Napad dronova 30. maja u Moskvi i Podmoskovlju bio je najmasovniji od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Dan posle napada i dalje još nije poznato koliko je tačno dronova bilo, čiji su i odakle su lansirani.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je lansirano ukupno osam dronova, od kojih su tri ometana elektronskim putem i pali, a još pet je, kako se navodi, oborio protivvazdušni sistem Pancir-S.
Informacija o tri drona koja su izgubila kontrolu, poklapa se sa tri izveštaja o udarima dronova u stambene zgrade u Moskvi.
Dronovi koji izgube kontrolu mogli bi prilikom spuštanja da udare u kuće.
Međutim, iz nezavisnih izvora nema dokaza da se upravo to dogodilo.
Telegram kanal Baza ranije je tvrdio da je u jutarnjem napadu učestvovalo oko 25 dronova, od kojih je većina oborena.
- Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
- Rusija optužuje Ameriku da stoji iza napada dronovima na Kremlj, Vašington poriče
- Kako Rusija koristi dronove kamikaze u Ukrajini
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je sistem protivvazdušne odbrane funkcionisao „normalno, zadovoljavajuće“, iako, prema njegovim rečima, ima prostora da se na ljemu još radi i nadograđuje.
Ruisija za napad okrivljuje Kijev, koji negira umešanost.
Putin je rekao da je Kijev izabrao put zastrašivanja ruskih građana, ali nije govorio ništa o tome šta ruska vojska radi kada ispaljuje rakete i napada ukrajinske gradove dronovima.
Portparol predsednika Dmitrij Peskov rekao je da iza napada stoje Ukrajinci.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nazvao je ovaj napad „terorističkim aktom kijevskog režima na civilne objekte“.
Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, rekao je za BBC da u Ukrajini „sa zadovoljstvom gledaju“ na ono što se dešava i predviđaju povećanje broja napadai, iako Kijev „naravno, nema nikakve veze sa njima“.
Ima li ukrajinskog potpisa u ovim napadima?
Napad dronovima na Moskvu nije doveo do istih razornih posledica kao što je bespilotna letelica iranske proizvodnje Šahed udarila na Kijev.
Istog jutra, kada su Moskovljani primetili dronove na nebu i čuli eksplozije, ruska vojska je poslala 31 dron Šahed na ukrajinsku prestonicu.
Ukrajinci tvrde da su 29 oborili, ali je napad bio toliko snažan da je jedna žena poginula, a 13 ljudi je povređeno.
Početkom septembra 2022. godine, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni objavio je članak o izgledima ukrajinske kampanje 2023.
Konkretno, u njemu se navodi da je „centar gravitacije“ ruske vojske u ovom ratu je domet oružja.
U to vreme, Rusija je protiv Ukrajine mogla da koristi krstareće rakete dometa 2.000 kilometara (naknadno su se pojavili „Šahedi“), a Ukrajina je mogla da koristi samo operativno-taktičke rakete dometa ne većeg od 100 kilometara.
„Poenta je upravo u nekažnjivosti, obezbeđenoj fizičkom udaljenošću. Ovo je pravi centar gravitacije neprijatelja. I nemamo pravo da ga ostavimo bez dužne pažnje“, napisao je načelnik ukrajinskog Generalštaba.
Drugim rečima, Zalužni je praktično najavio udare po ciljevima duboko u Rusiji, čiji je cilj da poljulja poverenje Rusa u sopstvenu bezbednost.
Teško je reći da li su bespilotne letelice koje su se u utorak ujutro pojavile na nebu iznad Moskovske oblasti i Moskve imale vojne ciljeve pošto nema zvaničnog izveštaja o oštećenjima vojnih ili infrastrukturnih objekata.
Možda su zaista oboreni ili neutralisani elektronskim putem ratovanja..
Međutim, ako pretpostavimo da iza udara ovih bespilotnih letelica zaista stoje Oružane snage Ukrajine, onda je svejedno – kada je dron bio na nebu iznad Moskovske oblasti ili Moskve, već je izvršio zadatak.
Upravo o tome jeste pisao Zalužni: lansiranje protivvazdušnih raketa, eksplozije dronova koji padaju, udari dronova u stambene zgrade, sve to smanjuje poverenje Moskovljana u sopstvenu bezbednost.
Čak i ako su udarci dronova u stambene zgrade bili posledica elektronske borbe ili protivvazdušnih raketa, efikasnost ovih sistema teško može da umiri one koji žive u ovim domovima.
Pogledajte video:
Kakvi su to bili dronovi?
Za sada se malo zna o tim dronovima.
Sudeći po snimcima na društvenim mrežama, radilo se o dronovima srednje klase sa rasponom krila od oko 2,5-3 metra, opremljenim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Na snimcima su primetna dva tipa dronova – dron klasičnog avionskog rasporeda, sličan lakoj letelici (još nije sasvim jasno da li je u pitanju dron ili samo laka letelica), kao i dron napravljen u obliku patke.
Telegram kanal Šot objavio je fotografiju bojeve glave drona, koja je završila u stanu jedne od zgrada.
Sudeći po slici, reč je o inžinjerskom kumulativnom punjenju KZ-6, koje je proizvedeno još u SSSR-u i koje se koristi u razne svrhe – za neutralizaciju stare municije, stvaranje rupa u zidovima i smrznutom tlu, uništavanje razne opreme.
Nije namenjen za upotrebu u vazduhoplovstvu i, po svemu sudeći, dron kojim je bio opremljen bi mogao da se pretvori iz izviđačkog u udarni dron kamikaza.
O tome svedoči i činjenica da obe letelice imaju primetan stajni trap – dronu kamikaze oni nisu potrebni, pošto takva bespilotna letelica ne bi trebalo da sleti, a sami nosači ga samo usporavaju u letu, smanjujući maksimalnu udaljenost.
Još nema tačnih podataka o modelima dronova.
Štaviše, nema potpune sigurnosti da uređaj, koji je izgledao kao obična lakomotorna letelica, nije bio jedan.
Kod druge vrste dronova takođe nema potpune sigurnosti – izgleda kao dron, o čemu je početkom maja pisao ukrajinski bloger Igor Lačen.
On je ranije najavio kupovinu, kako je tvrdio, dronova kamikaza Biver (Dabar) i naknadno rekao da je uspeo da prikupi sredstva, ali nije precizirao za koliko letelica.
Istovremeno je objavio i fotografiju sa dronom, nalik onima koje su snimljene iznad Moskve i Moskovske oblasti.
Bloger nije dao nikakve taktičko-tehničke karakteristike Bivera, međutim, sudeći po njegovim objavama, to je ipak bio udarni dron.
Međutim, nije jasno da li je za jednokratnu ili višekratnu upotrebu.
- Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“
- Turski dronovi Bajraktar postali simbol ukrajinskog otpora
Odakle su lansirani dronovi?
Jedno od glavnih pitanja koje bi ruske vlasti verovatno trebalo da odgnetnu jeste koliko daleko ovi dronovi mogu da lete.
Dronovi ove veličine mogu da lete nekoliko stotina kilometara i teoretski bi mogli da budu lansirani sa ukrajinske teritorije koju ruske trupe nisu zauzele.
Međutim, onda se postavlja pitanje: kako su ovi dronovi mogli da zavaraju protivvazdušnu odbranu u zoni fronta i da potom izbegnu otkrivanje na celoj putanji leta?
Štaviše, ovo nije prvi napad bespilotnih letelica koje uspevaju da prelete velike udaljenosti, ostajući neprimećeni.
Krajem februara i krajem aprila, u Podmoskovlju su pronađeni fragmenti dronova, koji su spolja slični ukrajinskom UJ-22 Erborn.
U noći 3. maja 2023. godine, dva drona eksplodirala su iznad kupole palate u Kremlju.
Ako su bespilotne letelice koje su viđene iznad Moskve 30. maja bile lansirane sa ruske teritorije, onda bi to moglo da bude veoma velika i ozbiljna stvar.
Ovako veliki uređaji se lansiraju ili iz katapulta, koji je prilično glomazna konstrukcija, ili na avionski način, iz zaleta po zemlji.
Osim toga, takvi uređaji bi morali da se transportuju na teritoriju Rusije, što nije lako ni kad su rastavljeni.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
