Rusija i Ukrajina: „Ne pokušavajte da napustite Minsk“ – šta čeka Jevgenija Prigožina i njegove plaćenike u Belorusiji

Nekoliko dana posle neuspele pobune u Rusiji, Jevgenij Prigožin, šef ruske vojne kompanije Vagner, prognan je u Belorusiju, ali još nije poznato da li će tamo ostati niti šta se dešava sa pripadnicima njegove plaćeničke grupe.

Ni vlastima u Belorusiji, kao ni analitičarima nije jasno kakva je dalja sudbina Prigožina, nekada vrlo bliskog predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a BBC ruski servis primećuje da tvorac Vagnera nema mnogo veze sa Belorusijom i njenim vlastima.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je naložio ministru odbrane da prouči iskustvo Vagnerovih boraca na prvoj liniji fronta, uprkos činjenici da Belorusija neće da se bori ni sa kim.

• Ključ u rukama Lukašenka: Kako je Belorusija prihvatila vođu Vagnera posle pobune
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji
• Vagner protiv Kremlja: 24 sata haosa u Rusiji
• Šta će biti sa Vagnerovom mrežom u svetu

Dve decenije od prvog rukovanja

„Predsednici Putin i Lukašenko su se saglasaili da predsednik Belorusije posreduje u nastojanjima da se situacija reši.

„Činjenica je da Aleksandar Grigorijevič (Lukašenko) dugo poznaje Prigožina, oko 20 godina, i on je lično predložio da posreduje, što je dogovorio sa predsednikom Putinom“, objasnio je Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog predsednika.

Zapravo „lično poznanstvo“ Lukašenka i Prigožina je malo preterivanje.

Prema publikacijama MK i AiF, Prigožin i Lukašenko su mogli da se sretnu početkom 2000-ih u restoranu Nju Ajland u Sankt Peterburgu.

Restoran je otvorio Prigožin, a Putin je tamo organizovao večere za nekoliko važnih gostiju – nekadašnjeg francuskog predsednika Žaka Širaka i bivšeg šefa američke države Džordža Buša Mlađeg, na primer.

Štaviše, tokom takvih sastanaka Prigožin je igrao i ulogu konobara.

Na istom mestu Putin je večerao sa Lukašenkom 2002.

Lukašenku se toliko dopala usluga da se zahvalio Prigožinu i rukovao se sa njim.

To se može nazvati površnim poznanstvom, rekao je za BBC politički analitičar Artem Šrajbman, a onda se između njih nije dogodilo ništa vredno pomena.

Ali 2020. obojica su postali glavni likovi jedne od najčudnijih političkih priča te godine.

Pogledajte video:

„Turisti u monotonoj odeći“

Krajem jula 2020. beloruska državna novinska agencija BelTA je, pozivajući se na snage bezbednosti, izvestila da je u Belorusiji otkrivena zavera: oko dve stotine „ekstremista je došlo da destabilizuju situaciju tokom predizborne kampanje“.

Oni su privukli pažnju „nekarakterističnim ponašanjem za ruske turiste i monotonom odećom u vojnom stilu“.

„Nisu pili alkohol, nisu posećivali mesta za zabave, držali su se po strani, pokušavajući da ne privlače pažnju“, navela je tada BelTA neobičnosti u ponašanju posetilaca iz Rusije.

Privedeno je 32 ljudi iz grupe, a ogorčeni Lukašenko ih je nazvao „banditima“, pričao o „prljavim namerama“ Rusije – i tražio objašnjenja.

U početku je bio siguran da su ti ljudi poslati u Belorusiju da destabilizuju situaciju uoči predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. godine.

Ubrzo je postalo jasno da „banditi“ nemaju nikakve veze sa Belorusijom, već su iz privatne vojne kompanije Vagner i da se preko Minska i Istanbula prebacuju u jednu od afričkih zemalja.

Tada su Lukašenko i Prigožin shvatili da nemaju za cilj da se međusobno napadaju i razmenili su komplimente.

Prigožin je poželeo dobro beloruskom predsedniku, a on je u odgovoru nazvao šefa Vagnera „Ženja“.

U jednom intervjuu, Lukašenko je rekao da sa „Ženjom“ ima najbolje odnose.

„Tužan sam što je on povezan sa ovim Vagnerovcima, ali on je igračka u pogrešnim rukama“, rekao je Lukašenko 2020.

„Nije on taj [koji donosi odluke], neko neki iznad njega, zamenici ministara“, dodao je beloruski predsednik.

Beloruske snage bezbednosti su 23. maja 2021. primorale avion Rajanera koji je leteo iz Atine za Vilnjus da sleti u Minsk.

Iz letelice su izvučeni opozicioni novinar Roman Protaševič i devojka koja je bila sa njim u drušpvu, Ruskinja Sofija Sapega.

Oboje su nedavno pomilovani.

„Slava, slava Lukašenku! Poštujem, divim mu se, podržavam svim srcem.

„Sjajan čovek koji je zaustavio ološ, ne dajući mu priliku da mu pljuje u lice. Hitno treba usvojiti novi zakon i streljati ga poput Protaševičevog psa“, prokomentarisao je tada ovaj incident Jevgenij Prigožin na telegram kanalu koji je povezan sa njim.

• Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“
• „Hvala Lukašenku“: Beloruski novinar Roman Protaševič kaže da je pomilovan
• „Igra bez pravila“: Kako Lukašenko proganja opoziciju

Lukašenko Vagnerovcima: „Postavite bazu“

Prigožin se u poslednjih 48 sati nije oglašavao.

Lukašenko je 27. juna potvrdio da je Prigožin u Belorusiji.

Njegov avion, kao i prateća letelica, zaista su u utorak, 27. juna sleteli u Minsk.

Nekoliko Telegram kanala javilo je da je Prigožin viđen u hotelu Grin siti na periferiji Minska.

Istog dana u večernjim satima, oba aviona su poletela iz Minska i krenula ka Moskvi – da li je Prigožin bio u njemu ili ne, nije poznato.

Što se tiče Vagnerovih plaćenika, Lukašenko je 27. juna rekao: „Ponudili smo im jedan od napuštenih [vojnih] kampova. Postoji ograda, sve je tu. Postavite šatore. Tako možemo da pomognemo, dok se ne odluči šta će biti sa njima“.

Lukašenko je precizirao da će se borci Vagnera boraviti u Belorusiji o svom trošku.

Ruski predsednik Vladimir Putin dao je pripadnicima Vagnera izbor: ili da potpišu ugovor sa Ministarstvom odbrane, ili da se vrate kući, svojim porodicama ili da odu sa Prigožinom u Belorusiju.

Za sada, međutim, nije poznato da li su pripadnici Vagnera masovno prešli rusko-belorusku granicu.

Mnogo nepoznanica

„Hoće li oni [Vagnerovi borci] doći u Belorusiju, na koliko dugo, hoće li otvoriti kompaniju ili tamo imati privremenu bazu, ili će ovaj dogovor u potpunosti propasti – još ne znamo ništa od toga“, kaže Artem Šrajbman za BBC.

Prema njegovim rečima, broj „preokreta“ do kojih može doći je prevelik da bi se izvlačili zaključci.

Iz izjava Lukašenka može se zaključiti da ni on sam još ne zna šta da radi sa ljudima iz privatne vojne kompanije.

Kao i u Rusiji, i ovde njihovo postojanje nije pravno regulisano, a prema beloruskom krivičnom zakonu za plaćeništvo je zapraćeno do sedam godina zatvora.

Na sastanku sa ministrom odbrane Viktorom Hrenjinom 27. juna, Lukašenko je rekao da bi plaćenici mogli da pomognu beloruskoj vojsci prenoseći iskustva iz borbi na prvim linijama fronta.

„Daće vam savete o oružju: koje je radilo dobro, koje nije. I taktika, i oružje, i kako se napada, kako se brani. To je neprocenjivo. To je ono što treba da uzmemo od Vagnerovaca“, rekao je Lukašenko.

Tvrdi i da borci Vagnera neće čuvati taktičko nuklearno oružje koje Rusija isporučuje Belorusiji.

Ali nije isključio mogućnost da bi plaćenici mogli da se pridruže oružanim snagama Belorusije – zemlja ima i obaveznu regrutaciju i vojnike po ugovoru.

„Kao što [ministar odbrane] Hrenjin kaže: ‘Ne bih imao ništa protiv takve jedinice u vojsci’. Saglasan sam. Razgovarajte sa njima“, rekao je Lukašenko.

„Lukašenkov režim ima šansu da učestvuje u Prigožinovim sumnjivim, ali veoma profitabilnim poslovnim projektima u Africi. Time bi se povećala verovatnoća novih zapadnih sankcija.

„Rizik da Belorusija bude uvučena u rat i da prima udarce na teritoriji zemlje samo će se povećati“, piše politički posmatrač Aleksandar Fridman.

Istovremeno, Fridman primećuje: „Pretpostavke da će Vagnerovci oprati ‘sramotu pobunjenika“ napadom na Kijev iz Belorusije su zbunjujuće“.

Prema njegovom mišljenju, to bi značilo da bi Minsk mogao da postane punopravni učesnik rata.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je u sredu da je malo verovatno da će odredi Vagnera moći da ugroze Ukrajinu sa teritorije Belorusije.

„Ne mogu da kažem kolika je pretnja sa teritorije Belorusije, ali mislim da kontingent (Vagnerovih boraca) neće biti mnogo veliki“, rekao je Zelenski, prenela je Ukrajinska pravda.

Zelenski je objasnio da je, prema njegovim informacijama, značajan deo Vagnerovaca „ubijen u borbama“, kao i da ukrajinska vojska kontroliše situaciju na severnoj granici.

Prema mišljenju analitičara Američkog instituta za proučavanje rata, Belorusija neće moći da postane sigurno utočište za Prigožinove borce ako Kremlj počne da vrši pritisak na nju.

Analitičari sugerišu da će pripadnike Vagnera koji odbiju da se pridruže redovnoj ruskoj vojsci, Kremlj početi krivično da goni – pojedine, moguće, i za veleizdaju.

Pogledajte video: 24 sata pobune u Rusiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]