Jednodnevna pobuna plaćeničke Vagner grupe pokazala je „pukotine“ u vlasti predsednika Vladimira Putina, ocenjuje Vašington dok još nema informacija gde se nalazi vođa ove formacije Jevgenij Prigožin.
Širom Rusije, ograničenja uvedena u subotu se ukidaju, a jedinice Vagnera se povlače iz vojnih skladišta i baza koje su zauzele tokom pobune.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je pobuna bila „direktan izazov Putinovom autoritetu“, a politički analitičari ocenjuju da će ruski predsednik pokušati da dokaže da njegov režim nije uzdrman strožim ograničenjima u zemlji.
Prema dogovoru postignutom uz posredovanje predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, Prigožin bi trebalo da ode u njegovu zemlju, a optužbe protiv pripadnika Vagnera biće odbačene posle pobune da bi se izbeglo „krvoproliće.“
- „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
- Zatvor, rat i ubistvo iz odmazde: Insajderska priča o Vagnerovom „slučaju ubistva maljem“
- Vagner, Orlovi i obračun sa ‘ruskim liberalima u Srbiji’ – šta znamo do sada
Prigožin je rekao posle razgovora sa Lukašenkom da je pristao da „zaustavi“ kretanje njegovih jedinica koje napreduju ka prestonici Rusije, da bi se izbeglo „krvoproliće.“
Prethodno je Putin optužio je Vagner za „veleizdaju“ i „zabijanje noža u leđa“ posle oružane pobune i novih optužbi na račun ruske vojske koje je uputio Prigožin,
Prigožin je u objavi na društvenoj mreži Telegram, koja je za oko sat vremena pregledana više od tri miliona puta, rekao da je Vagner „započeo marš pravde 23. juna.“
„Oni su hteli da rasformiraju vojnu kompaniju Vagner. Za 24 sata smo stigli na 200 kilometara od Moske i za to vreme nismo prolili ni kap krvi naših boraca.“
„A sada je došao trenutak kada bi mogla da se prolije krv. Zbog odgovornosti koju imamo za prolivanje ruske krvi, na jednoj strani, okrećemo pravac i naše jedinice se vraćaju u kampove kako je planirano“, rekao je Prigožin.
Posle zauzimanja grada Rostova na Donu, plaćenici Vagnera su nastavili pokret prema Moskvi i preuzeli vojne objekte u gradu Voronjež, udaljenom nešto više od 600 kilometara od ruske prestonice.
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je da su „gradske službe na visokom nivou pripravnosti“, dodavši da je „situacija teška“ u najvećem gradu Rusije.
„Na snazi je protivteroristički operativni režim u Moskvi“, ponedeljak će biti neradan dan kako bi se „umanjili rizici“, a Moskovljani bi trebalo da se „uzdrže od kretanja gradom koliko je to moguće“, poručio je Sobjanin putem Telegrama.
Svi događaji na otvorenom su otkazani do 1. jula, saopšteno je u Moskvi.
U obraćanju naciji, Putin je zapretio hapšenjem plaćenika i optužio ih za „veleizdaju“.
Prigožin je naizgled odgovorio Putinu u audio poruci rekavši da njegove jedinice nisu počinile izdaju, već „patriote koje se bore za budućnost domovine“ rastrgane „korupcijom, lažima i birokratijom,“
On je pozvao na pobunu protiv vojske, ali je demantovao da se radi o puču.
Od petka uveče, širom Rusije su podignute bezbednosne mere, internet je ograničen, a vojna vozila su viđena na ulicama Moskve.
Prethodno je Prigožin optužio Sergeja Šojguja, ministra odbrane Rusije, da je kriv za neuspešne vojne akcije u Ukrajini i velike gubitke na ruskoj strani.
Kremlj je demantovao njegove izjave, a Putin je odmah pozvao na nacionalno jedinstvo u Rusiji, optužujući Vagnerovce za veleizdaju.
Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju
Navikli smo da čujemo šefa Vagnera Jevgenija Prigožina kako napada ruski vojni vrh – posebno ministra odbrane Sergeja Šojgua – zbog problema na bojnom polju.
Javni sukobi između plaćeničke grupe Vagner i Ministarstva odbrane nisu novina.
Ali ovo jeste.
U najnovijoj video-tiradi na društvenoj mreži Telegram, Prigožin krivi Šojgua za početak rata u Ukrajini u februaru prošle godine.
Govoreći prvo o borbama na istoku Ukrajine koje su počele 2014. posle ruske vojne intervencije, Prigožin je rekao:
„Mi smo napadali njih, a oni nas. Tako je to trajalo tih osam dugih godina, od 2014. do 2022. broj okršaja bi se nekada povećao, ponekad smanjio“.
„Tamo se 24. februara [2022.] nije dešavalo ništa vanredno. Sada Ministarstvo odbrane pokušava da obmane javnost, prevari predsednika i plasira priču da je bila neka luda agresija Ukrajine, da je zajedno sa celim NATO blokom Ukrajina planirala da nas napadne.
„Rat je bio potreban… da bi Šojgu mogao da postane maršal, da bi dobio drugi orden heroja… Rat nije bio zbog demilitarizacije ili denacifikacije Ukrajine. Bio je potreban za dodatnu zvezdicu.“
Prigožin je za rat okrivio i oligarhe, osudivši „klan koji danas u praksi vlada Rusijom“.
Jake reči. Ali da li će one imati posledice?
To zavisi od prirode trenutnog odnosa Prigožina sa predsednikom Vladimirom Putinom. I niko nije sasvim siguran kakav je trenutno taj odnos.
Da li je ljutiti Prigožin kojeg vidimo i čujemo na Telegramu projekat Kremlja?
Ako je tako, njegova optužbe na račun Šojgua i oligarha mogla bi da bude osmišljena tako da zaštiti Putina od kritika javnosti, dok istovremeno nudi Kremlju mogući izlaz iz sukoba koji nije išao po planu, tako da ne ošteti predsednika ili politički sistem.
Prigožin je imenovao krivce, a među njima se ne nalazi Putin.
Ali da li to tako funkcioniše?
Putin je tako blisko povezan sa ratnim operacijama.
U obraćanju naciji 24. februara 2022, lider Kremlja je jasno stavio do znanja da je njegova odluka da pokrene „specijalnu vojnu operaciju“ – sveobuhvatnu rusku invaziju na Ukrajinu.
Osim toga, tvrdnja da je predsednik prevario ministar kojeg je imenovao ne odražava se sjajno na čoveka na vrhu.
Istina, u Rusiji Kremlj kontroliše medijsku sliku i poruke.
Kada bi ovdašnji TV kanali i pro-vladini vojni blogeri preneli takvo tumačenje, mnogi Rusi bi to prihvatili.
Ali šta ako ispad Jevgenija Prigožina nije bio usklađen sa Kremljom?
Šta ako je stekao sopstvene političke ambicije?
Ili je zaključio da je stvaranje moćnih neprijatelja unutar ruske elite (posebno vojske) za njega najbolji oblik odbrane?
„Negativac“ Prigožin rizikuje da uzdrma čamac – i ruski politički sistem – podrivanjem poruka Kremlja.
Tek prošle nedelje Putin je ponovio potrebu, kako on to vidi, da „demilitarizuje“ i „denacifikuje“ Ukrajinu.
Poslednji Prigožinovi komentari su u suprotnosti sa tim argumentima.
- Bivši komandant plaćeničke grupe Vagner traži azil od Norveške
- BBC na frontu dok Ukrajina napada ruske rovove
- Zatvor, rat i ubistvo iz odmazde: Insajderska priča o Vagnerovom „slučaju ubistva maljem“
Već sam pisao da je davanje smisla ruskoj politici poput pokušaja da se napravi ogromna slagalica u kojoj većina delova nedostaje.
Pokušavate da povežete tragove, ali nikada niste sasvim sigurni kakva će biti konačna slika.
Još slažem delove slagalice o Prigožinu.
Ali, osim šefa Vagnera, postoje i drugi zanimljivi delovi ruske slagalice koji nagoveštavaju drugačiji ishod.
Na primer, koliko god loše išle stvari za Kremlj u Ukrajini, da li bi Moskva mogla da proglasi da je „misija ispunjena“?
Dmitrij Peskov, portparol predsednika Putina nedavno je tvrdio da je „cilj [demilitarizacije Ukrajine] u velikoj meri postignut“, tvrdeći da Ukrajina ima sve manje sopstvenog naoružanja i da se sve više oslanja na pomoć iz inostranstva.
A ranije ovog meseca više od 20 ukrajinskih vojnika, pripadnika bataljona Azov, izvedeno je na suđenje na jugu Rusije.
Rusija naziva Azov „terorističkom grupom“ koja pruža utočište neonacistima.
Da li bi to moglo da se prikaže kao slučaj denacifikacije“ i da se tu zaustavi?
Ali postoje i druge indicije da „zaustavljanje“ nije u Putinovim planovima.
U nedavnim televizijskim nastupima, delovao je kao uveren u pobedu i odbacio kontraofanzivu Ukrajine.
„Neprijatelj trpi velike gubitke“, rekao je Putin novinaru ruske televizije ove nedelje, dodajući: „Neprijatelj nema šanse“.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
