo dobili ubedljivije dokaze da to funkcioniše“, kaže on i nastavlja: „Mi smo zaista globalni epicentar PTSP-a“.
„Nažalost, nijedno od ovih istraživanja nikada nije rađeno u Ukrajini jer je na snazi zakon koji to zabranjuje“, kaže on.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski želi da promeni zakon.
Obraćajući se parlamentu 28. juna, pozvao je na legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe i naučna istraživanja i onoga što je nazvao „kontrolisanom ukrajinskom proizvodnjom“.
„Sve najbolje svetske prakse… ma koliko nam se činile teške ili neobične, treba da se primenjuju u Ukrajini kako Ukrajinci, muškarci i žene, ne bi morali da trpe bol, stres i traumu rata“, rekao je on.
Nacrt zakona koji ima za cilj stvaranje regulisane domaće industrije medicinskog kanabisa prošao je prvo čitanje sredinom jula, ali nije promenio status kanabisa kao zabranjene supstance, što je izazvalo veliku zabunu.
Zabranjen je i uvoz sirovina do 2028. godine, a kritičari kažu da to ne pomaže u rešavanju trenutne situacije, koju opisuju kao vanrednu.
„Zakon se ne odnosi na pomaganje ljudima danas“, kaže Sergej Vlasenko, iz opozicione stranke Domovina.
„Suština zakona je uzgoj marihuane u Ukrajini i omogućavanju tog velikog biznisa, privatnog biznisa“.
S obzirom da je zemlja usred egzistencijalne krize, a policija često optuživana za korupciju, Vlasenko kaže da su zakonske reforme koje je predložio Zelenski opasne.
„Danas, u periodu rata, tako rizične poslove treba direktno da kontroliše vlada“, kaže on.
Bez stroge vladine kontrole, smatra Vlasenko, zakon bi mogao da postane sredstvo za korupciju i kriminalne aktivnosti.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, 70 odsto Ukrajinaca je za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.
Ali s obzirom da je vlada podeljena oko toga kako dalje – Ministarstvo zdravlja za licenciranu proizvodnju, a Ministarstvo unutrašnjih poslova protiv nacrta zakona – nema očiglednog znaka rešenja.
Za one koji traže olakšanje od bola i traume, samolečenje za sada ostaje jedina opcija.
Dodatno izveštavanje: Tanijarat Dokson, Anastasija Levčenko, Tobi Lakhurst i Hana Ciba
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
