Ukrajinska zastava se ponovo vijori Balaklijom, a oružane snage su oslobodile i Kupjansk, što su drugi i treći najveći gradovi u oblasti Harkova, prethodno pod ruskom kontrolom.

Ukrajinske oružane snage su zauzele više od 30 naselja u oblasti Harkova, a Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, kaže da nastavljaju ofanzivu u nekoliko pravaca.

„Postepeno preuzimamo kontrolu nad novim naseljima, svuda vraćamo ukrajinsku zastavu i zaštitu za sve naše ljude“, rekao je Zelenski.

Oleg Sinegubov, šef regionalne vojne administracije u Harkovu, naveo je da je „Balaklija Ukrajina“.

„Danas smo zajedno sa vojskom podigli ukrajinsku zastavu.

„Pripadnici oružanih snaga, danas stvarate novu istorije slobodne Ukrajine, ponosni smo“, napisao je on na društvenoj mreži Telegram.

Iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova navode da je zauzimanje Kupjanska težak udarac za ruske snage jer je taj grad ključni u liniji snabdevanja u Donbasu.

„Zbog ukrajinskih ofanzivnih operacija u Hersonu, ruska odbrana je pod pritiskom i na severnom i na južnom krilu“, navodi se u izveštaju ministarstva.

U međuvremenu su stigli novi podaci o broju žrtava među civilima.

Ujedinjene nacije su utvrdile da je od početka rata stradalo više od 14.000 civila.

Ukrajinska vlada, Svetska banka i Evropska komisije procenile su da će za obnovu zemlje posle rata biti potrebno skoro 350 milijardi dolara, a Evropska unija će dodeliti pet milijardi evra pomoći.

Zbog bombardovanja je isključena struja u nuklearnoj elektrani Zaporožje, posle upozorenja Međunarodne agencije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija (IAEA).

„To može da utiče na rad elektrane, a bezbednost oko elektrane je ugrožena, što nas dovodi u rizik od nuklearne nesreće“, navodi Rafael Grosi, šef IAEA.

Dan 199.

Oslobođeni gradovi Balaklija i Kupjansk u oblasti Harkova
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, tvrdi da se ofanziva u Harkovu nastavlja
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova navodi da su ruske trupe u Hersonu pod pritiskom
Isključena struja u nuklearnoj elektrani Zaporožje
Ujedinjene nacije utvrdile da je rat odneo 14.000 života civila
Evropska unija dodelila pet milijardi evra pomoći Ukrajini
Ukrajinska vlada, Svetska banka i Evropska komisija procenjuju da će obnova države posle rata koštati skoro 350 milijardi dolara

Ujedinjene nacije: Više od 14.000 civilnih žrtava

Matilda Bogner, šefica posmatračke misije za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ukrajini, iznela je nove podatke o civilnim žrtvama.

„Do danas smo utvrdili i potvrdili 14.059 civilnih žrtava.

„Kao posledica borbi, ubijeno je 5.767 civila, a povređeno 8.292, ali kao što često ističemo, vrlo je verovatno da su brojevi mnogo veći“, navela je Bogner.

Dodaje da je njihova misija 24. februara potvrdila da je najmanje 416 ljudi bilo žrtva proizvoljnog pritvaranja i prisilnog nestanka na teritorijama koje je okupirala Rusija ili na teritorijama koje su u to vreme kontrolisale ruske snage.

„Od toga je 16 pronađeno mrtvo, a 166 je pušteno“, istakla je ona.

Isključena struja u nuklearnoj elektrani u Zaporožju

Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) objavio je video poruku u kojoj se navodi da je zbog bombardovanja isključena struja u nuklearnoj elektrani Zaporožje, što bi moglo da utiče na njen rad.

„Bezbednost oko nuklearne elektrane je narušena“, kaže Grosi.

Dodaje da je stanica prestala da dobija struju spolja, što znači da neki bezbednosni sistemi neće raditi ispravno u elektrani.

„Šanse za obnavljanje spoljnog napajanja električnom energijom su veoma male“, navodi.

On je dodao da bombardovanje predstavlja pritisak za zaposlene u fabrici i njihove porodice.

„Sve zajedno, ovo je dovelo do značajnog povećanja rizika od nuklearne nesreće.

„Da budem jasan – bombardovanje nuklearne elektrane Zaporožje i okoline mora odmah prestati, mora se uspostaviti bezbedna zona oko elektrane“, kaže šef IAEA.

Ruski operateri ispaljuju rakete tokom sukoba u Ukrajini

Potrebno skoro 350 milijardi dolara za obnovu zemlje

Prema novoj zajedničkoj proceni Svetske banke, Evropske komisije i ukrajinske vlade, obnova zemlje posle rata koštaće skoro 350 milijardi dolara, navodi portparol banke.

Direktnu materijalnu štetu koju su ruske trupe nanele u ovom ratu Svetska banka procenjuje na 97 milijardi dolara.

Bruto domaći proizvod Ukrajine je 2021. godine, pre ruske invazije, bio 200 milijardi dolara.

Evropska unija se usaglasila o dodeli pet milijardi evra makrofinansijske pomoći Ukrajini za obezbeđivanje rada ključne infrastrukture i vlade.

„Šteta načinjena tokom invazije osećaće se generacijama – zbog razdvajanja porodica, narušavanja ličnog razvoja, uništavanja kulturnog nasleđa“, navodi se u izveštaju.

Prethodno su Sjedinjene Američke Države odobrile 2,6 milijarde dolara pomoći Ukrajini i drugi evropskim zemljama kojima Rusija preti.

Zemlje će dobiti pomoć „da odvrate i da se odbrane od pretnji po njihov suverenitet i teritorijalni integritet, pojačaju vojnu integraciju sa NATO i da se suprotstave ruskom uticaju i agresiji“, saopštio je Stejt department.

Odvojeno od ove pomoći, SAD su objavile da je odobrena nova tranša pomoći vredne 675 miliona dolara za Ukrajinu za teško naoružanje, municiju i oklopna vozila.

Šest meseci rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.