Rusija i Ukrajina: Napad dronovima na Moskvu, Putin tvrdi da ne odbija mirovne pregovore

Jutro pošto je Rusija saopštila da je sprečila tri napada dronom na Moskvu, predsednik Vladimir Putin je naveo da ne odbija ideju o mirovnim pregovorima s Ukrajinom.

U napadu za koji Rusija okrivljuje Ukrajinu, u Moskvi su oštećene dve zgrade i nakratko je zatvoren jedan od aerodroma.

„Sprečen je pokušaj terorističkog napada“, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ukrajina nije preuzela odgovornost.

Govoreći o prekidu vatre, Putin je istakao da je to teško postići dok je ukrajinska vojska u ofanzivi.

Rusija i Ukrajina su ranije saopštile da neće sesti za pregovarački sto ukoliko se prethodno ne ispune uslovi.

Ukrajina želi da se vrate njene granice iz 1991. godine, čemu se Kremlj žestoko protivi.

Iz Moskve kažu da Kijev mora da prihvati „novu teritorijalnu realnost“ da bi došlo do pregovora.

• Putin tvrdi: Kontraofanziva Ukrajine je neuspeh, imaju 10 puta veće gubitke nego Rusija
• Putin: Rusija ne odbija mirovne pregovore sa Ukrajinom
• Lim, drvo ili staklo: Kako ukrajinski vojnici na frontu vide odbrambene linije Rusa

Iako je jutro drugog dana vikenda obeležila Putinova izjava o mirovnim pregovorima, noć pre toga su obe zaraćene strane pretrpele napade.

U severoistočnom ukrajinskom gradu Samiju jedna osoba je poginula, a petoro ranjeno posle ruskog raketnog napada, izjavio je ministar unutrašnjih poslova te zemlje.

Dvoje ljudi je poginulo kada je raketa pogodila „otvoreno područje“ u južnom ukrajinskom gradu Zaporožje u subotu uveče, saopštili su zvaničnici.

Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je Ukrajina, takođe preko noći, izvršila napad dronom na Krim, teritoriju koju je Rusija anektirala 2014.

Zvaničnici kažu da je 16 dronova uništeno, a još devet neutralisano, prenosi agencija Tas.

Moskva je optužila Ukrajinu da je pokrenula seriju napada bespilotnim letelicama na rusku teritoriju poslednjih meseci, među kojima je i nekoliko na prestonicu.

Najznačajniji je bio u maju, kada je Rusija tvrdila da je Ukrajina koristila dva drona za napad na Kremlj.

Ukrajina je negirala da je napala Kremlj ili da je gađala predsednika Vladimira Putina.

CNN je objavio priču o do sada neviđenim morskim bespilotnim letelicama koje Ukrajina koristi za napad na ruske vojne ciljeve u Crnom moru.

Dron je napunjen sa oko 300 kilograma eksploziva i može da pogodi metu na udaljenosti od 800 kilometara, navode.

Jedan od pilota za kontrolu dronova istakao je za CNN da su ukrajinski dronovi mnogo napredniji od ruske opreme iz 20. veka.

„Među nama postoji razlika od sto godina“, naglasio je on.

Broj dronova koje ukrajinska vojska poseduje je poverljiv.

• Napad dronovima na Moskvu: Kakve su to letelice bile i kako su mogle da zavaraju ruski PVO
• Zašto su dronovi toliko važni za rat u Ukrajini
• Ukrajina ubrzano povećava „vojsku dronova“

Dan 522.

• Putin tvrdi da ne odbija ideju o mirovnim pregovorima
• Napad dronovima na Moskvu, Ukrajina nije preuzela odgovornost
• Rusija napala gradove Sami i Zaporožje, poginulo troje ljudi
• Rusija tvrdi da je Ukrajina napala Krim, ali da je 16 dronova oboreno i devet neutralisano
• Poljska strahuje od dolaska Vagnerovih plaćenika
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Posledice napada na Moskvu

Moskva tvrdi da je presrela tri drona.

Jedan je oboren zapadno od centra grada. Dva su neutralisana, ali su se srušila na dva poslovna bloka, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Jedna osoba je povređena, prenosi ruska državna novinska agencija Tas.

Na fotografijama se vidi da je oštećeno nekoliko prozora na uglovima zgrada, a da su krhotine razbacane po zemlji.

Jedna od očevidaca, Lija, rekla je agenciji Rojters da je videla vatru i dim.

„Čuli smo eksploziju koja je bila kao talas, svi su skočili.

„Onda je bilo puno dima i ništa se nije moglo videti, ali se od gore mogla primetiti videla vatra“, navela je.

Napad dronom u ranim jutarnjim satima u nedelju je poslednji za koji je Moskva okrivila Kijev.

Ukrajina retko preuzima odgovornost za napade unutar Rusije.

Moskva, koja se nalazi oko 500 kilometara od ukrajinske granice, retko je bila meta napada otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, u februaru 2022.

Putin: Ne odbijam ideju o mirovnim pregovorima sa Ukrajinom

Posle susreta sa afričkim liderima u Sankt Peterburgu, ruski predsednik je istakao da bi afrička i kineska inicijativa mogla da posluži kao osnov za dostizanje mira.

Predsednik Putin je takođe rekao da je teško postići prekid vatre dok je ukrajinska vojska u ofanzivi.

Rusija i Ukrajina su ranije saopštile da neće sesti za pregovarački sto ukoliko se prethodno ne ispune neki uslovi.

Ukrajina želi da se vrate njene granice iz 1991. godine, čemu se Kremlj žestoko protivi.

Iz Moskve kažu da Kijev mora da prihvati „novu teritorijalnu realnost“ da bi došlo do pregovora

Tokom konferencije kasno u subotu Putin je rekao da za sada ne postoje planovi za intenzivnije akcije na ukrajinskom frontu.

Tokom brifinga govorio je o različitim temama, a ruski predsednik je novinarima rekao i to da je Moskva izvela neke „preventivne udare“ posle eksplozije na Krimskom mostu ranije ovog meseca.

Posle incidenta na mostu – u kome je poginulo dvoje ljudi – Putin je obećao da će odgovoriti na ono što je nazvao „terorističkim“ činom Ukrajine.

Kijev nije zvanično preuzeo odgovornost za eksploziju na mostu koji spaja okupirano poluostrvo sa Rusijom.

Drugi rusko-afrički samit je održan posle susreta lidera i predstavnika sedam afričkih zemalja sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim i ruskim predsednikom Putinom prošlog meseca.

Poljska strahuje od Vagnerovih plaćenika

Oko 100 Vagnerovih trupa se stacioniralo u beloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom i Litvanijom.

Deo Vagnerovih plaćenika preselio se u Belorusiju, jedinog ruskog saveznika, prema dogovoru sklopljenom posle kratkotrajne pobune ove grupe protiv Moskve.

„Vagner bi mogao da sprovede ilegalnu migraciju iz Belorusije, što je hibridni rat“, naveo je Mateuš Moravjecki, poljski premijer.

Varšava kaže da Vagnerovo prisustvo u Belorusiji vidi kao potencijalnu pretnju i da nastoji da ojača istočni bok.

Najavljeno je i da će broj vojnika biti udvostručen.

• Šef Vagnera je u Belorusiji, sudeći po snimku: „Napravićemo drugu armiju na svetu“
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Premijer Moravjecki je u subotu rekao da se više od 100 članova Vagnerove grupe preselilo na severozapad Belorusije gde se nalazi granica sa Poljskom i Litvanijom.

On tvrdi da bi se plaćenici mogli pretvarati da su migranti kako bi ušli u ove dve zemlje Evropske unije.

„Sada situacija postaje još opasnija.

„Ovo je svakako korak bliže ka hibridnom napadu na poljsku teritoriju“, naveo je.

Poljski ministar unutrašnjih poslova rekao je u četvrtak da bi Poljska, Litvanija i Letonija mogle zajednički da odluče da zatvore granice sa Belorusijom ako na njima dođe do incidenata sa grupom Vagner.

Prošlog vikenda je Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, insistirao da će Vagnerove plaćenike zadržati u centralnom delu zemlje.

„Traže da idu na zapad, da idu na put u Varšavu“, našalio se Lukašenko u razgovoru sa ruskim predsednikom Putinom.

„Ali, naravno, držim ih u centralnoj Belorusiji, kao što smo se dogovorili“, naveo je.

Napad dronom na Kremlj:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]