Dok ruski Gasprom najavljuje da gasovod Severni tok ostati zatvoren do daljeg zbog kvara, nuklearna elektrana Zaporožje, koju kontroliše Rusija, izgubila je vezu sa poslednjim preostalim glavnim dalekovodom.
Ona se sada, dodali su iz agencije Ujedinnjenih nacija, oslanja na rezervni vod za snabdevanje električnom energijom ukrajinske mreže.
Ruska i ukrajinska strana optužuju jedna drugu da su više puta granatirali fabriku.
Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, ponudio je Vladimiru Putinu da posreduje u razgovorima sa Kijevo oko rešenja situacije u Zaporožju.
Rat ima veliki uticaj na privrede država saveznica Ukrajine, ali „dok Britanci broje penije, mi brojimo mrtve“, rekla je Olena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika, za BBC.
Ranije su ministri finansija sedam najbogatijih zemalja (G7) dogovorili ograničenje cena ruske nafte na svetskom tržištu, kako bi sprečili finansiranje rata u Ukrajini,
- G7 samit: Šta velika sedmorka radi povodom Ukrajine
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Zašto je Rusija smanjila isporuku gasa Evropi
Izgubljena veza sa glavnim dalekovodom u nuklearnoj elektrani Zaporožje
Nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini, koju kontroliše Rusija, izgubila je vezu sa poslednjim preostalim glavnim dalekovodom, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
Iz ove agencije, pod patronatom Ujedinjenih nacija (UN), dodali su da se elektrana, najveća u Evropi, sada oslanja na rezervni vod za snabdevanje električnom energijom ukrajinske mreže.
Sa druge strane, ukrajinska državna nuklearna kompanija saopštila je da je samo jedan od šest reaktora ove stanice sada u funkciji.
I Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu da su više puta granatirali fabriku.
Inspektori IAEA-e stigli su u nuklearnu elektranu u četvrtak, a posle izvršene inspekcije, šef agencije Rafael Grosi rekao je da je integritet fabrike „narušen nekoliko puta“.
Agencija u saopštenju takođe navodi da je njihovim ekspertima ukrajinsko osoblje koje upravlja elektranom Zaporožje, reklo da je „četvrti operativni vod nestao, dok su tri izgubljena tokom sukoba“.
Ipak, rezervni vod je isporučivao energiju u mrežu i mogao je da obezbedi napajanje elektrani ako je potrebno, dodaje se.
IAEA je napomenula da je glavni dalekovod ranije već bio privremeno isključen 25. avgusta.
U međuvremenu, lokalni zvaničnici koje je postavila Rusija rekli su da je najnoviji prekid veze uzrokovan „tehničkim problemima“ usled granatiranja.
Ukrajinska državna energetska kompanija Energoatom rekla je da je reaktor broj pet elektrane morao da bude isključen iz mreže zbog „neprekidnog granatiranja okupacionih ruskih snaga“.
Rusija nije komentarisala tu izjavu.
Sa druge strane, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo je da je osujetilo pokušaj ukrajinskih oružanih snaga da zauzmu fabriku u petak uveče.
Nisu dali nikakav dokaz koji bi podržao takvu tvrdnju, koja takođe nije potvrđena.
Ukrajinska vojska pokušala napad na elektranu Zaporožje, tvrdi Rusija
Ukrajinske oružane snage pokušale su u subotu iskrcaju trupe i zauzmu nuklearnu elektranu Zaporožje, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, general-potpukovnik Igor Konašenkov, a prenosi agencija TASS.
Oni su u pokušali da iskrcaju oko 250 ljudi na 42 čamca i motorna čamca.
Predstavnik ruskog Ministarstva odbrane rekao je da je ruska vojska usmrtili oko 50 ukrajinskih boraca prilikom njihovog pokušaja iskrcavanja.
BBC ne može nezavisno da potvrdi ove tvrdnje.
- Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
Erdogan nudi da Turska posreduje
Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske, predložio je ruskom kolegi Vladimiru Putinu da ta država posreduje i pomogne u rešenju krize oko nuklearne elektrane u Zaporožju.
„Predsednik Erdogan rekao je da je Turska spremna da odigra ulogu medijatora oko nuklearne centrale u Zaporožju, kao što je uradila za sporazum oko žitarica, čiji je izvoz bio blokiran ratom“, saopštilo je Predsedništvo Turske.
Erdogan je u subotu imao telefonski razgovor sa Putinom, javila je agencija AFP.
Ključni gasovod iz Rusije ka Evropskoj Uniji ostaje zatvoren
Ruski gasovod do Nemačke neće biti otvoren kako je planirano u subotu, saopštila je ruska energetska kompanija Gasprom.
Kompanija je navela da je otkrila curenje ulja na turbini na gasovodu Severni tok 1, što znači da će biti zatvoren na neodređeno vreme.
Gasovod, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke, zatvoren je poslednja tri dana, zbog, kako je naveo Gasprom, radova na održavanju, što je još jedan u nizu prekida snabdevanja koji je doprineo energetskoj krizi u Evropi.
Cene energenata su skočile otkako je Rusija napala Ukrajinu, a oskudne zalihe bi mogle još više da povećaju cenu.
Evropa pokušava da se odupre zavisnosti od ruske energije ne bi li umanjila sposobnost Moskve da finansira rat, ali tranzicija se verovatno neće odvijati dovoljno brzo.
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je da ruski potez „nažalost nije iznenađenje“.
„Upotreba gasa kao oružja neće promeniti rešenost EU. Ubrzaćemo naš put ka energetskoj nezavisnosti. Naša dužnost je da zaštitimo naše građane i podržimo slobodu Ukrajine“, napisao je na Tviteru.
Moskva poriče da koristi energetske rezerve kao ekonomsko oružje u znak odmazde za sankcije Zapada uvedene nakon ruske invazije.
Okrivili su sankcije za zaustavljanje rutinskog održavanja Severnog toka 1, dok iz EU navode da je to izgovor.
Nemački regulator mreže – Bundesnetzagentur, rekao je da je zemlja sada spremnija za prestanak isporuke ruskog gasa, ali je pozvao građane i kompanije da smanje potrošnju.
Gaspromova najava usledila je ubrzo pošto su se zemlje G7 dogovorile da ograniče cenu ruske nafte kao podršku Ukrajini.
G7 dogovorio ograničenje cena ruske nafte
Kako bi sprečili finansiranje rata u Ukrajini kupovinom ruske nafte, članice G7 ograničile su cenu ovog energenta koji se uvozi iz Rusije.
U dokumentu ministara finansija G7 dodaje se da će se na ovaj način smanjiti i „uticaj ruskog rata na globalne cene energije, posebno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima“.
Detalji o ograničenju cene još nisu objavljeni.
Rusija je pre sastanka G7 saopštila da će takav potez imati posledice.
„Kompanije koje nameću ograničenje cene neće biti među primaocima ruske nafte“, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Svetske cene nafte i gasa su porasle usred nestašice energenata izazvane ratom u Ukrajini, iako je cena nafte pala u odnosu na jun 2022.
EU planira da uvede embargo na rusku sirovu naftu koja se otprema tankerima od 5. decembra.
Analitičari kažu da Kina i Indija – glavni trgovinski partneri Rusije – možda neće slediti politiku G7 po pitanju ruske nafte. Nisu se pridružili zapadnim sankcijama protiv Rusije.
- Ko je bila ubijena ruska filozofkinja i novinarka Darija Dugina
- Bivši zatvorenici otkrivaju detalje o mučenjima i silovanjima po zatvorima u Rusiji
- Kako Rusija oblikuje narativ o Ukrajini
Dan 193.
- Elektrana Zaporožje izgubila vezu sa glavnim dalekovodom
- Severni tok 1 ostaje zatvoren na neodređeno vreme
- Dva UN inspektora ostaju u Zaporožju
- G7 dogovorio ograničenje cene ruske nafte
- Rusija kaže da će ograničenje imati posledica
- Protest u Pragu, traži se vojna neutralnost
- Ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati sahrani bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova zbog obaveza: Kremlj
- Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
- U proteklih šest meseci, poginulo je 377 dece, a više od 700 ranjeno, tvrdi ukrajinsko Tužilaštvo
Šest meseci rata
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.