Rusija i Ukrajina: Novi napad na ruski Belgorod, ambasada Srbije privremeno obustavila rad u Kijevu

Dok se u Ukrajini nastavljaju granatiranja i sukobi u više delova zemlje, rat se preliva i na teritoriju Rusije, pogranični grad Belgorod, koji je nekoliko dana na meti ukrajinskih snaga.

Guverner Belgoroda Vjačeslav Gladkov napisao je na Telegramu da je u granatiranju u nedelju ujutro najmanje dvoje ljudi ranjeno, a ruski mediji navode da se čulo 16 eksplozija.

Navodno je na meti bio aerodrom u tom ruskom gradu.

U vreme rata, BBC nije u mogućnosti da nezavisno proveri ove navode.

U subotu su u trening kampu ruske vojske u Belgorodskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom, naoružani napadači ubili 11 ljudi i još 15 ranili, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Tokom treninga iz vatrenog oružja, dvojica muškaraca otvorila su vatru na grupu koja se dobrovoljno prijavila da se bori u Ukrajini. Napadači su ubijeni, dodaje se.

Napadači su bili iz dve bivše sovjetske republike, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, nazivajući ovo „terorističkim napadom“.

• Da li Putinov san o ruskoj pobedi izmiče u Ukrajini
• O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin
• Ko je novi komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin
• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu

Ambasada Srbije u Ukrajini privremeno je zatvorena zbog bezbednosti osoblja koje će nastaviti da radi iz Beograda do sticanja uslova za povratak u Ukrajinu, navodi se u saopštenju ambasade.

Svim državljanima Srbije koji i dalje ostaju u Ukrajini, pomoć će u narednom periodu biti dostupna kontinuirano.

Diplomatsko-konzularnoj službi građani se mogu obratiti na brojeve telefona (+381-11) 3068-888 i (+381-11) 3068-884, ili na e-mail [email protected].

Dodaje se da građanima za svu pomoć i podršku stoje na raspolaganju i ambasade Srbije u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom.

Britanski Gardijan piše da zapadni zvaničnici „pažljivo planiraju“ dalje poteze kako bi sprečili haos i paniku u svojim zemljama u slučaju da Rusija upotrebi nuklearnu bombu u Ukrajini ili blizu nje.

Iako se smatra da je malo verovatno da će doći do nuklearnog napada, neimenovani izvor Gardijana, rekao je da zvaničnici na međunarodnom nivou ponovo razmatraju planove za podršku i mere za sprečavanje panične kupovine ili masovnog bega iz gradova u strahu od eskalacije posle nuklearnog udara.

Pošto Moskva od septembra trpi preokret na bojnom polju u Ukrajini, Putin je pooštrio retoriku, rekavši prošlog meseca da će koristiti „sva raspoloživa sredstva“ da odbrani rusku teritoriju.

Nekoliko medija izveštava da će Evropska unija uskoro objaviti novi program obuke za 15.000 ukrajinskih vojnika.

Pozivajući se na diplomatske izvore, američki sajt Politiko piše u petak da će odluka o tome biti konačno doneta u ponedeljak, a obuka vojnika mogla bi da počne za mesec dana.

Dan 235.

• U dosadašnjem toku rata u Ukrajini poginulo je 423 dece, a 1.233 je ranjeno, saopšteno je iz ukrajinskog tužilaštva
• Belgorod, ruski grad na granici sa Ukrajinom, već danima je na meti ukrajinske vojske, tvrdi tamošnji zvaničnik
• Ruski predsednik Vladimir Putin poručio da mu nije cilj da uništi Ukrajinu i da neće biti novih masovnih udara za sada, najavio je i kraj mobilizacije za dve nedelje – više pročitajte ovde
• Amerika šalje novu vojnu opremu Kijevu vrednu 725 miliona dolara, između ostalog i municiju za raketni sistem HIMARS – do sada su SAD poslale više od 17,5 milijardi dolara vojne pomoći
• Kremlj naložio da potpuna obnova mosta na Krimu koji je oštećen u eksploziji bude završena do 1. jula 2023. – više o tome pročitajte ovde
• Sjedinjene Američke Države razmatraju uvođenje sankcija pojedincima, kompanijama i državama koje isporučuju municiju Rusiji ili podržavaju rusku vojnu industriju, saopšteno je iz Vašingtona
• Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan naložio je ministarstvu energetike da započne izgradnju gasnog čvorišta u Turskoj, posle razgovora sa Putinom, javlja Rojters

Rusija i Belorusija prave zajedničke snage

Prvi ešaloni sa ruskim vojnicima, koji su deo rusko-beloruske grupe snaga, stigli su u Belorusiju, saopštilo je Ministarstvo odbrane Belorusije.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je 10. oktobra najavio stvaranje „regionalne grupacije trupa“, rekavši da je to neophodno, jer se sa teritorije Ukrajine navodno spremaju da udare na Belorusiju.

Reagujući na Lukašenkovu inicijativu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je na samitu G7 pozvao na raspoređivanje međunarodnih posmatrača na belorusko-ukrajinskoj granici.

Ukrajinske vlasti smatraju Belorusiju jednom od strana u sukobu, pošto su ruske trupe iskoristile njenu teritoriju za invaziju na Ukrajinu.

Bahmut: „Proklinjem onog ko je počeo ovaj rat“

Džonatan Bil, dopisnik BBC-ja iz Bahmuta

Skoro osam meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruska vojska pokušava da se odupre ukrajinskoj kontraofanzivi na istoku i jugu.

Ali u istočnom regionu Donbasa, grad Bahmut ostaje ruska meta, dok moskovske trupe napreduju.

Grad nedeljama odjekuje od zvukova neprestanog granatiranja.

Većina od 70.000 stanovnika Bahmuta već su otišli.

Ostali su uglavnom stariji koji žive bez tekuće vode i struje.

Za poslednju evakuaciju stvorio se mali red, a dobrovoljci su i dalje hrabro vozili minibus u i iz grada.

Olena, koja ima skoro 70 godina, bila je među onima koji su čekali da odu.

„Ljudi su iscrpljeni“, rekla je, dok je tlo podrhtavalo od novih eksplozija.

Svi različito reaguju, kaže ona i nastavlja: Jedni pale cigarete ili nešto da žvaću, drugi samo sede i plaču.

Život je postao previše težak, rekla je, jer je morala da kuva hranu na otvorenoj vatri i donosi kante vode.

„Proklinjem onoga ko je započeo ovaj rat. Proklinjem ga 100 puta“, kaže ona.

Dok se ukrcavala u autobus, sklopila je ruke u znak zahvalnosti što je konačno krenula.

U Bahmutu, Rusija očajnički pokušava da promeni tok rata.

To je jedno od retkih mesta gde se njene snage ne povlače.

Ali je napredovanje ruskih snaga u ovom delu Ukrajine bilo sporo i skupo je koštalo.

Možda je ranije postojala logika da se Rusija usredsredi na zauzimanje Bahmuta jer je početkom leta osvojila obližnje gradove Severodonjeck i Lisičansk.

Bahmut je trebalo da bude sledeći, sa očekivanjem da će ruske snage potom krenuti ka Kramatorsku i Slavjansku.

Ali to je bilo pre nego što je Ukrajina pokrenula iznenadnu kontraofanzivu na istoku i jugu.

Ruske snage su potisnute dalje na sever.

Gradovi Kramatorsk i Slavjansk više nisu u dometu ruske artiljerije, kao u julu.

Rusija je uglavnom bila prinuđena da se promeni od ofanzivne u odbrambenu vojsku.

• Razoreni Bahmut: Ukrajinski kamen spoticanja na ruskom putu u Donbasu
• Pobeda ume da izgleda kao pustoš: Šta je ostalo od Limana posle ruskog povlačenja

Pukovnik Sergeji Čeravatij, portparol Istočne komande Ukrajine, sumnja da Rusi imaju dovoljno vojnika i opreme da zauzmu Bahmut, što je, kako kaže, sada glavni cilj njenih vojnih napora.

Istovremeno, rekao je on, Rusija pokušava da izgradi novu odbranu severnije oko gradova Svjatove i Kremenaje, gde ukrajinske snage ugrožavaju ključne linije snabdevanja.

On kaže da mnogo toga sada zavisi od toga koliko dodatnih snaga Rusija može da mobiliše i od kvaliteta tih rezervi.

„Za sada vidimo da su loše obučeni i da nemaju dovoljno oružja“, dodaje.

Pukovnika sam sreo na otpadu uništenih ruskih tenkova i oklopnih vozila u blizini nedavno oslobođenog grada Limana.

To je slika ruske vojske koju Ukrajina želi da pokaže svetu – ona i dalje ograničava pristup novinarima koji žele da odu na front.

Pukovnik Čerevatij tvrdi da je Rusija nedavno na front poslala stare tenkove T62, napravljene 1960-ih, jer je mnogo njenih modernijih oklopnih vozila uništeno.

Bitku za Bahmut predvodi plaćenička grupa Vagner, tvrde britanski obaveštajci.

Ta grupa se se bori u Ukrajini od 2014. godine, a prošlog meseca se pojavio snimak njenog vođe kako regrutuje u ruskom zatvoru.

I dalje je moguće da ruske snage mogu da zauzmu Bahmut. Ali šta onda?

„Kada smo se povukli iz Lisičanska, iscrpili smo neprijatelja“, rekao je pukovnik Čerevatij.

Njegovo očekivanje je da bi u Bakhmutu moglo da se desi isto.

„Pobedili smo ih na bojnom polju, a jedina prednost koja im je ostala su rakete“, kaže on.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]