Rusija i Ukrajina: „Ovo je kao igra sa smrću“ – Ukrajinke koje se bore na prvoj liniji fronta

Ukrajinke se u sve većem broju prijavljuju da bi služile u jedinicama koje se bore protiv Rusije.

BBC je razgovarao sa tri od 5.000 vojnikinja na prvoj liniji fronta koje se istovremeno bore protiv neprijatelja, ali i seksističkih stavova u vlastitim redovima.

Vitka, plavooka brineta vežba u teretani.

To ni po čemu ne bi bilo izuzetno da nije činjenice da je prema izveštavanju ruskih medija – ona mrtva.

Andrijana Arekta je narednica specijalne jedinice ukrajinskih oružanih snaga, koja se trenutno priprema za povratak na front.

• „Zovu nas Duhovi Bahmuta“: BBC na frontu sa ukrajinskim snajperistima
• Dobrovoljke na prvoj liniji fronta u Ukrajini
• Lim, drvo ili staklo: Kako ukrajinski vojnici na frontu vide odbrambene linije Rusa
• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“

BBC je zatekao Andrijanu u rehabilitacionom centru u Ukrajini – na lokaciji koju ne smemo da navedemo zbog njene bezbednosti – nakon što je bila ranjena protivpešadijskom minom u Hersonskoj oblasti u decembru.

U mnogim tekstualnim i video izveštajima na ruskom slave njenu „smrt“ u eksplicitnim detaljima.

„Objavili su da sam ostala bez nogu i ruku, i da su me ubili“, kaže Andrijana.

„Oni su stručnjaci za propagandu.“

U izveštajima se pojavljuju grozomorni opisi nje kao „dželata“ i „eliminisane nacistkinje“.

Optuživši je za svirepost i sadizam bez ikakvih predstavljenih dokaza, pojavili su se ubrzo nakon što je ukrajinska vojska ušla u Herson na jugu posle povlačenja ruskih snaga.

„Smešno mi je sve to. Živa sam i braniću svoju zemlju“, kaže ona.

Osamnaest meseci od početka ruske invazije, u oružanim snagama zemlje služi 60.000 žena.

Više od 42.000 su na vojnim položajima, među kojima 5.000 njih na prvoj liniji fronta, reklo nam je ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Dodaju da prema ukrajinskom zakonu nijedna žena ne sme da bude regrutovana protiv njene volje.

Ali postoje određene borbene uloge za koje neki veruju da ih bolje obavljaju žene.

„Došla sam do komandira i pitala ga: ‘Šta mogu najbolje da radim?’ Odgovorio mi je: ‘Bićeš snajperistkinja'“, priseća se Evgenija Emerald, koja se u tom svojstvu borila na frontu sve donedavno.

Ona kaže da se žene romantizuju kao snajperistkinje još od Drugog svetskog rata, dodavši da postoji veoma praktičan razlog za tu reputaciju.

„Ako će muškarac i oklevati da li da puca ili ne, žena sigurno neće nikada.

„Možda je to razlog zašto su žene te koje rađaju, a ne muškarci“, dodaje ona, ljuljuškajući tromesečnu ćerku dok razgovaramo.

Ova tridesetjednogodišnjakinja koja je prošla vojnu obuku nakon što je Rusija izvršila invaziju na Krim 2014. godine, ali se prijavila u vojsku tek 2022. godine, bila je vlasnica juvelirske radnje pre nego što je izbio rat.

Iskoristila je preduzetničko iskustvo da promoviše prisustvo Ukrajinki u vojsci i stekla je veliki broj pratilaca na društvenim mrežama.

Poput Andrijane, Evgenija se u ruskim medijima često naziva „mučiteljkom“ i „nacistkinjom“, sa stotinama izveštaja u kojima se govori o njenoj ulozi na frontu kao snajperistkinji i njenom privatnom životu.

Rad snajperiste je posebno brutalan, kaže Evgenija, i fizički i psihički.

„Zato što vi dobro vidite šta se dešava. Vidite kad ste pogodili metu. To je lični pakao za svakoga ko to vidi na snajperskom nišanu.“

Evgenija, kao i druge žena sa prve linije fronta sa kojima smo razgovarali, ne smeju da otkriju broj meta koje su pogodile.

Ali Evgenija se seća uzavrelih emocija koje je osetila kad je shvatila da će verovatno morati da ubije nekoga.

„Trideset sekundi sam se samo tresla, čitavo telo mi je drhtalo i nisam mogla da se zaustavim.

„Bilo je to zbog svesti o tome da ću upravo uraditi nešto posle čega nema povratka.“

„Ali mi nismo došli kod njih sa ratom. Oni su došli kod nas.“

Procenat žena u ukrajinskoj vojsci je u porastu još od prve ruske invazije 2014. godine, dostigavši više od 15 odsto 2020. godine.

Ali dok mnoge ženske trupe služe u borbenim svojstvima protiv Rusije, one kažu da se vodi još jedna bitka u njihovim vlastitim redovima protiv seksističkih stavova.

Evgenija kaže da se suočila sa tim pre nego što je stekla autoritet i samopouzdanje kao snajperistkinja na prvoj liniji fronta.

„Kad sam se tek pridružila specijalnim snagama, jedan od boraca mi je prišao i rekao: ‘Devojko, šta ti tražiš ovde? Idi kuvaj boršč.’

„Toliko sam bila uvređena u tom trenutku da sam pomislila: ‘Ti mora da se šališ. Mogu da budem u kuhinji, ali mogu i da te nokautiram’.“

Još jedna Evgenija, Velvka iz dobrotvorne organizacije Naoružajte žene sada, koja pruža pomoć vojnikinjama, slaže se s tim: „U društvu vlada čvrsto uverenje da devojke odlaze u vojsku da nađu muža.“

Ona kaže da su joj žene pričale i o slučajevima fizičkog zlostavljanja.

„Ne možemo ni da zamislimo razmere ovog problema zato što ne želi svaka vojnikinja da priča o tome“, kaže ona.

Ukrajinska zamenica ministra odbrane Hana Maljar rekla je za BBC da je to „samo nekolicina slučajeva“ u poređenju sa „stotinama hiljada“ mobilisanih.

Žene u ukrajinskoj vojsci nemaju uniforme odgovarajuće za svoj pol.

One zadužuju muške kamuflažne uniforme koje im ne pristaju, a u to spada i muško donje rublje i prevelike cokule i pancir.

Čak i Maljar priznaje da je njena terenska uniforma pravljena za muškarca, koju je morala da prekroji jer „nije mnogo visoka“.

Dodaje da svečana uniforma uključuje cipele sa štiklom.

Ako žene u vojsci žele da nose ženske uniforme, trenutno moraju da kupe vlastitu opštu opremu preko interneta ili da se oslone na dobrotvorne organizacije ili kraudfanding.

• Vojna parada na štiklama u Ukrajini – bes i ogorčenje
• „Rat me je učinio jačom“: Ukrajinka Svitolina iznenađujuća polufinalistkinja Vimbldona

Zbog toga je Andrijana postala suosnivačica dobrotvorne organizacije Veteranka [Pokret ukrajinskih veteranki], koja se zalaže za ravnopravni status ženskog vojnog osoblja, kao i za reformu zakona o ukrajinskoj vojsci koji bi bio usklađen sa pripisima zapadne vojne alijanse NATO.

Ali Maljar kaže da je vlada postigla izvestan napredak.

Uniforme za žene su napravljene, testirane i ući će u masovnu proizvodnju u bliskoj budućnosti, mada nije mogla tačno da kaže kada.

Snajperistkinja Evgenija Emerald kaže da uprkos takvim problemima, „rat nema rod“.

„Rat ne mari da li ste muškarac ili žena. Kad raketa pogodi kuću, ona ne mari da li je u njoj bilo žena, muškaraca ili dece – svi će poginuti.

„Isto je i na frontu – ako možete da budete efikasni i žena ste, zašto ne biste branili svoju zemlju i svoj narod?“.

U istočnoj oblasti Donbas, snajperistkinja Irina u ovom trenutku učestvuje u kontraofanzivi.

Uspeli smo da ostvarimo kratku vezu sa njom tokom njenih retkih trenutaka odmora na bojištu.

Ona bi mogla da posluži kao primer reformi za koje su mnoge vojnikinje toliko vredno radile – ona je sada komandantkinja čisto muške jedinice.

„Imidž snajperiste je romantizovan… i ulepšan na filmu. U stvarnosti, to je mukotrpan posao.“

Ona opisuje kako snajperisti leže nepomično na zemlji i do šest sati da bi sačekali pravi trenutak da pucaju, nakon čega dolazi do rapidne promene položaja.

„To vam je kao igra sa smrću“, dodaje ona.

Hiljade žena koje služe u vojsci ostavile su za sobom karijere baš kao i porodice.

Andrijana je ostavila posao konsultantkinje Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost pri ukrajinskom Ministarstvu za veteranska pitanja kako bi se priključila ukrajinskoj vojsci kad je Rusija započela rat februara prošle godine.

„Oduzeli su mi najbolje godine života“, kaže ova tridesetpetogodišnjakinja.

Prisetivši se vremena pre rata, ona dodaje: „Mogla sam da putujem i budem srećna, da gradim karijeru, da imam svoj san.“

Majka dečaka školskog uzrasta, Andrijana mi u suzama kaže da nije držala sina u naručju duže od sedam meseci.

Dok mi pokazuje njegove slike na telefonu, na licu joj igra smešak, zamenivši suze.

Nju motiviše želja da mu obezbedi mirnu budućnost u vlastitoj rodnoj zemlji – da ne mora da rizikuje život boreći se kao njegovi roditelji.

Za razliku od Evgenije Emerald, koja se prijavila u vojsku posle ruske potpune invazije prošle godine, Andrijana ima prethodnog borbenog iskustva.

Kad je 2014. godine Rusija prvi put napala Ukrajinu, pripojivši Krim i izvršivši invaziju na Donbas, napustila je posao marketinške menadžerke i pridružila se jednom od prvih dobrovoljačkih bataljona – zajedno sa hiljadama drugih Ukrajinaca.

U ono vreme, vojska je bila manja nego što je sada, i još se učila.

Moskva i međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel optužili su bataljon Ajdar, u kom je Andrijana služila, za kršenja ljuskih prava.

Ali uprkos zahtevu ukrajinske vlade, nije pružen nijedan dokaz koji bi potkrepio tu tvrdnju.

Amnesti je pozvao ukrajinske vlasti da stave dobrovoljačke bataljone pod redovan komandni lanac i kontrolu, što su one i učinile.

Uprkos tome što Andrijana nikada nije bila povezana ni sa kakvim prekršajima, i što je napustila Ajdar pre osam godina, ruski mediji je neprestano optužuju za „sadizam“, ne potkrepljujući to dokazima.

U Ukrajini je ona odlikovana za službu – dobila je medalju „za hrabrost“ i drugu kao „narodni heroj“.

Andrijana, koja je za BBC rekla da više nije pripadnica Ajdara, kaže da je osetila dužnost da se ponovo prijavi u vojsku na frontu 2022. godine, jer je već imala preko potrebno iskustvo na bojištu.

Iako je ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo da ne može da saopšti broj poginulih u borbama zbog osetljivosti ovih informacija za vreme rata, BBC je došao do podataka koji ukazuju na to da su od početka ruske invazije u borbama poginule 93 ukrajinske vojnikinje.

Podaci, koji su potekli od dobrotvorne organizacije Naoružajte žene sada, govore da je ranjeno njih više od 500.

Andrijanin telefonski imenik pretvorio se u spisak mrtvih.

„Izgubila sam više od 100 prijatelja. Ne znam više ni koliko telefonskih brojeva moram da obrišem.“

Ali do sada plaćena cena već je previsoka da bi se sada odustalo, kaže ona – i okreće se da završi rehabilitacioni trening u teretani.

Pogledajte video sa početka rata:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]